Oldsmobile Toronado

Ako bi hteli da neupućenoj publici objasnimo pozicije Oldsmobila na američkom tržištu, možda bi bilo najbolje da ga nazovemo imenom ”američkog Citroena”, imajući u vidu individualnost i inovativnost koje su obe kompanije manifestovale tokom godina. Isto tako, unikatan stil obe kompanije doneo im je brojne poklonike, ali i kritičare, dok je pravo konačnog suda zadržala automobilska istorija koja ih visoko ceni.

U slučaju Oldsmobila, linija modela se nije toliko odlikovala smelim dizajnerskim potezima, koliko je hrabrost pokazana ispod lima, na tehničkom planu. Među brojnim tehničkim elementima koji su prvi put na svetu viđeni baš u Olds modelima, treba izdvojiti prvi pravi automatski menjač (1940.), prvi moderni V8 motor (1949.), prvi turbo punjač (1962.) i prvi vazdušni jastuk (1974.). Ipak, za našu priču važniji je momenat prvog američkog posleratnog automobila sa pogonom napred, koji se pojavio 1966. pod imenom Oldsmobile Toronado.

Minimalna sličnost

Naime, tih godina, Oldsmobile se nalazio pozicioniran negde u okviru srednje više klase, osetno iznad Chevroleta ali ispod Cadillaca, sa šansama da parira ovom drugom.

Zbog toga je uprava tražila odobrenje da razvije poseban luksuzni kupe koji bi, uz Buick Rivieru, predstavljao GM-ovo oružje protiv popularnog Ford Thunderbirda, koji je tih godina bio prototip američkog razmišljanja na temu velikoserijskog grandtourismo automobila.

Uprava GM-a je odlučila da dozvoli Oldsmobilu taj potez, ali pod uslovom da sama divizija finansira razvoj kompletnog modela. Vodeći ljudi Oldsa su prihvatili ovu ponudu i počeli razvoj na bazi koncept modela iz ranih 60-ih.

Glavna specifiènost Oldsmobile Toronada je bio pogon na prednjoj osovini

Ipak, ubrzo nakon starta projekta, odlučeno je da novi model ne bude konvencionalan i da sličnost sa ostalim modelima iz drugih fabrika GM-a bude minimalna. Glavno oružje u ovoj nameri bio je pogon napred, do tada, praktično nepostojeći u okviru američkih proizvođača čiji su svi modeli imali pogon nazad, osim čuvenog Corda 810/812 koji je napravljen u malom broju primeraka tokom 30-ih godina prošlog veka. Veoma hrabar potez inženjera ovog proizvođača, ali s obzirom da je Olds razvijao ovakav način pogona i to još od 1958. godine, sistem prednje vuče je praktično već bio gotov i samo čekao testiranje i ugrađivanje u produkcijski model.

Iako inovativan, ovaj sistem nije bio komplikovan i zadržavao je klasičnu longitudinalnu (uzdužnu) poziciju motora, kao i kod pogona nazad. Snaga agregata se putem lanca prenosila na menjač, koji je bio montiran ispod motora iz čijeg kućišta su izlazile dve poluosovine ka prednjim točkovima. Pored toga što je bio jednostavan, ovakav način konstrukcije je bio i kompaktan i ostavljao je dosta prostora.

Ime nije greška

Ime Toronado nije štamparska greška, a moguæe da je uzeto od Zoroa, kako se zvao njegov konj

Paralelno sa dizajnerskim usavršavanjem koje je bilo delo Davida Northa, stiliste Oldsmobila, radilo se na testiranju i modifikovanju pogona. Fabrika je sa ponosom isticala da su prototipi prešli preko 1,5 miliona milja u najgorim uslovima i najagresivnijoj vožnji i time dokazali superiornost i kvalitet konstrukcije, koja zaista i jeste bila neverovatno izdržljiva.

Osim toga, ovaj automobil je jedan od prvih američkih modela koji nije imao klasičnu šasiju nego je prednja kolevka koja je nosila motor i prednji trap povezana za centralni deo platforme.

Krajem 1965. godine, novi Oldsmobile Toronado je bio spreman da se pojavi pred publikom zagrejanom brojnim najavama. Iako mnogi misle da je ime Toronado, ustvari, štamparska greška i da se model zove Tornado (što je mnogo logičnije i poznatije), nisu u pravu. Sama kontraverza vezana za naziv samo je doprinela na popularnosti. Toronado ne znači ništa na svetskim jezicima, ali se u popularnoj kulturi može naći kao ime koje je maskirani junak Zoro dao svom konju, pa je možda i to bila inspiracija ljudima iz Oldsmobila.

Kako god, 1966. godina je bila obeležena ovim automobilom, bar na severnoameričkom tlu. Ogromni kupe, dužine 5,3 metra i težine preko 2 tone, bljesnuo je na američkom automobilskom nebu uz pomoć neponovljivo elegantnog dizajna i superiorne tehnike. Duge, smirene, ali opet i agresivne linije, skriveni farovi i zadnja svetlosna grupa duž cele širine vozila su na posmatrače delovali kao magnet.

Imajući u vidu brend pod kojim se Toronado pojavio, luksuz je bio zagarantovan a u enterijeru, pored inovativnog rešenja komandne table, putnici (njih čak 6) su mogli da uživaju u kožnim sedištima, drvenim aplikacijama, stereo radiju, klimi i svim komandama ”na struju”.

Čudo tehnike

Ipak, ono što je prave poznavaoce najviše interesovalo se nalazilo ispod dugačke haube. Poznati Rocket V8 Oldsmobila, zapremine 425 kubnih inča (7 litara) ili, opcionalno, 455 ki (7,4 litre), sa snagom od 385, odnosno, 400 konjskih snaga je bio idealan i jedini adekvatan pogon za ovakav kupe. Hraneći se vazduhom preko Quadrajet četvorogrlog karburatora i prenoseći ogromnu snagu na prednje točkove, to je bilo čudo tehnike tog doba.

Performanse Toronada nisu bile ni malo naivne, čak ni za današnje uslove. Ubrzanje od 0 do 100 km/h za 7 sekundi i maksimalna brzina od 230 km/h je bila u rangu ondašnjih supersportskih modela. Ove brojke imaju posebno značenje ako se zna da je Toronado imao trostepeni automatik i da nije postojala opcija manuelnog menjača sa kojim bi bio još i brži.

Da bi se snaga prenela na podlogu i da bi automobil bio stabilniji, kompanija Firestone je razvila poseban pneumatik TFD (Toronado-Front-Drive) koji se standardno ugrađivao. Napred su bila montirana dvostruka truglasta ramena dok su nazad postojale lisnate opruge.

Prihvatljiva cena

Početna cena od oko 4.500 $, iako velika, ipak, je bila prihvatljiva za 41.000 kupaca u prvoj godini koji su želeli da uživaju u onome što Toronado ima da im ponudi. A imao je, i to mnogo toga...

Prema tadašnjim testovima iz specijalizovanih magazina, Toronado je stvorio potpuno novu klasu u okviru ponašanja na putu, stabilnosti i upravljivosti. Amerikancima, naviknutim na proklizavanje zadnjeg dela (što zbog krutog ogibljenja, što zbog ogromne snage motora) je bilo prosto neverovatno da tako velik automobil podnosi nagle promene pravca bez obzira na brzinu kretanja. Osim stabilnosti, novinare i publiku je zapanjila i lakoća i preciznost upravljanja, kao i kvalitet prednje vuče koja je izdržavala sve zadatke i ogroman obrtni moment (500-600 Nm) koji je proizvodio motor.

Jedina, ali i ozbiljna zamerka je bio slab kočioni sistem koji se u početku sastojao od 4 doboša. Već sledeće godine, disk kočnice su našle mesto u Toronadu i time popravile sliku kod automobilske štampe.

Malo promena

Godine 1967, Toronado se pojavljuje bez ikakvih promena, ali sa smanjenom prodajom (oko 22.000 primeraka) zbog toga što više nije jedini luksuzni kupe sa prednjom vučom, jer Cadillac predstavlja novu generaciju Eldorada koja je praktično prepisala tehničku postavku Toronada. Iako su mnogi protestovali, korporacijska hijerarhija se morala poštovati. Od tada svaki Eldorado je imao prednju vuču do gašenja modela 2003, naravno kao i svaki Toronado do 1993.

Tokom 1968, dolazi do redizajna koji je promenio, i možda, uništio čistoću i dramatičnost originalnih linija 1966-67. godišta. A 1969. Olds izbacuje još jedan redizajn pripremajući se za narednu generaciju. Prodaja ostaje na zadovoljavajućem nivou, a ispod lima nema promena. Ipak, iako se druga generacija očekivala kao napredak u evoluciji ovog modela, to se nije desilo i Toronado II je bio vrlo konvencionalan i previše sličan drugim modelima iz GM, što mu je ubilo prepoznatljivost, autentičnost i šansu da postane legenda kao modeli iz prve dve godine.

Unikatan spoj

Danas je Toronado 1966-67 veoma cenjen i priznat klasičan automobil. Unikatan spoj luksuza, naprednih tehničkih rešenja, brutalne muscle snage i, i dalje odličnih performansi, intrigiraju ljubitelje širom sveta.

Redak, ali i poštovan u Evropi, Toronado, i danas zapanjuje kvalitetom i kulturom vožnje, kao i preciznošću upravljanja koja je potpuno nezamisliva i neočekivana od tolikog automobila. U svetlu toga, cene za koje Toronado menja vlasnike na tržištu oldtimera, su veoma niske i odličan primerak se može naći za ispod 20.000 evra/$, što je veoma jeftino.

Za kraj, treba reći da ovaj veliki kupe nikad nije svoje prednje točkove postavio na asfalt naših puteva, ali da nikad nije kasno da se tako nešto desi, jer, imajući u vidu cenu, upotrebljivost i snagu, kao i mogućnost uvoza oldtimera, možda neki prosvećeni ljubitelj odluči da ispravi tu nepravdu...

Piše: V. Herbez
Vrele gume