50 godina Renaulta 4

Izvor - Auto magazin

Ako bismo analizirali automobile koji su obeležili 20. vek, ne bismo mogli izbeći jednog od onih osobenjaka koji je zauzeo značajno mesto u srcima nekoliko miliona kupaca, a da je pri tome retko ko od njih mogao da navede neki konkretan razlog svoje privrženosti. Naravno, to je mogao samo Renault 4.

Ovaj francuski automobilčić u bivšoj Jugoslaviji proizvodio se u čak dve fabrike: prvo u Litostroju, a onda u IMV-u, sve do prestanka prizvodnje. Naziv "mali div" po kome je poznat bio je u stvari reklamni slogan jedne od naših fabrika.

I danas se na našim ulicama i drumovima često mogu sresti "četvorke", doduše sve ređe i u sve lošijem stanju. To je sama suština zbog koje je ovaj auto nastao i postao popularan.

Ni jedna, ili bar retko koja "četvorka", nema tretman nekog krhkog oldtajmera koga vlasnik "licka" svaki dan. Najčešće im iz poluotvorenih vrata prtljažnika viri deo zamrzivača, tepiha i sličnog kabastog i teškog tereta. I baš zbog toga što se pokazao kao izdržljiva, praktična i ekonomična "radna mazga" u kojoj ima mesta i za šporet i za zaljubljeni par, pa i za porodicu, ovaj automobil je stekao puno pristalica.

Renault 4 predstavljen je na Salonu automobila u Parizu davne 1961. godine, zamenivši tada veoma popularni model "4CV". Još uvek se prepričavaju glasine da je prva inkarnacija danas besmrtnog automobila bila toliko neskladna i ružna, da su mnogi manekeni i manekenke odbijali da se slikaju pored njega.

Zbog toga je fabrika brže-bolje već 1963. godine predstavila novu karoseriju, ovu kakvu je i danas znamo. Od tih dana, pa sve do 1993. godine kada je sa trake u Novom Mestu sišao poslednji Renault 4 na svetu, malo toga je bilo promenjeno. Tu je poneka ukrasna lajsna, prednja maska, komandna tabla...

Nešto su bitnije bile promene u mehanici. Prvi motor koji se ugrađivao u četvorku bio je u to vreme u proseku klase kojoj je Renault 4 tada pripadao, dok je danas po proseku snage u kategoriji malo jačih skutera. Prvu verziju je pokretao prastari četvorocilindraš zapremine 747 kubika koji je razvijao 19 kW (26 KS).

Snagu je prenosio na prednje točkove preko trostepenog manuelnog menjača. Inače, ručica menjača stila "kišobran" nalazila se na komandnoj tabli i oni koji su je koristili o njoj imaju samo reči hvale. Vremenom, agregat je "porastao" na 956 kubika i 25 kW (34KS).

Najveći motor zapremine 1108 kubika razvijao je isto 25 kW (34 KS), ali uz nešto veći obrtni moment. Takođe, uz veće i jače agregate došao je i menjač sa četiri stepena prenosa.

Prvi modeli imali su doboš kočnice na sva četiri točka i električnu instalaciju od 6 volti. Naravno, tokom godina i to je popravljeno, tako da kasnije verzije imaju diskove na prednjim točkovima i instalaciju od 12 volti.

To je sve što se promena tiče! Renault 4 je toliko jednostavan automobil, da bukvalno nije bilo mesta za značajnije prepravke. Ipak, treba biti fer i reći da je "četvorka" toliko dobar automobil (za svoje vreme), da neke veće promene nisu ni bile potrebne.

Usput, u toku proizvodnje, javljale su se i neke specijalne verzije. Svakako najpopularniji bio je furgon nazvan "žirafon". Tu je i specijalna reli varijanta sa dva motora i pogonom na sva četiri točka koja je predstavljena 1963. godine. Kabriolet varijantu nazvanu "plejn eir" obožavali su mladi ljudi za vreme sparnih letnjih meseci.

Kraj proizvodnje Renaulta 4 došao je 1993. godine. Ironično, proizvodnja nije prestala zbog smanjene tražnje kupaca, naprotiv. Problem je bio u sve strožijim normama o emisiji štetnih gasova i aktivnoj i pasivnoj bezbednosti putnika koje "mali div" nije mogao da ispuni ni uz značajnije, čitaj skuplje, prepravke.

Zbog velike nostalgije kupaca, Renault se već čitavu deceniju zaklinje da će predstaviti naslednika "četvorke", ali džaba. Svaki automobil koji ima nešto više tapacirunga na vratima, da ne pominjemo navigacioni i klima uređaj, ili rashlađivanu pregradu ispred suvozača, ne može ni malo da privuče nekog bivšeg vlasnika starog, dobrog Renaulta 4. Jednostavno, on ne služi istoj nameni i mentalitetu.

Fotografija: Nemanja Panteliæ

Renault 4 klub Srbija

Mnogi inostrani klubovi ljubitelja ovog automobila rade na opstanku „četvorke“ i izborili su se za status oldtajmera. Nažalost, u našoj zemlji pravna regulativa još uvek nije takva da se stariji modeli „četvorke“ tretiraju kao oldtajmeri sa pripadajućim olakšicama (i obavezama). Zahvaljujući naporima entuzijasta i ljubitelja „četvorke“ iz Renault 4 kluba Srbija, mnogi primerci ovog sjajnog „malog diva“, „pobednika vremena“, „cokule“, „katre“ i kako vam drago da ga nazovete, sačuvani su od zuba vremena, propadanja ili prese za stare automobile. Ukoliko vas zanima nešto više posetite sajt

Ljubitelji i vlasnici ovog automobila okupili su se 16. aprila ispred Beogradske arene. Pogledajte fotografije sa ovog događaja u našoj Galeriji.

Jubilej na reliju Monte Karlo

Tri Renaulta 4 učestvovali su na čuvenom reliju Monte Karlo, sa takmičarima četiri posade koje su učestvovale na ovom reliju 1962. i 1963. godine. Sva tri vozila su specijalno bila opremljena da izdrže rutu od 2500 kilometara, a vozili su ih Žan Ranjoti, Mani Gigu i Mišel Duverne.