Pad u crnu rupu doneo bi nam besmrtnost?

Ipak, najnovije istraživanje ukazuje na to da bi mogle da postoje crne rupe koje bi mogle da nam donesu neku vrstu večnosti.

One bi obrisale, odnosno uništile sav prethodni život osoba koje bi u njih upale, i zarobile ih u paralelnom univerzumu sa beskonačnim brojem mogućih budućnosti.

To je zato što univerzum "sa druge strane" ne bi bio regulisan pravilima uzroka i posledice koja važe u našem sistemu.

Matematičar Piter Hinc sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju došao je do tog otkrića pomoću proračuna zasnovanih na tačno određenom tipu crnih rupa sa električnim nabojem, piše Dejli mejl.

U stvarnom svetu, naša prošlost određuje našu budućnost i ovaj determinizam vlada zakonima fizike. To znači da fizički zakoni u našem univerzumu dozvoljavaju postojanje samo jedne moguće budućnosti.

Primera radi, kada bi naučnici znali kako je tačno nastao svemir, mogli bi teorijski da izračunaju šta će se sve dogoditi do smrti svemira i kraja vremena.

Ali, u Rajsner-Nordstrom-de Siter crnim rupama, ovaj determinizam više ne važi.

Kada bi se svemirski putnik "stropoštao" u ovu vrstu relativno benignih crnih rupa, postoji mogućnost da bi preživeo. A ako bi uspeo da izbegne singularnost crne rupe, našao bi se u drugoj vrsti univerzuma, sa druge strane crne rupe.

Nije poznato šta bi se dalje događalo, s obzirom na to da više ne bi bilo uzročno-posledičnog sistema.

Ishod bi najverovatnije bio takav da bi prošlost, sadašnjost i budućnost postojali u isto vreme.

Hinc je inače proučavao nerotirajuće crne rupe koje u okviru horizonta događaja imaju Košijev horizont - mesto na kojem prošlost prestaje da određuje budućnost.

Današnji fizičari smatraju da nijedna osoba ne bi mogla da prođe Košijev horizont iz prostog razloga što to ne bi preživela. Za vreme kretanja ka ovoj tački, vreme bi počelo da usporava, a putnik bi se na jednom mestu našao sa česticama svetlosti, izuzetno snažnim gravitacionim talasima i svim ostalim što bi crna rupa privlačila u tom trenutu.

Ipak, doktor Hinc tvrdi da su Rajsner-Nordstrom-de Siter crne rupe izuzetak.

"Naravno da nijedan fizičar neće otići tamo da to proveri. Reč je o matematičkom pitanju. Ipak, ovaj problem ima i fizičke, pa skoro i filozofske implikacije, zbog čega me je privukao", objasnio je.

"Ima nekih tačnih rešenja Ajnštajnovih jednačina koja su izuzetno glatka, bez anomalija, bez plimskih sila koje se kreću u beskonačnost, gde se sve savršeno dobro odvija prema Košijevom horizontu. Nakon toga, sve je nejasno", dodao je.

Istraživanje je objavljeno u magazinu "Physical Review Letters".