Pasivna agresija: Kad nijedna reakcija nije prikladna

Zašto nas taj vid agresije muči više nego ona “normalna”?

Pasivno agresivno ponašanje predstavlja indirektno izražavanje nezadovoljstva i ljutnje. Dakle, umesto da kaže da je besna iz nekog razloga i objasni zašto se ljuti, pasivno agresivna osoba neće direktno napadati, ali će suptilnim znacima “primaocu” poruke stavljati do znanja da je frustrirana.

Ljudi obično izjednačavaju bes i agresiju, ali nije reč o istoj pojavi: bes je stanje psihološke uzbuđenosti i obično se javlja kao reakcija na neku neprijatnu ili preteću situaciju, dok je agresija ponašanje čiji je cilj nanošenje štete.

Agresija se može događati i bez besa: rvač koji udara svog suparnika tokom meča, možda je agresivan, ali ne i nužno besan. Ipak, bes je čest uzrok agresije.

Kako onda dolazi do pasivno agresivnog ponašanja?

Pre svega, mnogi primeri pasivno agresivnog ponašanja su obično nenamerni i neizbežni. Emocionalna psihologija prepoznaje primarnu i sekundarnu procenu emocija, u kojoj je primarna ona u kojoj je prepoznat događaj, a reakcija koja usledi je prikladna reakcija na njega.

Sekundarna se oslanja na procenu inicijalnog događaja, ali i posledica koje će uslediti.

Jednostavno rečeno, ako vas neko gurne, primarna procena će vam sugerisati da vas je neko fizički napao i da treba da se naljutite na tu osobu. Sekundarnom procenom ćete oceniti da niste toliko povređeni i da je to neko učinio slučajno, pa nećete reagovati besno narednog puta.

Dakle, ako se neko zaista naljuti na partnera ili prijatelja, a kasnije shvati da je pogrešio, ili da je njegova reakcija uznemirila partnera ili prijatelja više nego što je očekivao, pokušaće da se ponaša drugačije u sledećoj sličnoj situaciji.

Međutim, bes ne nestaje; ljudi ne mogu da zaustave automatski emocionalni odgovor i pokušavaju da se ponašaju normalno, dok “isijavaju” frustraciju i ljutnju. Verovatno ste čuli nekoga ko kroz zube kaže: “Iskreno, sve je u redu”, a da mu ne poverujete. Ono što vam poručuje jeste da se ne oseća dobro, ali da zna da je to pogrešno.

Ipak, pasivno agresivno ponašanje može biti i namerno, čak i kad nije provocirano. To nije uvek loša stvar: može vam dati način da se osvetite, ako se na bilo koji način osećate ugroženo.

Agresija jeste izazivanje štete, ali su ljudi dovoljno složeni da znaju da ne mora biti reč o fizičkom nanošenju bola; može biti reč i o psihološkom ili emocionalnom delovanju.

Mozak ne reaguje dobro na neizvesnost

Ako vas šef iznervira, verovatno ga nećete zgrabiti za kravatu i udarati, ma koliko o tome maštali. Ali zato možete ignorisati njegove mejlove, ne javljati mu se na telefon i ogovarati ga kod kolega. Možda će se on ipak ponovo okomiti na vas, ali neće imati nikakvo opravdanje za to, jer vi niste direktno izrazili nezadovoljstvo.

Studija iz 1994. pokazala je da su žene češće pasivno agresivne, dok su muškarci “aktivni”. To možda podseća na stereotipe, ali ne znači da su žene proračunatije.
Žene se često izvuku “deblji kraj” u dinamici moći, a mnoge studije bile su usmerene na radna okruženja u kojima su žene redovno kažnjavane zbog njihovog samopouzdanja. U takvim okruženjima pasivno agresivni pristup se češće koristi.

Ipak, postoje i neke neprijatnije situacije u kojima osoba želi da naudi nekome na način koji “žrtva” ne može da dokaže.

Društvene norme ukazuju da treba pristojno da se ponašamo prema drugima, pa ne možemo svaki put da do kraja izrazimo svoja negativna osećanja prema ljudima koji nam na bilo koji način smetaju.

Zato ljudi moraju da budu kreativni u kanalisanju agresije i usvoje društveno “prihvatljive” strategije.

Ako na zabavu ne pozovete jednu osobu, ali zato pozovete sve njene prijatelje, jasan je znak da ste primenili pasivno agresivnu taktiku. Da ste joj rekli: “Da, to je zato što te mrzim”, već bi bilo reči o aktivnoj agresiji.

Zašto onda ljudima toliko smeta?

Naš mozak ne nosi se dobro sa neizvesnošću i dvoznačnošću. Kao i u slučaju kognitivne disonance, “prihvatljivo” ponašanje u kombinaciji sa bolnim posledicama izaziva mentalni stres i osećaj neprijatnosti.

Nemogućnost da adekvatno odreagujete na pasivnu agresiju čini je još “ubitačnijom”. Mnogi ljudi to znaju i time se služe.