Zemlja nije onakva kakvom je zamišljamo? NASA prikazala njen pravi oblik VIDEO

Ovaj model pomaže naučnicima da unaprede navigacione sisteme i bolje razumeju unutrašnju građu naše planete.

Mnogi ljudi bili su iznenađeni najnovijom NASA-inom vizualizacijom Zemlje, jer planeta na toj slici izgleda poput krompira. Međutim, ta slika ne prikazuje stvarni fizički oblik Zemlje.

Umesto toga, ona predstavlja naučni model poznat kao geoid. Geoid prikazuje kako bi izgledala površina svetskog okeana kada bi na nju delovala isključivo gravitacija, bez uticaja plime i oseke, morskih struja, vetrova ili drugih spoljašnjih sila.

Zašto se na modelu vide brda i udoline?

Brda i doline koje se vide na geoidu nastaju zbog neravnomerne raspodele mase unutar Zemlje.

Na pojedinim mestima u unutrašnjosti planete nalaze se gušće stene ili velike mase magme. Pošto imaju veću gustinu, one stvaraju jače gravitaciono privlačenje. Zbog toga naučnici govore o gravitacionim "brdima", odnosno područjima gde je gravitacija nešto snažnija od proseka.

S druge strane, u oblastima gde se nalaze materijali manje gustine gravitaciono privlačenje je nešto slabije. Takva mesta nazivaju se gravitacionim "dolinama", odnosno područjima sa nešto manjom gravitacionom silom.

Vizualizacija gravitacije

Kako bi ove veoma male razlike bile vidljive, NASA ih je uvećala čak 10.000 puta.

U stvarnosti, razlike nisu velike. One iznose svega nekoliko desetina metara visinske razlike u odnosu na prosečan nivo geoida i ljudsko oko ih nikada ne bi moglo primetiti.

Drugim rečima, Zemlja u stvarnosti ne izgleda kao krompir - taj neobičan oblik nastaje isključivo zbog ogromnog uvećanja veoma sitnih razlika u gravitacionom polju.

Gde su najveće razlike u gravitaciji?

Koristeći ovaj model, naučnici su utvrdili da se najviša tačka Zemljinog gravitacionog polja nalazi u blizini Islanda.

Na tom mestu geoid se uzdiže oko 279 stopa (oko 85 metara) iznad globalnog proseka.

Nasuprot tome, najniža tačka nalazi se južno od Indije, gde geoid pada približno 348 stopa (oko 106 metara) ispod prosečne vrednosti.

Cinefootage Visuals/Shutterstock

To ne znači da je tamo more fizički više ili niže, već da je gravitacioni potencijal na tim mestima različit.

Kako je napravljen ovaj model?

Da bi se postigla ovako velika preciznost, bilo je potrebno više godina istraživanja i upotreba najsavremenije svemirske tehnologije.

Naučnici su kombinovali podatke prikupljene sa specijalizovanih satelita, među kojima su:

• satelit GOCE Evropske svemirske agencije (ESA), namenjen izuzetno preciznom merenju Zemljinog gravitacionog polja;
• sateliti GRACE koje je razvila NASA, a koji mere promene u gravitaciji prateći međusobno rastojanje dva satelita dok kruže oko Zemlje.

Tokom perioda od 15 godina, istraživači su analizirali više od milijardu pojedinačnih merenja.

Na osnovu tih podataka uspeli su da naprave jedan od najpreciznijih modela Zemljinog gravitacionog polja ikada izrađenih.

Po čemu se geoid razlikuje od običnih mapa?

Većina geografskih karata i navigacionih sistema zasniva se na pojednostavljenom matematičkom modelu Zemlje koji se naziva elipsoid.

Elipsoid predstavlja glatku, blago spljoštenu sferu koja omogućava lakše računanje koordinata, izradu mapa i određivanje položaja.

Geoid je, međutim, mnogo složeniji i nepravilniji model, jer uzima u obzir stvarne promene u Zemljinom gravitacionom polju.

Zbog toga je geoid od presudnog značaja za:

• precizna geodetska merenja,
• topografska snimanja terena,
• određivanje nadmorske visine,
• rad GPS i drugih satelitskih navigacionih sistema,
• mapiranje Zemlje sa velikom tačnošću,
• istraživanje unutrašnje strukture planete.

Da li Zemlja zaista izgleda kao krompir?

Ne. NASA-ina ilustracija ne znači da je Zemlja fizički deformisana ili da zaista ima oblik krompira.

Stvarni oblik Zemlje veoma je blizak spljoštenom sferoidu (elipsoidu) - planeta je malo šira oko ekvatora nego između Severnog i Južnog pola zbog svoje rotacije.

Slika koja je privukla pažnju javnosti predstavlja vizualizaciju gravitacionog polja, a ne fotografiju ili prikaz fizičkog oblika Zemlje.