Milion godina stara lobanja menja razumevanje evolucije čoveka FOTO

Iako je dugo prkosila klasifikaciji, digitalna rekonstrukcija lobanje otkrila je nove, iznenađujuće detalje, izveštava CNN.

Naučnici su digitalno rekonstruisali smrskanu lobanju za koju se procenjuje da je stara milion godina. Njene karakteristike ukazuju na to da fosil pripada istoj evolutivnoj liniji kao i upečatljivi primerak poznat kao "Čovek zmaj" i Denisovani, misteriozna i nedavno otkrivena populacija praistorijskih ljudi. Starost lobanje i njena klasifikacija kao ranog pretka Denisovanih znače da se grupa pojavila mnogo ranije nego što se ranije mislilo.
 

Novo porodično stablo ljudske evolucije

Šira analiza istraživača, objavljena u časopisu "Science", zasniva se na ovoj rekonstrukciji i više od 100 drugih fosilnih lobanja i nudi radikalno drugačiju sliku ljudske evolucije. Rezultati značajno pomeraju vremensku liniju za vrste poput naše, Homo sapiens, kao i za neandertalce, arhaične ljude koji su živeli u Evropi i centralnoj Aziji pre nego što su izumrli pre oko 40.000 godina i za koje se zna da su se ukrštali sa Denisovancima.

• Misterija lobanje iz grčke pećine: Pripadala je retkoj ljudskoj vrsti
• Akademici pili iz pehara napravljenog od ljudske lobanje
• Otkrivena ogromna lobanja dinosaurusa, teška čak 272 kilograma VIDEO

"Ovo menja pravila igre jer sugeriše da su se naši preci pre milion godina već podelili u različite grupe, što ukazuje na mnogo raniji i složeniji evolutivni raskol ljudi nego što se ranije verovalo", rekao je koautor studije Kris Stringer, paleoantropolog u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

Ako budu široko prihvaćeni, ovi nalazi će pomeriti pojavu naše vrste za čak 400.000 godina i dramatično promeniti naše razumevanje ljudskog porekla.

Komplikovano poreklo

Lobanja je jedan od dva delimično mineralizovana primerka iskopanih 1989. i 1990. godine u oblasti Junsian u kineskoj provinciji Hubej. Treća lobanja, otkrivena u blizini 2022. godine, još uvek čeka formalni naučni opis.

"Odlučili smo da ponovo ispitamo ovaj fosil jer ima pouzdano geološko datiranje i jedan je od retkih ljudskih fosila starih milion godina", rekao je prvi autor studije Sjaobo Feng, profesor na Univerzitetu Šansi u Kini. "Fosil ove starosti je ključan za rekonstrukciju našeg porodičnog stabla".

Obe lobanje Junsian su deformisane nakon što su provele milenijume pod zemljom, ali druga, poznata kao Junsian 2, bila je bolje očuvana i poslužila je kao osnova za novu rekonstrukciju. Koristeći najsavremenije CT skeniranje i virtuelne tehnike, kosti su odvojene od stene i izobličenja su ispravljena.

Starost lobanje navela je neke stručnjake da zaključe da je pripadala Homo erektusu, primitivnijoj ljudskoj vrsti. Iako je velika moždana kutija podsećala na Homo erektus, druge karakteristike, poput ravnih jagodičnih kostiju, nisu se poklapale.

Stringer i njegove kolege zaključili su da Junsian 2 pripada ranom pretku "Čoveka zmaja", formalno nazvanom Homo longi. Naučnici su je identifikovali 2021. godine, a naknadna istraživanja su je povezala sa Denisovancima. Najnovija analiza sugeriše da bi i druge teško klasifikovane fosile iz Kine trebalo grupisati sa Homo longi i Denisovancima.

Stringer je dodao da će treći Junsian fosil, nakon detaljnog proučavanja, omogućiti timu da testira tačnost rekonstrukcije i njegovo mesto u ljudskom porodičnom stablu.

Ponovno ispitivanje istorije

Lobanje su izuzetno korisne u proučavanju ljudske evolucije jer imaju mnogo karakterističnih karakteristika. Koristeći podatke iz nove digitalne rekonstrukcije i informacije iz 104 druge fosilne lobanje, Stringer i njegov kolega Siđun Ni rekonstruisali su evolutivne odnose među različitim grupama.

Njihova analiza sugeriše da je poreklo Homo sapiensa, Denisovaca i Neandertalaca mnogo starije nego što se ranije mislilo. Ovo dovodi u pitanje tradicionalni stav, zasnovan na analizi drevne DNK, da su se tri vrste počele razlikovati od zajedničkog pretka pre oko 700.000 i 500.000 godina.

Prema novoj analizi, Denisovanci i moderni ljudi su poslednji put delili zajedničkog pretka pre oko 1,32 miliona godina. Neandertalci su se odvojili od te evolutivne linije još ranije, pre oko 1,38 miliona godina. To znači da su Denisovanci genetski bliži nama od Neandertalaca, koje su mnogi smatrali našom najbližom sestrinskom vrstom.

Naučna reagovanja i skepticizam

Rajan Mekrej, paleoantropolog u Nacionalnom muzeju prirodne istorije Smitsonijana, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da je rekonstrukcija lobanje dobro urađena i složio se da se ona uklapa sa Homo longi i Denisovancima. Međutim, bio je manje ubeđen analizom filogenetskog stabla, misleći da je tim možda pokušao da "uradi previše odjednom sa ograničenim podacima".

"Ova studija kaže da su Denisovanci (Homo longi) i Homo sapiens bliže povezani, isključujući Neandertalce", objasnio je. "Takođe ide korak dalje tvrdeći da je poreklo svih ovih grupa mnogo starije nego što se očekivalo, oko dvostruko starije, ako ne i starije. To bi poreklo svih ovih grupa čvrsto smestilo u vreme Homo erektusa".

Ako je nova vremenska linija tačna, Mekrej kaže da bi jedini mogući zajednički predak Homo sapiensa, Homo longija i neandertalaca bio Homo erektus. "Zaista ne postoji nijedna druga poznata vrsta iz perioda pre oko 1,5 miliona godina koja ima smisla", rekao je Mekrej.

Stringer očekuje da će nalazi biti dočekani sa skepticizmom, ali istraživači planiraju da prošire svoju analizu kako bi uključili dodatne fosile i precizirali sliku. Studija takođe postavlja pitanje da li su predačke populacije živele unutar ili van Afrike, koja se smatra kolevkom čovečanstva.

Autori zaključuju da, iako studija unosi red u zbunjujući period fosilnih zapisa između milion i 300.000 godina, nalazi poput lobanje iz Junsijana 2 ističu koliko još uvek moramo da naučimo o ljudskom poreklu.

"Ono što sada vidimo iz Junsijana - i sa mnogih drugih nalazišta – jeste da Istočna Azija sadrži ključne tragove za kasnije faze ljudske evolucije", zaključio je Stringer.