Misterija lobanje iz grčke pećine: Pripadala je retkoj ljudskoj vrsti

Najnovija analiza daje novi uvid u starost i poreklo ovog misterioznog otkrića, piše ScienceAlert.

Nova saznanja o starosti

Novo datiranje minerala koji su okruživali i prekrivali lobanju iz Petralone smešta njenu starost na najmanje 277.000 godina. Istraživanje sugeriše da je reč o pripadniku primitivnog, izumrlog hominida koji je živeo u isto vreme kad i Homo neanderthalensis.

"Sa morfološkog stanovišta", piše tim predvođen geohronologom Kristoferom Falgjeresom  sa Instituta za ljudsku paleontologiju u Francuskoj, "hominin iz Petralone čini deo zasebne i primitivnije grupe od Homo sapiensa i neandertalaca, a nova procena starosti pruža dodatnu podršku za suživot ove populacije uz evoluirajuću neandertalsku lozu u kasnijem srednjem pleistocenu Evrope".

Lysenko Andrii/Shutterstock

Misterija stara decenijama

Lobanja je otkrivena još 1960. godine u pećini Petralona, nedaleko od Soluna. Pronađena je u zaštićenoj tami unutrašnje komore, srasla sa zidom zbog postepenog nakupljanja kalcita, pri čemu joj je stalagmit virio s čela poput roga jednoroga. Iako joj je nedostajala donja vilica, ovaj jedinstveni način očuvanja zaštitio ju je hiljadama godina, pružajući paleontolozima gotovo netaknut primerak za proučavanje.

Međutim, naučnici se decenijama nisu mogli složiti o čemu se tačno radi. Procene starosti kretale su se u ogromnom rasponu, od 170.000 do čak 700.000 godina, dok su je analize svrstavale kao Homo sapiens, Homo neanderthalensis ili Homo heidelbergensis, u zavisnosti od istraživanja.

• Neverovatno arheološko otkriće: U Abu Dabiju nađen hrišćanski krst star 1.400 godina FOTO
• Istraživači otkrili naselje iz kamenog doba zbog porasta nivoa mora FOTO
• Arheolozi zapanjeni novim otkrićem: "Ovo sve menja" FOTO

 

Precizna metoda datiranja

Kako bi rešili dugogodišnju zagonetku, Falgjeres i njegov tim okrenuli su se mineralima iz pećine. Koristili su preciznu tehniku nazvanu uranijum-torijumsko datiranje, koja je moguća zahvaljujući specifičnim uslovima u pećinama. Voda koja se cedi kroz stene taloži minerale, stvarajući slojeve kalcita poput stalagmita i stalaktita. Ti slojevi zarobljavaju male količine radioaktivnog uranijuma, koji s vremenom veoma precizno propada u torijum.

Pošto torijum nije rastvorljiv u vodi, sav torijum pronađen u uzorku mora da potiče od raspada uranijuma. Merenjem odnosa uranijuma i torijuma, naučnici mogu tačno da odrede starost uzorka. Tim je ovom tehnikom datirao prvi sloj kalcita koji se formirao direktno na lobanji.

Gorodenkoff/ Shutterstock

Mogući odgovor: Homo heidelbergensis?

Rezultati su pokazali da bi lobanja, ako je od početka bila u kontaktu sa zidom pećine, bila stara između 277.000 i 539.000 godina. Ako je tamo dospela kasnije, starost joj je između 277.000 i 410.000 godina. Anatomija lobanje razlikuje se i od Homo sapiensa i od neandertalaca, što otvara mogućnost da je pripadala jedinki vrste Homo heidelbergensis, čije je mesto u porodičnom stablu hominida i dalje predmet rasprave.

Lobanja pokazuje i upečatljive sličnosti sa lobanjom pronađenom u pećini Kabve u Zambiji, koja je datirana na oko 300.000 godina i klasifikovana kao Homo heidelbergensis. To bi moglo pomoći u konačnoj identifikaciji lobanje iz Petralone.

"Naši rezultati datiranja matriksa pričvršćenog za lobanju iz Petralone sugerišu da, poput lobanje iz Kabvea, lobanja iz Petralone možda datira na oko 300.000 godina, što je u skladu s njihovim opstankom u kasnijem srednjem pleistocenu", pišu istraživači. Rad je objavljen u časopisu Journal of Human Evolution.