U neolitskom dobu ljudi su bili kanibali: "Nasilan sukob, a ne glad"

Na osnovu tragova na kostima starim između 5.573 i 5.709 godina, pronađenim u pećini El Mirador u španskoj Sijera de Atapuerki, čini se da je najmanje 11 osoba, uključujući decu i adolescente, oderano, raskomadano, kuvano i na kraju pojedeno. Ono što je još intrigantnije jeste da dokazi ukazuju na to da se sav taj kanibalizam dogodio otprilike u isto vreme, u jednom, verovatno izolovanom incidentu. To sugeriše da tadašnji stanovnici nisu praktikovali kanibalizam iz navike, već su se na njega odlučili iz vanrednih razloga, poput lokalnog sukoba između klanova.

"U ovoj studiji bavimo se novim slučajem kanibalizma na nalazištima Atapuerke", kaže paleoekologica Palmira Saladije sa Katalonskog instituta za ljudsku paleoekologiju i društvenu evoluciju (IPHES) u Španiji.

"Kanibalizam je jedno od najsloženijih ponašanja za tumačenje, zbog inherentne teškoće u razumevanju čina konzumiranja drugih ljudi. Štaviše, u mnogim slučajevima nam nedostaju svi potrebni dokazi da bismo ga povezali sa određenim bihevioralnim kontekstom. Na kraju, društvene predrasude ga često tumače isključivo kao čin varvarstva."

Drevna istorija čovečanstva prožeta je tragovima kanibalizma, a ta praksa se više puta pojavljivala i na Pirinejskom poluostrvu. Razlozi zbog kojih su naši preci praktikovali kanibalizam su brojni – od prehrambenih do pogrebnih rituala, poput simboličkog uključivanja pokojnika u tela živih kako bi se sačuvalo sećanje na njih.

Tragovi na kostima ne lažu

Palmira Saladije i njene kolege otkrile su ovaj neobičan slučaj kanibalizma analizirajući 650 fragmenata ljudskih kostiju iz pećine El Mirador. Kosti su pokazivale znakove namernih izmena nakon smrti, uključujući "poliranje u loncu" – zaglađivanje krajeva kostiju koje nastaje kuvanjem, promenu boje povezanu s kremiranjem, kao i tragove sečenja na 132 kosti. Ovi tragovi, kako pišu istraživači, odgovaraju "uklanjanju mesa, deranju kože, rastavljanju zglobova, rasecanju i vađenju organa".

Na nekim kostima uočena je i pojava poznata kao guljenje. Iako je tačan uzrok predmet rasprave, jedan od mogućih mehanizama su tragovi ljudskih zuba. Istraživači navode da neki od pronađenih ostataka pokazuju prilično jasne znakove ugriza.

Nasilni sukob, a ne glad

Priča postaje još intrigantnija. Analiza kostiju sugeriše da su sve žrtve umrle otprilike u isto vreme i da su obrađene i pojedene u jednom događaju koji je možda trajao nekoliko dana. Analiza stroncijumskih izotopa u kostima pokazala je da su sve pojedene osobe bile lokalni stanovnici.

"Ovo nije bila ni pogrebna tradicija, ni odgovor na ekstremnu glad", kaže evolucionarni antropolog i arheolog IPHES-a Frančesk Marginedas.

"Dokazi ukazuju na nasilan događaj, s obzirom na to koliko se brzo sve odigralo – moguće kao rezultat sukoba između susednih poljoprivrednih zajednica."

Iako nikada nećemo sa sigurnošću znati šta je tačno dovelo do strašne gozbe ljudskim mesom u El Miradoru pre oko 5.700 godina, istraživači smatraju da dokazi ukazuju na ekstremnu demonstraciju sile s ciljem društvene kontrole.

"Sukob i razvoj strategija za njegovo upravljanje i sprečavanje deo su ljudske prirode", kaže arheozoolog Antonio Rodrigez-Hidalgo iz IPHES-a.

"Etnografski i arheološki zapisi pokazuju da se čak i u manje stratifikovanim i malim društvima mogu dogoditi nasilne epizode u kojima bi neprijatelji mogli biti pojedeni kao oblik konačne eliminacije."

Sve je više dokaza koji ukazuju na rašireno međugrupno nasilje na Pirinejskom poluostrvu tokom neolita, verovatno izazvano teritorijalnim sporovima, borbom za resurse i pritiskom zbog dolaska novih doseljenika. Obrađene kosti sugerišu da je kanibalizam bio deo tog nasilnog okruženja – ekstremni alat korišćen za potpuno pokoravanje neprijatelja.

Ovo otkriće doprinosi razumevanju kanibalizma kroz ljudsku istoriju.

"Ponavljanje ovih praksi u različitim trenucima mlađe praistorije čini El Mirador ključnim nalazištem za razumevanje praistorijskog ljudskog kanibalizma i odnosa prema smrti, kao i mogućih ritualnih ili kulturnih tumačenja ljudskog tela u svetonazoru tih zajednica", zaključuje Palmira Saladije.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Scientific Reports.