Bojanić: Košare… čas koji se ne sme preskočiti VIDEO

Upravo takav je put jednog filma, nastao ne iz budžeta i interesa, već iz potrebe da se istina sačuva od tišine.

Dokumentarno ostvarenje „NATO AGRESIJA 1999. KOŠARE“ dobilo je i institucionalnu potvrdu kroz  mišljenje Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja… ali njegova suština daleko prevazilazi jedan dokument i jednu preporuku.

Ovo nije samo film. Ovo je čas.

U vremenu kada generacije odrastaju u svetu brzih informacija i plitkog pamćenja, uvođenje jednog ovakvog dela u obrazovni sistem predstavlja čin od nacionalnog značaja. Ne zato što će učenici naučiti datume i činjenice… već zato što će osetiti. A bez tog osećaja, istorija ostaje mrtvo slovo.

Priču o Borbi na Košarama mnogi znaju površno, kroz fragmente, naslove i poneku rečenicu u udžbeniku. Ali ovaj film ne ide putem suve hronike. On ne analizira strategije i karte, već ljude. Njihovu žrtvu. Njihov strah. Njihovu odluku da ostanu tamo gde bi mnogi odustali.

Upravo u tome leži njegova najveća vrednost za mlade… jer im pokazuje da istoriju ne čine apstraktne sile, već konkretni ljudi, sa imenom, porodicom i sudbinom.

Glasovi koji vode kroz film… poput Darka Anđelkovića i generala Vladimira Lazarevića… nisu samo svedočenja, već most između generacija.

Oni vraćaju dostojanstvo priči koja je dugo bila na margini. A poezija dr Danila Vasojevića daje ono što često nedostaje savremenom obrazovanju… dubinu osećaja.

Važno je razumeti: obrazovanje nije samo prenos znanja.

To je izgradnja identiteta. I upravo tu ovaj film dobija svoje pravo mesto. Kada Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja prepozna da jedno delo doprinosi razvoju nacionalnog identiteta, onda je to više od preporuke… to je poziv.

Poziv da se razgovara. Poziv da se razume. Poziv da se pamti.

I zato je važno da ovaj film ne ostane zatvoren u učionicama.

On pripada svima. Svakom domu, svakoj porodici, svakom mladom čoveku koji traži odgovor na pitanje ko je i odakle dolazi.

Jer bez tog odgovora, ni budućnost nema čvrst oslonac.

Film „NATO AGRESIJA 1999. KOŠARE“ nije nastao radi profita. Nije nastao da bi se uklopio u trendove.

On je nastao iz potrebe…  da se ne zaboravi. I upravo zato ima snagu koju mnogi „veći“ projekti nemaju.

Posle 25 godina, put do trona nije završen. On tek počinje… u učionicama, u razgovorima, u svesti mladih.

Ako želimo narod koji zna ko je, onda moramo da gledamo, slušamo i učimo.

Zato ovaj film treba da pogleda svaki Srbin. Ne zbog prošlosti.

Već zbog budućnosti.

Film je prikazan više puta i na TV Hram.