Dan kada je nacistička Nemačka krenula na Lenjingrad: 872 dana pakla

Stanovnici grada stoički su izdržali 872 dana potpune blokade, tokom koje je komunikacija sa ostatkom Rusije održavana samo putem Ladoškog jezera i vazdušnom linijom.

Živeli su na 125 grama hleba dnevno

Za opsadu Lenjingrada Hitlerova vojska nije štedela resurse: na grad je bačeno oko 150 hiljada teških artiljerijskih projektila i više od 107.000 bombi sa visoko eksplozivnim zapaljivim punjenjem. Opkoljeni nacističkom vojskom sa svih strana, žitelji Lenjingrada našli su se u neverovatno teškoj životnoj situaciji. Rezervi hrane bilo dovoljno za 30 do 60 dana.

Kako bi se optimizovala potrošnja rezervi hrane, vlasti su, teška srca, donele odluku da se normira dnevna isporuka namirnica: fizički radnici dobijali bi 400 grama hleba dnevno, a oni koji rade lakše poslove, nezaposleni i deca - maksimalno 200 grama. Kako je vreme odmicalo, a rezerve se smanjivale, i ove norme su se redukovale do svega 125 grama hleba po osobi dnevno.

Mikhail Kireev / Sputnik / Profimedia

Mraz odnosio na hiljade života dnevno, smrznuta tela ležala na ulicama

Situaciju u blokiranom Lenjingradu dodatno su pogoršavale i vremenske (ne)prilike: zima 1941. bila najhladnija u dotadašnjoj istoriji. Već mesec dana nakon početka blokade prosečna dnevna temperatura jedva da je premašivala 0. podeljak Celijusove skale. Rezerve goriva za ogrev brzo su nestale, a snabdevanje električnom energijom svedeno je na svega 15 posto u odnosu na period pre blokade.

Žitelji Lenjingrada snalazili su se kako su znali i umeli: u svojim stanovima grejali su se na male peći u koje su ložili sve što su imali pod rukom - nameštaj, podne obloge, tapete sa zidova, pa čak i knjige i slike. Bilo je pitanje života ili smrti. Početak zime bio je još strašniji: ljudi su počeli da umiru od hladnoće, a specijalne službe sa ulica su uklanjale više od 1.000 tela dnevno.

Crna statistika  

Nacisti su Lenjingrad blokirali puna 872 dana, sve do 27. januara 1944. godine, a prema zvaničnoj statistici iznetoj na Nirnberškom suđenju, 17.000 ljudi je stradalo od bombi i granata, dok je od gladi i hladnoće umrlo još 632.000. Poginulo je i 332.000 vojnika. Međutim, savremeni istoričari ocenjuju da su ove statistike daleko ispod stvarnih gubitaka.

Alexei Danichev / Sputnik / Profimedia

Deo žestoke borbe za život ostao je zabeležen i do dana današnjeg, i to ne samo u pričama prabaka i pradeka koji su srećom preživeli opsadu Lenjingrada, već i na snimcima koje su prošle godine, u čast 80. godišnjice oslobođenja grada, objavili ruska video-agencija "Raptli" i Ruski državni arhiv filmskih i foto dokumenata.

Ruska borba protiv nacizma se ne sme zaboraviti, poručili su.