Skandal i dalje trese Evroviziju: Ovo su države koje su potpuno ignorisale Izrael FOTO

Policijsko prisustvo na Evroviziji u Beču bilo je pojačano, FBI je dežurao, a organizatori su zabranili unošenje palestinskih zastava i pro-palestinskih simbola, dok su zastave svih drugih država bile dozvoljene. Upravo je ta odluka dodatno razbesnela kritičare, koji tvrde da EBU više ni ne pokušava da održi privid neutralnosti.

Izrael je na ovogodišnjoj Evroviziji završio na drugom mestu sa ukupno 343 poena, od toga 220 poena od publike i 123 poena od stručnih žirija. Rezultati su pokazali zanimljiv kontrast između glasova publike i žirija. Naime, dok je publika u velikom broju država pesmu vrlo dobro prihvatila, nekoliko zemalja nije dodelilo nijedan poen kroz televoting.

Među državama čija publika Izraelu nije dodelila nijedan poen našle su se Hrvatska, Australija i Litvanija. Sve ostale zemlje dale su barem jedan poen, a veliki broj njih Izraelu je dodelio i vrlo visoke ocene.

Tanjug/AP Photo/Martin Meissner

Glasovi publike 

Najveću podršku Izrael je dobio od publike iz Azerbejdžana, Portugala, Švajcarske, Nemačke, Francuske i Finske, koje su dodelile maksimalnih 12 poena. Po 10 poena stiglo je iz Gruzije, Albanije i Ujedinjenog Kraljevstva, dok su po osam poena dali Belgija, Moldavija, Kipar i Italija.

Sedam poena Izrael je dobio od Jermenije, Malte, Švedske i Austrije, šest poena od Rumunije i glasova iz kategorije „ostatak sveta“, dok su Grčka, Ukrajina, Češka, Bugarska i Norveška dodelile po pet poena.

Četiri poena stigla su iz Letonije, Crne Gore i Srbije, San Marino je dodelio tri, Danska i Poljska po dva, dok su Estonija i Luksemburg dali po jedan poen.

Kada se pogleda raspored od najmanje ka najvećoj podršci publike, slika izgleda ovako:

0 poena: Hrvatska, Australija, Litvanija

1 poen: Estonija, Luksemburg

2 poena: Danska, Poljska

3 poena: San Marino

4 poena: Letonija, Crna Gora, Srbija

5 poena: Grčka, Ukrajina, Češka, Bugarska, Norveška

6 poena: Rumunija, „ostatak sveta“

7 poena: Jermenija, Malta, Švedska, Austrija

8 poena: Belgija, Moldavija, Kipar, Italija

10 poena: Gruzija, Albanija, Ujedinjeno Kraljevstvo

12 poena: Azerbejdžan, Portugal, Švajcarska, Nemačka, Francuska i Finska

Posebnu pažnju privukla je Hrvatska, koja se našla među samo tri zemlje čija publika Izraelu nije dodelila nijedan poen. Istovremeno, hrvatski stručni žiri dodelio je Izraelu pet poena, što pokazuje razliku između mišljenja publike i stručnih komisija.

Glasovi stručnog žirija

Što se tiče glasova stručnih žirija po državama ovako izgleda tabela:

12 poena: Poljska

10 poena: Ukrajina i Moldavija

8 poena: Albanija, Litvanija, Austrija

7 poena: Danska, Jermenija

6 poena: Gruzija, Rumunija

5 poena: Hrvatska

4 poena: Malta, San Marino, Srbija, Azerbejdžan

3 poena: Nemačka

2 poena: Češka, Švajcarska

1 poen: Belgija, Norveška

Zemlje koje nisu dale Izraelu poene žirija su Francuska, Italija, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Finska

i još nekoliko zemalja koje nisu dodelile nijedan glas.

Kriza Evrovizija nije pogodila samo organizatore, već i same izvođače. Više od hiljadu muzičara potpisalo je otvoreno pismo pod nazivom "No Music for Genocide", pozivajući na bojkot Evrovizije dok god Izrael učestvuje.

Mnogi umetnici tvrde da više ne mogu da prihvate ideju da muzika može biti "apolitična" dok se pred očima sveta odvija humanitarna katastrofa u Gazi.

EPA/HANNIBAL HANSCHKE

Britanski pevač Oli Aleksandar našao se na meti kampanje pro-izraelskih grupa nakon što je optužio Izrael za genocid, dok je švedska pop zvezda Zara Larson izjavila da je izgubila nastupe i poslovne prilike zbog podrške Palestincima.

Istovremeno, pojedini izvođači odustali su od učešća na nacionalnim izborima za Evroviziju, strahujući da bi samo pojavljivanje na takmičenju moglo biti protumačeno kao politička poruka.

Politika je oduvek bila deo Evrovizije

Iako organizatori godinama insistiraju da je Evrovizija "apolitična", istorija govori drugačije.

Još 1969. Austrija je bojkotovala takmičenje u Madridu zbog diktature Fransiska Franka. Tokom Hladnog rata i raspada Jugoslavije Evrovizija je često služila kao pozornica za političke poruke, a sukobi Rusije i Ukrajine dodatno su pokazali koliko muzika i geopolitika mogu biti povezani.

Mnogi smatraju da je upravo 2024. godina predstavljala prelomni trenutak, trenutak kada je EBU izgubio kontrolu nad pričom da Evrovizija može postojati izvan politike.

Najveći problem za organizatore danas nije samo bojkot nekoliko država, već činjenica da publika sve manje veruje u ideju na kojoj je takmičenje izgrađeno.

Umesto spektakla koji "ujedinjuje Evropu kroz muziku", Evrovizija se sve češće doživljava kao politička arena u kojoj države vode propagandne bitke, dok umetnici i publika postaju kolateralna šteta.

Upravo zato mnogi smatraju da Izrael nije samo izazvao kontroverzu na Evroviziji, već je umalo uništio samu ideju takmičenja koje je decenijama pokušavalo da predstavi muziku kao prostor iznad politike.