Hrvati i Srbi godinama ratuju oko prazničnog jela: Istina će ih sve iznenaditi VIDEO

Hrvati ovu salatu nazivaju francuskom, dok je Srbi nazivaju ruskom salatom. Ko je u pravu?

Izgleda da su i jedni i drugi u pravu, a da greše samo Rusi, jer oni ovu salatu zovu Olivije salata.

Godine 1860, ruska aristokratija je uživala u luksuzu i trendovima koji su dolazili iz Zapadne Evrope, što je uključivalo i hranu. Mnogi francuski kuvari su tada odlazili u Moskvu u potrazi za slavom i bogatstvom.

Među njima je bio i Lusijen Olivije, belgijskog ili francuskog porekla (nije sasvim sigurno), kuvar koji je, spletom okolnosti, uspeo da otvori restoran Ermitaž sa svojim partnerom posle nekoliko godina. Jednog dana, pripremio je salatu koja se gostima toliko dopala da je postala zaštitni znak restorana.
 

Olivije je strogo čuvao recept, ali ono što se zna jeste da je ova "francuska salata" bila potpuno drugačija od one kakvu danas znamo. U nju je stavio teleći jezik, kavijar, zelenu salatu, komade jastoga, kapare, krastavce, kuvana jaja, soju, i sve to pomešao sa dresingom koji je sam spremao, što je bila tajna.

• Hrvati opčinjeni srpskom destinacijom: "Najbolje čuvana tajna Srbije" FOTO
• Hrvatica došla u Beograd, pa ostala šokirana: "Ovo je jedini grad na svetu gde..." VIDEO

Početkom 20. veka, jedan od Olivijeovih asistenata odlučio je da ukrade recept. Zvao se Ivan Ivanov i iskoristio je priliku kada je ostao sam u kuhinji da pokuša da "analizira" dresing za salatu koju je Olivije pripremao. Zatim se preselio u konkurentski restoran i počeo da pravi svoju verziju salate.

Međutim, njegov dresing se razlikovao od onog u Ermitažu i veruje se da originalni recept do danas nije otkriven. Ivanov je kasnije čak prodao recept za salatu raznim izdavačkim kućama, što je doprinelo njenoj popularizaciji. Nakon što je porodica Olivije napustila Rusiju, salata je dobila ime Olivije.

Ivelin Denev/Shutterstock

Recept se menjao tokom godina Jedan od najstarijih štampanih recepata za salatu Olivije pojavio se 1894. godine, a navedeni sastojci bili su lešnici, krompir, krastavac, zelena salata, meso rakova, aspik, kapari, masline i provansalski dresing (nešto slično majonezu).

Sastojci koji su nekada bili retki i skupi postepeno su zamenjeni jeftinijim i pristupačnijim sastojcima kako je salata postajala popularnija među običnim ljudima. Tokom sovjetskog perioda, kavijar je nestao iz recepta, kopar je zamenjen graškom, a kada je majonez postao široko dostupan, provansalski sos je takođe izbačen iz recepta.

Nakon što se salata proširila van granica Sovjetskog Saveza, druge nacije su prilagodile recept svojim kuhinjama. U salatu je dodavana šargarepa (što ruski kuvari i danas smatraju "neoprostivim grehom"), ponekad se dodao kukuruz, a umesto rakova počelo je da se koristi pileće belo meso, a kasnije i šunka.

Čak i unutar iste zemlje, recept za rusku salatu varira, tako da možete pronaći razlike od domaćice do domaćice. Ali jedna stvar je zajednička svima njima - nema praznične trpeze bez ove salate - kako god da se zove i kako god da se priprema.