Povukla se iz glume zbog teške bolesti, pet godina kasnije saznala da su joj postavili pogrešnu dijagnozu

U avgustu 2021. godine, poznata američka glumica Kristina Eplgejt javno je otkrila da joj je dijagnostikovana multipla skleroza (MS), nakon što je dugo osećala neobjašnjive bolove i progresivnu utrnulost u telu.

Zbog teške dijagnoze, pedesetčetvorogodišnja zvezda morala je da donese tešku odluku o povlačenju iz glume krajem 2022. godine, nedugo nakon što je završila snimanje popularne serije u kojoj je imala glavnu ulogu.

U tom periodu često se oslanjala na štap pri hodanju, a na snimanju je zbog izraženih tegoba morala da koristi invalidska kolica. Njena svakodnevica postala je obeležena redovnim fizikalnim terapijama koje je pohađala tri puta nedeljno, u nadi da će usporiti napredovanje bolesti za koju je verovala da joj nepovratno menja život.

Međutim, u oktobru ove godine dogodio se potpuni preokret kada je glumica u svom podkastu "MeSsy", koji vodi zajedno sa Džejmi-Lin Sigler i Džekom Ozbornom, podelila šokantnu vest. Otkrila je da je nedavna detaljna medicinska revizija njenog stanja pokazala kako možda uopšte ne boluje od multiple skleroze.

Sve je počelo kada je njen lekarski tim odlučio da privremeno prekine terapiju infuzijama kako bi posmatrao reakciju takozvanih B ćelija, koje se uopšte nisu promenile nakon prestanka uzimanja lekova.

Taj neočekivani rezultat podstakao je detaljniju analizu njene dijagnoze, nakon čega su joj lekari saopštili vest koju bi mnogi smatrali razlogom za slavlje, ali je njoj donela samo dodatni osećaj nemira i nesigurnosti.

"Došla je u moju sobu i rekla mi da mi čestita, jer nemam MS", ispričala je Eplgejt, ističući da njena reakcija nipošto nije bila slavljenička.

EPA/DAVID SWANSON

Zapravo, glumica se osećala duboko potreseno i uplašeno, jer povlačenje pogrešne dijagnoze ne znači da su njeni stvarni zdravstveni problemi odjednom čarobno nestali. Njeno fizičko stanje, prema sopstvenom priznanju, nije se nimalo popravilo, već se u pojedinim aspektima čak i pogoršalo tokom poslednjih pet godina.

Pronalaženje pravog uzroka njene hronične boli i narušene pokretljivosti sada zahteva povratak na sam početak medicinskih istraživanja.

Gubitak dijagnoze sa kojom je naučila da živi doneo je i svojevrsnu krizu identiteta, s obzirom na to da je Eplgejt postala veoma glasna zagovornica zajednice obolelih od multiple skleroze. Priznala je da se osećala kao da je izneverila sve one ljude kojima je prethodnih godina pružala podršku, iako je istovremeno donela odluku da će i dalje ostati uz njih.

Sada se njen lekarski tim fokusira na detaljno preispitivanje njenog stanja, pokušavajući da utvrdi zašto je uopšte došlo do ovakve medicinske zablude. Proces pronalaženja pravog uzroka narušenog zdravlja biće spor i zahtevaće isključivanje čitavog niza sličnih, takozvanih sestrinskih bolesti.

Eplgejt je sada svojim slušaocima pružila nove informacije o svom zdravstvenom stanju, objašnjavajući da njeni lekari trenutno sprovode testiranja na niz ozbiljnih oboljenja koja se često nazivaju sestrinskim bolestima zbog njihove sličnosti sa multiplom sklerozom.

Reč je o stanjima koja mogu izazvati gotovo identične simptome, poput utrnulosti, slabosti mišića i hroničnog umora, što znatno otežava njihovo pravilno prepoznavanje u ranim fazama.

Među prvim sumnjivcima našao se lupus, hronična autoimuna bolest kod koje odbrambeni sistem organizma greškom napada sopstvena tkiva, izazivajući rasprostranjene upale koje mogu ozbiljno oštetiti zglobove, kožu, mozak i nervni sistem.

Pored lupusa, medicinski stručnjaci detaljno ispituju i mogućnost reumatoidnog artritisa, još jednog ozbiljnog autoimunog poremećaja koji se prvenstveno manifestuje kroz teške upale zglobova i iscrpljujuće bolove.

Oba ova stanja dele određene autoimune mehanizme sa multiplom sklerozom, što ih čini logičnim pravcem u kojem lekari trenutno usmeravaju svoja istraživanja.

Zbog težine njenih simptoma, koji uključuju gubitak ravnoteže i stalne trnce u udovima, proces isključivanja ovih bolesti mora da se odvija polako, ali veoma temeljno, kako se istorija ne bi ponovila.

Još jedna bolest na koju se glumica aktivno testira jeste lajmska bolest, ozbiljna bakterijska infekcija koja se prenosi ujedom zaraženog krpelja i koja, ukoliko se na vreme ne prepozna i ne leči, može ostaviti ozbiljne posledice po organizam.

Dugotrajna, nelečena lajmska bolest može dovesti do ozbiljnih neuroloških simptoma, upale zglobova i oštećenja nervnog sistema, što u određenim slučajevima može stvoriti kliničku sliku koja podseća na multiplu sklerozu.

EPA/DAVID SWANSON

Eplgejt je objasnila da sve navedene bolesti mogu veoma dobro da oponašaju simptome MS-a, zbog čega je sada, nakon godina primanja terapije za dijagnozu koja je dovedena u pitanje, primorana da postepeno prolazi kroz niz složenih medicinskih testova.

Njen otac često se pitao zašto ona ne postiže bolje rezultate od drugih pacijenata, a tek sada postaje jasnije da njeno telo možda jednostavno nije reagovalo na terapije namenjene bolesti koju, prema novim saznanjima, možda nikada nije ni imala.

Njeni stručnjaci nadaju se da će metodičnim pristupom i isključivanjem jedne po jedne bolesti konačno doći do tačnog uzroka njenih svakodnevnih tegoba.

Pronalaženje pravog odgovora jedini je put ka odgovarajućem lečenju koje bi joj napokon moglo doneti bar delimično olakšanje fizičkih poteškoća koje su joj promenile čitav život.

Činjenica da neko godinama može da se leči od pogrešne bolesti zvuči neverovatno, ali stručnjaci upozoravaju da su pogrešne dijagnoze u neurologiji mnogo češće nego što šira javnost misli.

Prema rečima doktorke Marve Kejzi, ugledne stručnjakinje sa neurološkog odeljenja prestižnog medicinskog centra Cedars-Sinai, gotovo 20 odsto osoba kojima je rečeno da imaju multiplu sklerozu zapravo boluje od nečeg sasvim drugog.

Taj izuzetno visok procenat proizlazi iz jednostavne medicinske činjenice da ne postoji nijedan specifičan test, poput običnog vađenja krvi ili brisa, kojim bi se sa potpunom sigurnošću mogla potvrditi ova dijagnoza.

Umesto toga, neurolozi moraju da se oslanjaju na kombinaciju karakterističnih simptoma i nalaza magnetne rezonance, na kojoj ožiljci i lezije na mozgu često mogu ukazivati na više različitih autoimunih, infektivnih ili neuroloških poremećaja.

Kada je Eplgejt prvi put pregledana u bolnici, urađena joj je lumbalna punkcija i obavljena su detaljna snimanja koja su pokazala pomenute lezije, zbog čega su njeni lekari, u najboljoj nameri, zaključili da je reč upravo o multiploj sklerozi.

Ta sličnost u izgledu lezija na magnetnoj rezonanci i preklapanje brojnih simptoma čine postavljanje prave dijagnoze velikim izazovom čak i za najiskusnije neurološke stručnjake.

Doktor Majkl Kornberg sa uglednog Univerziteta Džons Hopkins objašnjava da pojava novih, neuobičajenih simptoma ili izostanak odgovora na standardne oblike lečenja obično navode medicinske timove da ponovo procene i preispitaju svoje ranije zaključke.

U mnogim slučajevima tek novija i znatno naprednija tehnologija magnetne rezonance, koja se poslednjih godina sve više koristi u kliničkoj praksi, pomaže stručnjacima da uoče sitne razlike između oštećenja izazvanih multiplom sklerozom i onih koja su nastala iz drugih razloga.

Zbog toga se neretko dešava da pacijenti koji pate od teških migrena ili problema sa krvnim sudovima mesecima, pa čak i godinama, žive pod teretom izuzetno teške dijagnoze multiple skleroze koja im izaziva nepotreban stres.