Simbol slobode: Zašto slavimo 15. februar i zbog čega su Sretenje smatrali "zaraznim"

Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Stoga je Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti. Mnogi istoričari smatraju da važnijeg datuma u srpskoj istoriji od Sretenja nema.

• Najpotresnija priča Prvog srpskog ustanka: Turci su napali, a Srpkinje jednog sela su ušle u legendu
• Danas je Sretenje: Koje običaje treba ispoštovati za sreću tokom cele godine
• Svečanost u Orašcu: Srbija obeležava Dan državnosti; "Ostaćemo slobodarska i neutralna zemlja" FOTO

Podizanjem Prvog srpskog ustanka 1804. godine krenulo se u konačno oslobođenje od Osmanskog ropstva, a Ustavom iz 1835. godine vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku što predstavlja osnovu demokratije i ustanovnosti, te Sretenje kao praznik predstavlja simbol slobode i državnosti.

Događaj u Marićevića jaruzi, održan na Sretenje u utorak 2/14. februara 1804. godine, izdvaja onaj istorijski trenutak koji možemo smatrati rođendanom države.

Percepcija ovog praznika kod Srba je vrlo široka i izmeštanje središta na Sretenjski ustav sa događaja iz 1804. godine jeste naše poimanje i nemogućnost da shvatimo zašto biramo jedan istorijski trenutak kao državni rođendan. On pokazuje da mi još uvek kuburimo s time da shvatimo proces koji je doveo do obnove državnosti, a on je upravo bio ratni period koji je jako važan jer su položene ogromne žrtve u obnovi srpske države, te iz tog razloga biramo hronološki značajniji deo, jer da bi država mogla da se uređuje moraju da postoje uslovi: da imamo priznanje, najmanje autonomni status, teritoriju, stanovništvo i na kraju svega toga nadogradnja ustavnim uređenjem, a da bi do toga došlo moralo je da prođe 31 godina.

Sretenje kao državni praznik je krovni, on nadilazi sve verske i nacionalne karakteristike i odnosi se na sve građane države Srbije.

Kao uzrok izbijanja srpskog ustanka bila je seča knezova. Ustanak je podignut u Smederevskom sandžaku, u Šumadiji na zboru u Orašcu u utorak 2/14. februara 1804. godine.

Na zboru su se pojavili viđeniji narodni predstavnici iz kragujevačke, rudničke, beogradske nahije i pojedinci iz smedersvske i jagodinske nahije. Zbor je održan na mestu zvanom Marićevića jaruga. Sam trenutak je tražio hrabrost, odgovornost, požrtvovanje i sve te osobine slile su se u Đorđu Petroviću (14.11.1762 – 26.07.1817), poznatom kao Karađorđe (crni Đorđe) koji će kasnije postati vožd Srbije.

Bukovički prota Atanasije izvršio je zakletvu i skupu dao sakralno obeležje.

Srpski narod bio je složan u tome da oni žele svoju slobodu koja se ogledala u zaštiti časti, kako svoje tako i svojih bližnjih, i poštovanja. Nakon pobede ustanika na Ivankovcu (1805.), Mišaru i Deligradu (1806.), kod ustanika se javlja ideja o nezavisnoj srpsko državi i da su narod koji je dostojan i zavređuje da svojim požrtvovanjem ima državu i da u njoj uživaju svu slobodu.

Teritorija ustaničke Srbije iznosila je 24 000 kilometara kvadratnoh i imala između 200 000 i 300 000 stanovnika. Svaki slobodan trenutak korišćen je za uređenje države.

U prvim godinama pojavio se prvi ogran vlasti – Praviteljstvujušči Sovjet. Ustanici su išli ka tome da urede sudstvo što je pokazivalo da imaju svest o pravnoj državi.

Propast srpske revolucije 1813. godine ogledala se u iscrpljenosti srpskih snaga, a mogućnost popunjavanja novim vojnicima nije postojala. Nakon deset godina ratovanja potrošeni su ogromni ljudski resursi.

Ovo je bio najtraumatičniji događaj u srpskoj revoluciji. Sve ovo bilo je veliko iskustvo i dragoceno za period koji je usledio posle 1813. godine, on je racionalizovao srpsku misao u smislu kapaciteta, dokle se može.

Kada je 1835. godine donešen prvi Ustav u Srbiji, cela Evropa je bila bez Ustava, izuzev Francuske i Belgije.

• Ovako je izgledao jedini atentat na sovjetskog lidera
• Na taj dan je Prvi svetski rat stao: Kako je Božić i krvnike pretvarao u ljude
• Kolumbo domorocima odneo smrt, a Evropi doneo – polno prenosivu bolest

Srbija 30 – ih godina 19. veka imala je između 500 000 i 600 000 ljudi, bila je zemlja seljaka, nepismenih ljudi, a sam Ustav bio je pretenciozna odluka. Donošenje Ustava uslovila je Miletina buna koja je izbila januara 1835. godine, a sa ciljem ograničavanja vlasti kneza Miloša Obrenovića (18.03. 1780. – 26. 09. 1860.) koji je vladao apsolutistički.

Na najmasovnijoj Narodnoj skupštini u Kragujevcu 15. februara 1835. godine na kojoj je prisustvovalo oko 4000 poslanika i oko 10 000 građana, donet je prvi Ustav u istoriji Srbije – Sretenjski ustav to jest Ustav Knjaževstva srpskog. Ustav je izradio Dimitrije Davidović, lični sekretar kneza Miloša Obrenovića. Ustav je imao 14 glava i 142 člana. Po Ustavu ukinut je feudalizam što je i najvažniji akt Ustava, a to je označavalo socijalnu slobodu i društvo jednakih građana.

Veliki otpor stranih sila, u prvom redu Habzburške monarhije, Osmanskog carstva, Ruske Imperije, doprineo je da knez Miloš Obrenović ukine Ustav posle 55 dana. Za Ustav je govoreno da je "zarazan akt", "francuski rasad u srpskoj šumi".

Donošenjem prvog Ustava Srbija je išla tri do četiri decenije ispred vremena u kom je obnovljena. Međutim, ideja o uređenju države je sve više i više jačala.