Srpska studija kolektivnog imuniteta na koronu

Da li vas interesuje imate li antitela na koronavirus? Planirate li da se testirate? Na ova pitanja većina građana odgovara gotovo identično. Voleli bi da znaju jesu li preležali Kovid-19, i nadaju se testiranju.

Izvor: DW
Podeli
Foto: GettyImages, John Moore / Staff
Foto: GettyImages, John Moore / Staff

Posebno me zanima jer je moja ćerkica krajem januara i početkom februara bila baš bolesna, suprug se razboleo, ja sam se razbolela. To je bila ona simptomatska temperatura od 40, devojčica je imala i upalu pluća. Eto, sad kada pogledamo, to je već bilo neko vreme kada se i pojavila sumnja da je korona već bila u Evropi. Ali, iskreno, s obzirom da se plaća, nešto nisam raspoložena da plaćam taj test, jer nije dokazano da li ta antitela štite dalje od bolesti. Ako smo je pregurali, hvala bogu, nije bilo toliko strašno", kaže jedna mama iz Niša za DW.

Testiranje u okviru naučne studije - besplatno

Testiranje na antitela u Srbiji počelo je još početkom maja, pa ukupno 7.000 porodica, odnosno 17.000 ljudi može da očekuje poziv na testiranje tokom narednih nedelja. Prof. dr Tatjana Pekmezović, prodekan za nauku Medicinskog fakulteta u Beogradu rukovodi studijom kolektivnog imuniteta. Za DW kaže da je za sada skoro 1.000 ispitanika prošlo testiranje na prisustvo antitela na SARS-CoV-2 i da će tek nakon tog broja biti saopšteni prvi preliminarni rezultati. Dodaje da testovi podrazumevaju i tri upitnika u cilju procene transmisije virusa unutar porodice i percepcije rizika od Kovida-19.

"Dakle, osim kolektivnog imuniteta, studija ima za cilj da proceni i udeo asimptomatskih infekcija u ukupnom obolevanju od Kovid-19 bolesti i na taj način sagleda razmere epidemije u zemlji. Partner Medicinskog fakulteta je Institut za primenu nuklearne energije INEP koji pravi ELISA testove, koji su po svojoj prirodi kvantitativni, dakle osim prisustva daju mogućnost određivanja količine antitela. To nam je jako važno jer želimo da kroz projekte koje planiramo na jesen, ponovimo testiranje kod istih ispitanika i tako pratimo dimaniku antitela u našoj populaciji", kaže Pekmezović. U slučaju drugog talasa, ovi rezultati bi mogli da pomognu u kreiranju preventivne strategije.

Profesorka Tatjana Pekmezović kaže da se uzorci za ovo testiranje biraju metodom slučaja pa svako domaćinstvo u Srbiji ima jednaku šansu da bude izabrano: "Zato je naš uzorak reprezentativan za celu zemlju. Svi potencijalni ispitanici u studiji se pozivaju, samoinicijativno testiranje nije moguće jer je ovo naučna studija i ima striktno utvrđenu metodologiju".

Foto: Getty Images, Sean Gallup / Staff
Foto: Getty Images, Sean Gallup / Staff

Može i na lični zahtev - 1.200 dinara

Pored ovoga, od 01. juna u svim gradovima Srbije počelo je i testiranje na lični zahtev za sve koji žele da saznaju da li su preležali Kovid-19 i da li u svom organizmu imaju antitela na ovu bolest. Za serološko brzo testiranje putem krvi, rezultat se dobije za sat vremena, a potrebno je samo uplatiti novac na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u iznosu od 1.200 dinara. Na primeru Niša koje je bilo jedno od najvećih žarišta, pojedini građani su odmah iskoristili tu mogućnost.

"Što se tiče serološkog testiranja, to radimo isključivo u laboratoriji Doma zdravlja, radimo ga sami, ne šaljemo institutu za javno zdravlje. Dnevno imamo mogućnost da radimo 800 seroloških brzih testova, a tokom jednog dana za sada imamo oko 150 ljudi. Veći deo za sada su zdravstveni radnici koji imaju besplatno testiranje, ali od 01. juna imamo već 57 osoba koje su same platile. To meni govori da su ljudi jako zainteresovani, jer nisam očekivala toliko, a tek smo počeli. To znači da ljude jako interesuje da li su preležali ili se možda nalaze u nekoj trenutnoj infekciji, a nemaju nikakve simptome", kaže za DW pomoćnica direktora Doma zdravlja u Nišu, dr Danijela Nešić.

Tokom seroloških testiranja, rade se ispitivanja na dve vrste antitela, IgM i IgG. Prvi je dokaz skorije infekcije, a IgG antitela dokazuju raniju infekciju koji stvara durogoročniji imunitet na ovu bolest. Od 57 urađenih seroloških testova na lični zahtev, samo pet pacijenata ima stvorena antitela.

"Oni koji plate serološko testiranje, a imaju pozitivan IgM, dobiju besplatan PCR test zbog sumnje da još uvek postoji infekcija Kovida-19 kod njih. Tek nakon tog testa znamo da li je infekcija u toku ili ne, i dešava se da budu negativni na PCR testu što znači da trenutno nisu bolesni", objašnjava ona i dodaje da je takođe moguće da pacijent koji je prelažao Kovid-19 nema IgG antitela. To je kaže, zbog toga, što taj pacijent nema dovoljno dobar imunitet, pa ih organizam nije ni stvorio.

Foto: Getty Images, Pedro Vilela / Stringer
Foto: Getty Images, Pedro Vilela / Stringer

Inovativni testovi iz Niša

Pored ELISA testova koji pravi Institut za primenu nuklearne energije, privatna kompanija iz Niša NeoMedica već godinama radi na projektu razvoja jedinstvenog koncepta monotest sistema za detekciju virusa, infektivnih bolesti i slično. Početkom pandemije, projekat pod nazivom NAISSA dobio je novi zadatak, kaže direktor NeoMedice Saša Tričković.

"Naissa je sistem, to je aparat i grupa testova, i to razvijmo zadnje četiri godine, a test za Kovid-19 smo počeli da razvijamo onog momenta kada se pojavio test u Srbiji".

Nakon što su od nadležnih institucija i države tražili saglasnost da krenu sa razvojem i proizvodnjom testa, od Ministarstva zdravlja su dobili dozvolu, ali čekaju još jednu i to od Agencije za lekove i medicinska sredstva.

"Mi smo napravili inovaciju, napravili smo monosistem, i nemamo probleme koje ima jedna klasična ELISA: na primer, ELISA ima 96 čašica, što znači da minimalno treba skupiti 70 pacijenata da bi se isplatilo finansijski. Sa druge, stručne strane, kada se bočice ELISE otvore jer ih ima dosta, reagensi kreću da propadaju, pa ako imate manje pacijenata, propašće. Još jedan problem je što se stalno mora raditi kalibracija. Mi smo sve to rešili kroz kertridž - reagense za samo jednog pacijenta spakovali smo u kertridž od specijalne plastike koji ne dozvoljava starenje reagenasa, a mašina to otvori u momentu rada", kaže on za DW.

Ova kompanija može da proizvede do 1.500 testova dnevno, a kontitent NAISSA aparata spremno čeka odgovor iz Agencije za lekove. Međutim, može biti da će pre dospeti na strano, nego na domaće tržište, jer čekanje odgovora od Agencije za lekove i medicinska sredstva može da potraje. Saša Tričković kaže da je to gotovo izvesno.

"Imamo saradnju i sa nemačkim i sa američkim laboratorijama sa kojima na dnevnom nivou razmenjujemo podatke. Zavisi sa kim se upoređujemo, ali mi smo trenutno od 10 do 17 odsto bolji u pogledu kvaliteta testova u odnosu na zapadne proizvođače, i baš smo ponosni na naš sistem".

strana 1 od 67 idi na stranu