Lekar otkriva sedam skrivenih uzroka glavobolja i migrena

Za mnoge ljude glavobolje su postale uobičajeni deo modernog života, a uzrok se najčešće pripisuje pretrpanom rasporedu i lošem snu. Ipak, iako stres može igrati ulogu, on često nije jedini razlog. Prema dr Kajvanu Kanu, lekaru opšte prakse, uporne glavobolje vrlo često imaju prepoznatljiv medicinski uzrok, piše Daily Mail.

"Kada glavobolje postanu učestale ili počnu da ometaju rad, san i kvalitet života, važno je istražiti njihove stvarne uzroke", kaže on. "U mnogim slučajevima postoji osnovni fiziološki okidač koji se može prepoznati i lečiti."

Lekar navodi sedam čestih, ali zanemarenih uzroka i objašnjava zašto njihovo prepoznavanje može biti prvi korak ka trajnom olakšanju.

Migrena

"Migrena je posebno neurološko stanje, ali se često pogrešno tumači ili automatski povezuje sa stresom", kaže dr Kan. Ne mora se uvek ispoljiti kao jaka, jednostrana bol. Može biti i stalni pritisak, osećaj težine nalik upali sinusa ili svakodnevna blaga bol sa povremenim intenzivnim napadima. Neki ljudi doživljavaju auru – vizuelne ili senzorne smetnje – dok drugi nemaju nikakvo upozorenje.

Hormonske promene, loš san, izrazito visok ili nizak krvni pritisak, kao i pušenje, česti su okidači. Migrena pogađa približno jednu od sedam odraslih osoba, što znači da je mnogo češća nego što se misli. Dobra vest je da se uspešno leči: promenama životnih navika, preventivnim lekovima i ciljanom terapijom.

Botoks, kao deo strukturisanog plana, može smanjiti učestalost i jačinu napada. "Nelečena migrena s vremenom može postati učestalija i iscrpljujuća", upozorava dr Kan.

Prekomerna upotreba lekova

Iako može delovati nelogično, česta upotreba lekova protiv bolova često pogoršava glavobolje. "Prekomerna upotreba kratkoročnih terapija može preosetiti nervni sistem", objašnjava dr Kan. Kada dejstvo leka prestane, bol se vraća još jača, stvarajući začarani krug zavisnosti od analgetika. Najčešći uzročnici su lekovi protiv bolova bez recepta, triptani i kodein.

Ako lekovi postanu svakodnevna navika, vođenje dnevnika glavobolja može pomoći u prepoznavanju obrazaca. Prekid ovog ciklusa obično zahteva postepeno smanjivanje terapije uz nadzor lekara i prelazak na bezbednije, preventivne strategije.

Dehidratacija

Čak i blaga dehidratacija može narušiti fiziološku ravnotežu i izazvati glavobolju, često uz umor ili vrtoglavicu. Budući da telo stalno gubi tečnost disanjem, znojenjem i varenjem, mnogi potcenjuju koliko vode je zapravo potrebno nadoknaditi.

Povećanje unosa tečnosti često brzo ublažava simptome. "Ciljajte na oko osam čaša vode dnevno, a razmislite i o elektrolitima ako vam je teško da održavate ravnomeran unos", savetuje dr Kan. U težim slučajevima, naročito uz mučninu ili povraćanje, može biti potrebna intravenska nadoknada tečnosti.

Alergije

Sezonske alergije i zapušen nos mogu biti mnogo više od neprijatnosti. "Tokom alergijske reakcije telo oslobađa histamin", kaže dr Kan, "a on može narušiti neurohemijsku ravnotežu i povećati sklonost migrenama." Osobe sa alergijama često imaju učestalije i jače glavobolje. Zapušen nos, slabiji apetit i smanjen unos tečnosti dodatno pogoršavaju stanje.

Prepoznavanje alergena i njihovo adekvatno lečenje može značajno smanjiti učestalost glavobolja.

Loš kvalitet sna

San i glavobolje su međusobno povezani. "Kada je san poremećen, mozak postaje osetljiviji i skloniji glavoboljama", ističe dr Kan. Istovremeno, česte glavobolje mogu remetiti san, stvarajući začarani krug.

Jutarnje glavobolje praćene hrkanjem, suvim ustima ili izraženom dnevnom pospanošću mogu ukazivati na apneju u snu. Odraslima je potrebno sedam do devet sati neprekidnog sna. Redovna rutina spavanja, izbegavanje kasnog unosa kofeina i ograničavanje alkohola u večernjim satima mogu značajno pomoći.

Naprezanje očiju

"Dugotrajno gledanje u ekrane ozbiljno opterećuje oči", kaže dr Kan. To često dovodi do takozvanih digitalnih glavobolja – stezanja u slepoočnicama, zamućenog vida i zamora očiju. Plavo svetlo, suvoća oka i stalna napetost mišića dodatno doprinose problemu.

Pravilo 20-20-20 – na svakih 20 minuta pogledati 20 sekundi u nešto udaljeno oko šest metara – može značajno smanjiti naprezanje. Korisni su i topli oblozi, podešavanje osvetljenja ekrana i, po potrebi, provera dioptrije.

Bolesti sinusa i zapušen nos

Ne potiče svaka glavobolja u predelu čela od migrene. "Upala sinusa ili zapušen nos mogu izazvati glavobolje koje se pojačavaju pri saginjanju", objašnjava dr Kan. Uzroci mogu biti infekcije, alergije ili anatomske nepravilnosti poput devijacije septuma, polipa ili hroničnog rinitisa.

Rešenja uključuju ispiranje nosa fiziološkim rastvorom, adekvatan unos tečnosti i pravilno lečenje alergija. Ako se tegobe često ponavljaju, neophodan je detaljniji pregled lekara ili specijaliste otorinolaringologije.