Lekar otkriva sedam skrivenih uzroka glavobolja i migrena

Za mnoge ljude glavobolje su postale uobičajeni deo modernog života, a uzrok se najče&scaron;će pripisuje pretrpanom rasporedu i lo&scaron;em snu. Ipak, iako stres može igrati ulogu, on često nije jedini razlog. Prema dr Kajvanu Kanu, lekaru op&scaron;te prakse, uporne glavobolje vrlo često imaju prepoznatljiv medicinski uzrok, pi&scaron;e Daily Mail.&quot;Kada glavobolje postanu učestale ili počnu da ometaju rad, san i kvalitet života, važno je istražiti njihove stvarne uzroke&quot;, kaže on. &quot;U mnogim slučajevima postoji osnovni fiziolo&scaron;ki okidač koji se može prepoznati i lečiti.&quot;Lekar navodi sedam čestih, ali zanemarenih uzroka i obja&scaron;njava za&scaron;to njihovo prepoznavanje može biti prvi korak ka trajnom olak&scaron;anju.Migrena&quot;Migrena je posebno neurolo&scaron;ko stanje, ali se često pogre&scaron;no tumači ili automatski povezuje sa stresom&quot;, kaže dr Kan. Ne mora se uvek ispoljiti kao jaka, jednostrana bol. Može biti i stalni pritisak, osećaj težine nalik upali sinusa ili svakodnevna blaga bol sa povremenim intenzivnim napadima. Neki ljudi doživljavaju auru &ndash; vizuelne ili senzorne smetnje &ndash; dok drugi nemaju nikakvo upozorenje.Hormonske promene, lo&scaron; san, izrazito visok ili nizak krvni pritisak, kao i pu&scaron;enje, česti su okidači. Migrena pogađa približno jednu od sedam odraslih osoba, &scaron;to znači da je mnogo če&scaron;ća nego &scaron;to se misli. Dobra vest je da se uspe&scaron;no leči: promenama životnih navika, preventivnim lekovima i ciljanom terapijom.Botoks, kao deo strukturisanog plana, može smanjiti učestalost i jačinu napada. &quot;Nelečena migrena s vremenom može postati učestalija i iscrpljujuća&quot;, upozorava dr Kan.Prekomerna upotreba lekovaIako može delovati nelogično, česta upotreba lekova protiv bolova često pogor&scaron;ava glavobolje. &quot;Prekomerna upotreba kratkoročnih terapija može preosetiti nervni sistem&quot;, obja&scaron;njava dr Kan. Kada dejstvo leka prestane, bol se vraća jo&scaron; jača, stvarajući začarani krug zavisnosti od analgetika. Najče&scaron;ći uzročnici su lekovi protiv bolova bez recepta, triptani i kodein.Ako lekovi postanu svakodnevna navika, vođenje dnevnika glavobolja može pomoći u prepoznavanju obrazaca. Prekid ovog ciklusa obično zahteva postepeno smanjivanje terapije uz nadzor lekara i prelazak na bezbednije, preventivne strategije.DehidratacijaČak i blaga dehidratacija može naru&scaron;iti fiziolo&scaron;ku ravnotežu i izazvati glavobolju, često uz umor ili vrtoglavicu. Budući da telo stalno gubi tečnost disanjem, znojenjem i varenjem, mnogi potcenjuju koliko vode je zapravo potrebno nadoknaditi.Povećanje unosa tečnosti često brzo ublažava simptome. &quot;Ciljajte na oko osam ča&scaron;a vode dnevno, a razmislite i o elektrolitima ako vam je te&scaron;ko da održavate ravnomeran unos&quot;, savetuje dr Kan. U težim slučajevima, naročito uz mučninu ili povraćanje, može biti potrebna intravenska nadoknada tečnosti.AlergijeSezonske alergije i zapu&scaron;en nos mogu biti mnogo vi&scaron;e od neprijatnosti. &quot;Tokom alergijske reakcije telo oslobađa histamin&quot;, kaže dr Kan, &quot;a on može naru&scaron;iti neurohemijsku ravnotežu i povećati sklonost migrenama.&quot; Osobe sa alergijama često imaju učestalije i jače glavobolje. Zapu&scaron;en nos, slabiji apetit i smanjen unos tečnosti dodatno pogor&scaron;avaju stanje.Prepoznavanje alergena i njihovo adekvatno lečenje može značajno smanjiti učestalost glavobolja.Lo&scaron; kvalitet snaSan i glavobolje su međusobno povezani. &quot;Kada je san poremećen, mozak postaje osetljiviji i skloniji glavoboljama&quot;, ističe dr Kan. Istovremeno, česte glavobolje mogu remetiti san, stvarajući začarani krug.Jutarnje glavobolje praćene hrkanjem, suvim ustima ili izraženom dnevnom pospano&scaron;ću mogu ukazivati na apneju u snu. Odraslima je potrebno sedam do devet sati neprekidnog sna. Redovna rutina spavanja, izbegavanje kasnog unosa kofeina i ograničavanje alkohola u večernjim satima mogu značajno pomoći.Naprezanje očiju&quot;Dugotrajno gledanje u ekrane ozbiljno opterećuje oči&quot;, kaže dr Kan. To često dovodi do takozvanih digitalnih glavobolja &ndash; stezanja u slepoočnicama, zamućenog vida i zamora očiju. Plavo svetlo, suvoća oka i stalna napetost mi&scaron;ića dodatno doprinose problemu.Pravilo 20-20-20 &ndash; na svakih 20 minuta pogledati 20 sekundi u ne&scaron;to udaljeno oko &scaron;est metara &ndash; može značajno smanjiti naprezanje. Korisni su i topli oblozi, pode&scaron;avanje osvetljenja ekrana i, po potrebi, provera dioptrije.Bolesti sinusa i zapu&scaron;en nosNe potiče svaka glavobolja u predelu čela od migrene. &quot;Upala sinusa ili zapu&scaron;en nos mogu izazvati glavobolje koje se pojačavaju pri saginjanju&quot;, obja&scaron;njava dr Kan. Uzroci mogu biti infekcije, alergije ili anatomske nepravilnosti poput devijacije septuma, polipa ili hroničnog rinitisa.Re&scaron;enja uključuju ispiranje nosa fiziolo&scaron;kim rastvorom, adekvatan unos tečnosti i pravilno lečenje alergija. Ako se tegobe često ponavljaju, neophodan je detaljniji pregled lekara ili specijaliste otorinolaringologije.

Lekar otkriva sedam skrivenih uzroka glavobolja i migrena

0 Komentari