Mozak može da se promeni: Neurolozi savetuju čime da se pozabavite posle 60. godine

Šezdesete su takođe ključne za zdravlje mozga, jer se mozak počinje smanjivati već u tridesetim i četrdesetim, a taj proces se još više ubrzava oko šezdesete godine. Iako je normalno da se s godinama mozak smanjuje i da neuroni postepeno odumiru, postoje načini da se taj proces uspori – kroz ishranu i svakodnevne navike koje podržavaju zdravlje mozga.

Prema stručnjacima, postoji jedna navika koju bi ljudi do šezdesete trebalo da prestanu da rade kako bi što bolje zaštitili svoj mozak: multitasking  – istovremeno obavljanje više zadataka.

"Kad multitaskamo, zapravo se brzo prebacujemo s jednog zadatka na drugi, što zahteva više mentalnog napora. To utiče na našu sposobnost održavanja fokusa i opterećuje radno pamćenje", objašnjava neurolog dr Greg Kuper za Parade.

Dr Brendon Kraford, takođe neurolog, dodaje:

"Svaki put kad prebacite pažnju, prefrontalni korteks mora da se odvoji od jednog zadatka, potisne taj neuronski sklop, aktivira drugi i ponovo se usmeri."

Usredsređenost na jedan zadatak dugoročno donosi manji osećaj mentalnog preopterećenja

Oba stručnjaka navode da multitasking ima kratkoročne i dugoročne posledice.

"Kratkoročno, multitasking dovodi do kognitivnog umora", kaže dr Kraford, što se vidi kroz poteškoće s koncentracijom i mentalnu iscrpljenost.

Dr Kuper ističe da multitasking povećava broj grešaka i otežava učenje, dok dr Kraford upozorava da dugoročno "smanjuje sivu masu u mozgu" i povećava nivo kortizola, što može biti neurotoksično za hipokampus.

Umesto multitaskinga, stručnjaci preporučuju fokusiranje na jedan zadatak u jednom trenutku.

Dr Kraford kaže da takav pristup poboljšava kvalitet rada i smanjuje mentalni umor.

"Moja preporuka: počnite sa blokovima pažnje – 20-minutnim periodima usmerenog rada, s telefonom u airplane modu i isključenim notifikacijama."

Dodaje da se tako može postepeno popraviti šteta koju je multitasking prouzrokovao:

"Dobra vest je da mozak može da se promeni."

Usredsređenost na jedan zadatak dugoročno donosi više jasnoće i manji osećaj mentalnog preopterećenja.

Dr Kraford pojašnjava da monotasking pomaže obnavljanju kapaciteta pažnje, iako u početku može biti neprijatan jer se suprotstavlja navikama koje su godinama jačale.