Geromedicina: Kako ostati zdrav do smrti?

"Vrlo je verovatno da starimo već od prve deobe ćelije. Drugim rečima, proces počinje još pre rođenja", kaže Andrea Majer, internista i profesorka na Akademiji za zdravostarenje pri Nacionalnom univerzitetu u Singapuru i jedna od 13 autora dokumenta koji je objavila Leopoldina, Nacionalna akademija nauka Nemačke.

U većini slučajeva, vidljivo starenje ipak počinje tek sredinom dvadesetih godina – tada telesne funkcije postaju sve manje efikasne. Ali to ne izgleda isto kod svih ljudi, kaže Majer:

"Od tridesete do četrdesete godine jasno se vidi koliko različito ljudi stare".

Geni, ishrana, način života – mnogo toga igra ulogu kada je reč o tome ko će dugo ostati zdrav, odnosno stariti sporo. A ko će, s druge strane, razviti tipične bolesti povezane sa starenjem, poput demencije, kardiovaskularnih bolesti ili raka.

Cilj je da starimo zdravi

Tu stvar postaje zanimljiva za jedno relativno mlado naučno polje: medicinu starenja, odnosno geromedicinu, čiji je cilj da razume kako proces starenja teče i da interveniše pre nego što se pojave tipične bolesti starijeg doba.

Teoretski, ljudi bi verovatno mogli da dožive i više od 120 godina, kaže Oliver Tišer, naučnik na Lajbnic institutu u Majncu. Ali, to nije ono što prevashodno zanima istraživače starenja:

"Upravo u poslednjim godinama života bolesti nas najviše ograničavaju i zbog toga najviše patimo. Medicina starenja ima za cilj da tu fazu života učini podnošljivijom. Ni u budućnosti neće svi odjednom moći da žive 125 godina."

Stariti bez bolesti – to zvuči sjajno. Ali kako to postići?

Precizno utvrditi koliko brzo neko stari - odnosno koliko je biološki star

U poslednjih deset godina zabeležen je ogroman napredak u oblasti nauke o starenju, kaže Andrea Majer:

"Na primer, danas smo u stanju da odredimo takozvani biološki sat jedne osobe – pa čak i pojedinačnih organa. Koliko je neko zapravo star u biološkom smislu? Koliko brzo u ovom trenutku stare pluća, srce ili mozak?"

A ako je neko sa 40 godina biološki već na nivou 45-godišnjaka, to nije dobar znak: „Tada postoji ozbiljno povećan rizik da će ta osoba u narednih pet do deset godina razviti prve bolesti povezane sa starenjem“, kaže Majer.

U takvim slučajevima moguće je delovati – usporiti biološki sat, pa čak i malo ga "vratiti unazad" – recimo kroz promene u ishrani i načinu života.

Još jedan veliki pomak jeste bolje razumevanje kako funkcionišu mehanizmi "popravke" u ćelijama. Ako oni više ne rade dovoljno efikasno, to u starosti često vodi ka razvoju raka.

Zahtev: Više istraživanja i primene u univerzitetskim klinikama

Ali pored istraživanja, postoji još jedno ključno pitanje: kako naučna saznanja preneti u praksu? Kako da dopru do sve starijeg stanovništva?

Za razliku od istraživanja, Nemačka je tu još uvek prilično suzdržana, kaže Andrea Majer. „Moramo da povežemo nauku i nastavu. U univerzitetskim i većim bolnicama možemo da pokažemo šta zaista funkcioniše i šta ima i ekonomsku logiku – kako bi se to onda moglo uvesti u širu praksu.“

"Izuzetno je važno da pregledi i terapije budu zasnovani na dokazima, a ne da predstavljaju još jedan u nizu 'anti-ejdžing' trendova", ističe Majer.

Ko će to da plaća?

U Singapuru je 2023. otvorena prva ambulanta za medicinu starenja. „U klinici radimo vrlo detaljna biološka merenja. Analiziramo gene, mikrobiom i sve ključne organe", objašnjava Andrea Majer. „Na osnovu toga sledi vrlo precizna intervencija, prilagođena svakom pojedincu.“ To može biti promena životnih navika, ali i terapija lekovima ili suplementima.

Za sada većina ljudi te preglede mora da plati iz svog džepa, kaže Majer. "Ali sarađujemo i sa zdravstvenim osiguranjima. I to je, naravno, jedno od važnih pitanja za budućnost: ko će to finansirati?"

Ako medicina starenja treba da bude dostupna široj populaciji, tada bi troškove pregleda i terapija morale da snose, na primer, zdravstvena i životna osiguranja ili poslodavci. "Ali do toga još nismo stigli."

• Vaše telo pokušava da vam nešto kaže: Dva suptilna znaka hronične upale
• Novi udar na zdravlje: Ranije procvetao najjači alergen
• Dermatolozi upozoravaju: Evo šta morska so zaista radi vašem telu i kako da se pravilno štitite

Lekovi koji usporavaju starenje

Jedan od narednih koraka ka daljem razvoju medicine starenja jeste intenzivnije traganje za lekovima koji bi mogli da uspore – ili čak zaustave – proces starenja.

Takođe bi trebalo dalje podsticati i mogućnost da se već postojeći lekovi ispitaju za ovu novu namenu. Jer, već sada postoje lekovi koji usporavaju procese starenja, kaže Oliver Tišer:

"Na primer, određeni lekovi koji se koriste u terapiji dijabetesa – noviji GLP-receptorski inhibitori. Zanimljivo je da se pokazalo da ti lekovi imaju takav efekat ne samo u eksperimentima na životinjama, već i kod ljudi." Dugoročna posmatranja osoba koje te lekove koriste za regulaciju dijabetesa takođe upućuju u tom pravcu.

Zaokret u medicini: prevencija umesto lečenja

U celini gledano, stručnjacima iz Leopoldine stalo je do promene paradigme u medicini: da se fokus pomeri sa samog lečenja bolesti koje dolaze s godinama – ka njihovoj prevenciji kroz zdravo starenje. Jer, u budućnosti će biti sve više ljudi starijih od 65 godina – i mnogi od njih imaće više hroničnih oboljenja u isto vreme. To je veliki izazov za zdravstveni sistem i za samu medicinsku negu.

Za to je, međutim, neophodna politička volja. Ali potreban je i veći stepen svesti među ljudima. To bi, kažu naučnici, moglo da im produži život – ali što je još važnije – da im podari više godina provedenih u zdravlju.