"Batut" izdao saopštenje pred toplotni talas: Evo šta se svima savetuje

Nakon zimskih i prolećnih meseci ulazimo u letnji period u kome naša ishrana treba da bude zasnovana na pravilno raspoređenim laganim obrocima i dovoljnom unosu tečnosti.

U letnjem periodu trebalo bi da unosimo hranu koja sadrži veći procenat vode kao što su krastavac, zelena salata, paradajz, tikvice, lubenica, breskve.

• Upozorenje za Srbiju: Spremite se! Na jednu stvar posebno obratite pažnju

Važno je da se potrudimo da razmaci između obroka ne budu veliki i da se ishrana ne svede na jedan ili dva obroka u kasnim popodnevnim ili večernjim časovima.

Bez obzira na visoke dnevne temperature, u toku dana moramo imati redovne ali lagane obroke i užine s dosta voća, povrća, salata, supa ili čorbica.

Način pripreme hrane treba da bude prilagođen ovom godišnjem dobu, što znači da se prednost daje kuvanju, grilovanju, pečenju, bilo da je reč o mesu, ribi ili povrću. Svaki obrok treba da sadrži i dosta sveže salate.

Shutterstock/Sea Wave

Kako se rashladiti tokom leta?

Najčešće pomislimo na sladoled i na hladna gazirana pića. U prvom trenutku zaista ćemo se rashladiti, ali vrlo brzo ćemo postati svesni da nismo postigli ono što smo želeli. Unosom hladne vode ili drugih hladnih napitaka dolazi do trenutnog rashlađenja, ali se nakon toga pokreću procesi ponovnog zagrevanja organizma.

Osim toga, slatka gazirana pića sadrže dosta šećera i s vremenom, uz njihov veći dnevni unos, može doći do gojaznosti. Da bismo se rashladili i da bi nam taj osećaj potrajao, naša ishrana bi trebalo da bude bazirana na voću i povrću i dovoljnom unosu vode.

Pored obične vode, preporuka je i da se unosi voda sa nekoliko kapi limuna ili biljni čaj. Alkohol i kafu bi trebalo izbegavati jer deluju kao diuretici i dodatno pojačavaju gubitak tečnosti.

Pored pravilne ishrane, redovna fizička aktivnost mnogo doprinosi našem zdravlju i od nje ne treba odustajati bez obzira na godišnje doba. Teško se odlučujemo da započnemo neki vid fizičke aktivnosti, iako smo svesni koliko ona doprinosi našem zdravlju, i lako nalazimo izgovore za njeno odlaganje. Letnji, topli dani upravo mogu da nam posluže kao izgovor za fizičku neaktivnost.

Shutterstock/New Africa

Međutim, leti ne treba zapostaviti rekreativno vežbanje, već ga treba prilagoditi uslovima spoljašnje sredine. Ukoliko vežbamo na otvorenom, najbolje je započeti fizičku aktivnost u ranim jutarnjim ili večernjim časovima, kada je spoljna temperatura niža nego u središnjem delu dana.

Ukoliko se odlučimo za vežbanje u teretani, važno je da je prostor klimatizovan i da se vežbanje sprovodi pod stručnim nadzorom. Odeća u kojoj vežbamo treba da bude komotna, od prirodnog materijala, kako bi se omogućilo strujanje vazduha.

U toku fizičke aktivnosti, kada se povećava stepen stvaranja toplote, od najvećeg značaja je adekvatan unos tečnosti. Tu je potrebno ponovo naglasiti značaj unosa vode sobne temperature a ne hladnih gaziranih slatkih napitaka ili energetskih pića.

U letnjem periodu u uslovima visokih spoljnih temperatura javljaju se mnoge nedoumice u vezi sa načinom ishrane i vrstom fizičke aktivnosti koja bi bila poželjna u ovom godišnjem dobu.

Preporuke za postupanje u toku toplog vremena

Stalno rashlađujte svoj dom

• Trudite se da vam životni prostor uvek bude rashlađen. Idealno bi bilo održavati sobnu temperaturu ispod 32 stepena tokom dana, odnosno ispod 24 stepena tokom noći. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do 2 godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike.
• Iskoristite noćni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore i držite roletne (šalone, zastore) podignute tokom noći i ranog jutra, kada je spoljašna temperatura niža.
• Smanjite toplotno opterećenje u svom stanu ili kući u najtoplijem delu dana. Zatvorite prozore i prozorske zastore, posebno one na sunčanoj strani. Isključite veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji vam nisu neophodni.
• Okačite vlažne čaršave na otvorene prozore kako biste rashladili vazduh u sobi, ukoliko nemate klima-uređaj. Ako vam je stambeni prostor klimatizovan, zatvorite vrata i prozore i štedite struju koju ne koristite za rashlađivanje.
• Ventilatori mogu delimično da rashlade prostoriju, ali pri temperaturi iznad 35C ne mogu da spreče opasnost od pojave poremećaja zdravlja izazvanih toplotom.

Ne izlažite se toploti

• Pređite u najhladniju prostoriju u stanu, pogotovo noću.
• Ako nemate mogućnosti da rashladite svoj stan ili kuću, provodite 2–3 sata dnevno u rashlađenom prostoru van kuće (na primer u klimatizovanim javnim zgradama).
• Izbegavajte boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 časova).
• Koliko možete, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između 4:00 i 7:00 časova ujutru.

Boravite u hladu

• Ne ostavljajte decu, kao ni životinje, u parkiranim vozilima.
• Rashlađujte telo i hidrirajte svoj organizam
• Tuširajte se ili kupajte u rashlađenoj vodi. Možete da primenjujete i hladne obloge, peškire, sunđere, kupke za stopala itd.
• Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce.

Koristite pamučnu posteljinu

Redovno unosite tečnost, pre svega vodu. Isključite alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa velikim sadržajem proteina.

Pomozite drugima

Redovno proveravajte kako su vam članovi porodice, prijatelji i susedi koji žive sami. Osobama koje su pod zdravstvenim rizikom (deca, trudnice i osobe starije od 65 godina) mogla bi da zatreba pomoć tokom vrelih dana.

Ako neko od njih uzima lekove, proverite sa njihovim lekarom da li ti lekovi utiču na termoregulaciju. Ako imate zdravstvenih problema, lekove držite na temperaturi ispod 25C ili u frižideru (pročitajte uputstvo o čuvanju dato uz lek). Zatražite medicinski savet ako patite od nekog hroničnog oboljenja ili istovremeno uzimate više različitih lekova.

Ako se vi ne osećate dobro ili nekom drugom nije dobro

Potražite pomoć ako osećate vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žeđ ili imate glavobolju; što je pre moguće pređite u ohlađen prostor i izmerite telesnu temperaturu.

Popijte nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature.

Ako vam se jave bolni grčevi u mišićima (oni su, inače, često posledica dužeg vežbanja po veoma toplom vremenu, posebno ako su se javili u mišićima nogu, ruku ili stomaka), sklonite se u hlad ili uđite u rashlađeni prostor. Počnite postepeno da unosite tečnost, najbolje vodu. Ako toplotni grčevi potraju duže od jednog sata, treba da potražite lekarsku pomoć.

Obratite se lekaru ako osetite neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju. Ako primetite kod nekog od članova vaše porodice ili ljudi kojima pomažete toplu, suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite lekara ili hitnu pomoć.

Dok čekate da pomoć stigne, pokušajte osobu da rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška odeće.