Onkolog sa Harvarda razbija šest mitova o ishrani: U ovo mnogi i dalje slepo veruju

Po mišljenju Ezekijel Emanuel dugoročno rešenje ne treba tražiti u ekstremnim dijetama, već u navikama koje možemo da održimo godinama. On je izdvojio šest čestih zabluda o ishrani.

Mnoge popularne dijete zahtevaju veliko odricanje i stalno praćenje hrane, zbog čega ih je teško održavati na duže staze. Emanuel, onkolog sa Harvarda, smatra da je mnogo važnije napraviti jednostavne promene koje mogu da postanu deo svakodnevnog života.

Njegovi stavovi, koje je preneo CNBC, odnose se na šest čestih uverenja o hrani i ishrani.

Nisu sve užine loše

Jedna od zabluda jeste da je svaka užina između obroka nezdrava.

Problem, prema Emanuelu, nije samo u tome što ljudi grickaju, već i u tome šta biraju. Veliki deo užina čine ultra-prerađene namirnice poput čipsa, keksa i različitih upakovanih deserata, koje se lako jedu u velikim količinama.

To, međutim, ne znači da između obroka treba izbegavati svu hranu.

Orašasti plodovi, voće, jogurt, humus i povrće mogu biti zasitniji izbori, uz vlakna i proteine.

Emanuel je i u razgovorima o svojoj knjizi "Eat Your Ice Cream" naglašavao da nije neophodno težiti savršenstvu, već da većina svakodnevnih izbora bude dobra, uz povremeno uživanje u hrani.

Većina ljudi ne mora da unosi ogromne količine proteina

Još jedna česta zabluda jeste da gotovo svi jedemo premalo proteina.

Emanuel smatra da većina ljudi već dobija dovoljno proteina kroz uobičajenu ishranu i da nema potrebe da se proteini dodatno povećavaju bez konkretnog razloga.

Posebne potrebe mogu imati stariji ljudi, sportisti i osobe koje se oporavljaju od bolesti, dok bi za većinu ljudi proteini trebalo prvenstveno da dolaze iz namirnica poput mahunarki, jogurta i ribe.

Zato, prema ovom pristupu, proteinski suplementi ne bi trebalo automatski da budu prvi izbor.

Shutterstock/Evan Lorne

Vlakna je bolje uzimati iz hrane

Samo mali procenat odraslih unosi preporučenu količinu vlakana, a Emanuel posebno ističe značaj voća, povrća, mahunarki i celih žitarica.

Takve namirnice ne donose samo vlakna, već čitav niz drugih hranljivih materija.

Zbog toga on smatra da suplementi vlakana ne mogu u potpunosti da zamene raznovrsnu ishranu baziranu na celovitim namirnicama.

Mlečni proizvodi sa manje masti nisu automatski bolji

Još jedno uvreženo mišljenje jeste da je proizvod sa manje masti po pravilu zdraviji.

Emanuel ukazuje na to da mlečni proizvodi mogu imati svoje mesto u ishrani i da nije potrebno automatski izbegavati proizvode sa većim sadržajem masti samo zbog toga što su kaloričniji.

Drugim rečima, oznaka "low fat" sama po sebi ne znači da je određena namirnica najbolji izbor.

Shutterstock/Goskova Tatiana

Nisu sve masti neprijatelj

Decenijama su masti često bile predstavljane kao nešto što treba gotovo potpuno izbaciti iz ishrane. Međutim, Emanuel pravi razliku između različitih vrsta masti.

Orašasti plodovi i maslinovo ulje, na primer, deo su ishrane koju on preporučuje. U njegovim savetima posebno mesto zauzima upravo maslinovo ulje.

U razgovoru o svojoj knjizi Emanuel je naveo da istraživanja povezuju unos maslinovog ulja sa određenim zdravstvenim koristima, ali naglašava širi princip: nije potrebno izbaciti sve masti da bi se hranili zdravo.

Vežbanje nije "dozvola" za prejedanje

Poslednja zabluda odnosi se na ideju da se višak kalorija može jednostavno „poništiti“ vežbanjem.

Fizička aktivnost jeste važna za zdravlje, ali Emanuel upozorava da je pogrešno posmatrati trening samo kroz broj kalorija koje ćemo njime potrošiti.

Vežbanje ima mnogo širi značaj – može da doprinese boljem snu, raspoloženju, zdravlju kostiju i društvenom životu.

Zato fizičku aktivnost ne treba posmatrati samo kao alat za mršavljenje.

"Ne morate da budete savršeni"

Emanuelov pristup svodi se na jednostavniju ideju: zdrava ishrana ne bi trebalo da bude kratkotrajna kazna, već način života koji je moguće održavati godinama.

On savetuje da se prednost daje celovitim namirnicama, umerenim porcijama i zajedničkim obrocima, ali i da u ishrani ostane prostor za uživanje.

Upravo zato je svoju knjigu nazvao "Eat Your Ice Cream" – "Jedite svoj sladoled".

Njegova poruka nije da treba jesti bez ograničenja, već da povremeno uživanje u omiljenoj hrani ne mora da bude suprotno zdravom načinu života. U jednom od razgovora Emanuel je naglasio da ne mora sve da bude savršeno i da povremeno uživanje u sladoledu ili nekoj drugoj poslastici može da bude deo uravnoteženog pristupa.

Suština njegovog saveta je jednostavna: ne juriti savršenu dijetu, već graditi navike kojih možemo da se pridržavamo godinama.