Doktor Herbert Šelton piše da je postom moguće lečiti mnogobrojne bolesti: anemiju, artritis (upalu zglobova), astmu, benigne tumore, bronhitis, hronični ekcem, kolitis (upala creva), dijabetes (kada nije dostigao stanje teškog organskog oštećenja), čir na želucu i dvanestopalačnom crevu, dizenteriju, endokarditis, gastritis, glaukom, visok krvni pritisak, grip, kamen u bubregu, žuči, mokraćnoj bešici, migrenoznu glavobolju, nefritis (upala bubrega), upalu pluća, upalu prostate, Parkinsonovu bolest, psorijazu, reumatizam, upalu sinusa, raznovrsna oboljenja srca...
Šelton tvrdi da post: poboljšava čulo vida, sluha, mirisa i ukusa, ubrzava rad želuca i creva, srca i drugih organa, čisti krv i povećava broj crvenih krvnih zrnaca, obično smanjuje maligne tumore, smanjuje težinu kod gojaznih, a uvećava težinu kod onih koji su veoma mršavi kada nakon posta usvoje ishranu zdravim, prirodnim namirnicama i napicima.
Ova vrsta posta ne pomaže: kod izuzetno slabih osoba, osoba sa dijabetesom koji se brzo pogoršava, osoba sa slabim srcem i obolelih od raka i tuberkuloze.
Doktor Alen Kot veliča delotvornost «naučnog posta» u slučaju ljudi koji žele da smršaju, boluju od artrtisa, visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola ili psihičkih poremećaja, poput šizofrenije. On odvraća od praktikovanja posta u više okolnosti nego Šelton. Naročito ga ne preporučuje: trudnicama, ženama neposredno posle porođaja, deci, osobama kod kojih je došlo do perforacija čira, oboljenja krvi, mozga ili srca, naročito kada postoje predispozicije za trombozu, kao i osobama sa oboljenjima bubrega, jetre i obolelima od raka.
Fizioterapeut Bernar Makfeden se ne slaže sa Kotom i u knjizi «Post radi zdravlja» piše da se kancerozni tumori smanjuju postom.
Kao psihijatar, Kot se bavi uticajem posta na blagostanje duše i lečenje psihičkih bolesti. On smatra da post čini da se bolje osećamo ne samo telesno, nego i duševno. Inače, Kot je post koristio u lečenju šrizofrenije.
Kako leči naučni post?
Šelton, Kot i Makfeden objašnjavaju blagotvoran uticaj naučnog posta na sledeći način. Loše zdravlje i bolesti su posledica prisustva toksina u krvi, koji su tu dospeli usled raznih razloga: prejedanja, loše ishrane, hemijskih supstanci u hrani, lekovima, vodi i drugim tečnostima, vazduhu, zbog nedostatka kretanja i odgovarajućeg odmora - u celini, zbog nezdravog načina života. Kada prestanemo da jedemo, organizam životnu energiju troši na izbacivanje toksina uskladištenih u raznim delovima tela. U srazmeri sa količinom škodljivih materija koje su nataložene u organizmu, potreban je duži ili kraći period za čovekovo unutrašnje čišćenje. Ta detoksikacija može da se obavi za jedan, dva ili tri dana ili za više nedelja.
Preporučujući post, čuveni lekar Aleksis Karel u svojoj knjizi «Nepoznati čovek» kaže: «U početku oskudica hrane izaziva osećaj gladi, pokatkad određene nervne nadražaje, a kasnije osećaj slabosti. Ali, ona takođe dovodi do skrivenih procesa, koji su mnogo važniji. Šećer iz jetre i mast iz potkožnih skladišta se pokreću, a takođe i belančevine iz mišića i žlezda. Svi organi žrtvuju svoje sopstvene supstance da bi održali krv, srce i mozak u normalnim uslovima. Post prečišćuje i iz korena menja naše tkivo.»
Post kao način života zagovornici naučnog posta danas smatraju neophodnim, naročito za stanovnike velikih gradova u kojima je atmosfera postala veoma zagađena. Danas je sve u dobroj meri nečisto: i hrana biljnog i životinjskog porekla i voda. Jedino postom možemo ukloniti te štetne supstance iz naših tela, koristeći čistu, zdravu vodu.
Doktori i fizioterapeuti koji koriste naučni post kao sredstvo lečenja preporučuju da se svaki čovek reši da posti jedan dan u nedelji, tokom cele godine, ili bar jednom u mesec dana. Za one koji nemaju snage da poste ceo dan, postoji post koji podrazumeva izostavljanje jutarnjeg obroka (tokom nekoliko sedmica, a ako se pokaže kao korisno, stalno). Američki lekar Edvard Huker Djui tvrdi da se izostavljanjem doručka kod mnogih bolesti poboljšava zdravstveno stanje, dok se blaži poremećaji potpuno isceljuju.
Medicina kaže da svaki put kada izostavimo hranu naš organizam koristi vitalnu energiju, koju bismo inače koristili za varenje, da se oslobodi različitih toksina i hemijskih supstanci sadržanih u našim tkivima i krvi. Tako post dovodi do odgovarajućeg poboljšanja našeg zdravlja.
Post i Pravoslavna crkva
Pravoslavna crkva bazira post na onome što o njemu propisuje Sveto Pismo (Stari i Novi Zavet), Apostolske ustanove i Kanoni, Kanoni Vaseljenskih Sabora kao i iskustva hrišćana iz prvog i nekoliko sledećih vekova. Kanoni Sabora i njihova primena značajno su povezani sa medicinskim otrkićima. Veliki oci prvih vekova (sveti Atanasije, sveti Grigorije Nisijski, na primer) bili su upoznati sa otkrićima medicine i uzimali su ih u obzir. O vezi između Crkve i medicine svedoči i činjenica da - prilikom primene pravila posta u slučajevima bolesti - Crkva traži iskusnog i istovremeno bogobojažljvog lekara da odredi koja je hrana pogodna da podrži bolesnika.
Postoje tri osnovne vrste posta:
1. Potpuno uzdržavanje od hrane ili nejelo. Čitavog dana ne jede se i ne pije ništa osim vode. Ova vrsta posta ne razlikuje se od naučnog posta. Crkva ne zapoveda ovakvu vrstu posta. Apostolske ustanove ga, međutim, za one koji poste na taj način, preporučuju za prva dva dana Velikog posta i za Veliki petak i Veliku subotu.
2. Druga vrsta posta podrazumeva uzimanje samo jednog obroka dnevno. Onim danima kada se uzima samo jedan obrok, koristi se hleb, povrće bez ulja, voće i voda. Post jednim obrokom uključuje potpuno uzdržavanje od hrane do večeri, odnosno do devetog časa (tri sata posle podne).
3. Treća vrsta crkvenog posta podrazumeva uzimanje dva obroka dnevno. Primenjuje se tokom subota i nedelja u Velikom postu, umesto jednog obroka, kako se praktikuje drugim danima.
Ove tri vrste posta još uvek se primenjuju u manastirskim bratstvima Svete Gore.
Pravoslavni crkveni post ne odnosi se samo na količinu hrane koja se jede, već i na njen kvalitet. S jedne strane, količina hrane je ograničena, a sa druge, njen kvalitet je poboljšan - eliminisanjem hrane koja škodi telu kada se neprestano uzima. Meso, riba, mleko i svi mlečni proizvodi su isključeni, isto kao i ulje i alkohol.
Post je uzdržavanje od hrane ili uzimanje hrane jednom dnevno, uključujući i posnu hranu. Kada neko ne jede ništa od jutra do večeri, on onda posti. Kada ne jede ništa osim jedne vrste hrane, kao što je hleb, povrće, voće ili mahunasto bilje, i sve to bez začina, on i tada posti. (Izvor: «O postu», biblioteka Svetački obraz, Beograd, 1997, profesor Konstantin Kavarnos)
Dodir Crkve i savremena medicina
Sistem posta od davnina ustanovljen u Pravoslavnoj crkvi u potpunosti je potvrđen istraživanjima savremene medicine. Ona podržava post u obliku potpunog uzdržavanja od hrane, jednog ili dva obroka dnevno i tokom tih postova je količina hrane, koja se uzima izvesnim danima ili tokom određenog perioda, ograničena. Medicina u potpunosti eliminiše hranu tokom različitih vremenskih perioda, kako bi organizmu dala vremena za detoksikaciju. Od savremene medicine i njenih otkrića dolazi još jedno opravdanje pravoslavnog načina posta. Kao što smo primetili, Makfaden, Breg, Šelton, Skot i drugi lekari savetuju i ističu da je post, kada postane sastavni deo našeg načina života, od velike koristi za očuvanje našeg zdravlja; on onda postaje nešto čega se pridržavamo u redovnim intervalima tokom čitave godine, tokom čitavog svog života.
Lekari i fizioterapeuti koji preporučuju i koriste post kao jednu vrstu terapije ili način očuvanja zdravlja i podmlađivanja, ne povezuju post sa molitvom ili to ne naglašavaju u odgovarajućoj meri. U Pravoslavnoj crkvi, međutim, post je najtešnje povezan sa molitvom. Kroz očišćenje i smirivanje naše duše i tela post otvara put za najsavršeniju i najblagotvorniju molitvu, molitvu kojom se može dostići i ono što se isključivo postom ne bi moglo.
Izvor: "Zdrav život"
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare