Da li je ovo ključ za lečenje demencije? Studija na miševima nudi novu nadu

Iako su problemi s tim strukturama koje proizvode energiju i ranije dovođeni u vezu s neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmera, dosad nije bilo jasno da li su oni uzrok ili posledica tih stanja, piše ScienceAlert.

• Ne ignorišite ove simptome: Stalna pospanost i umor su povezani sa demencijom
• Veliko otkriće naučnika: Ovo bi mogao da bude ključan saveznik u borbi protiv Alchajmerove bolesti

 

Potvrđena ključna veza

"Ovaj rad je prvi koji uspostavlja uzročno-posledičnu vezu između mitohondrijske disfunkcije i simptoma povezanih s neurodegenerativnim bolestima, sugerišući da bi oslabljena mitohondrijska aktivnost mogla da bude u ishodištu početka neuronske degeneracije", pojasnio je Đovani Marsicano, neuronaučnik s Francuskog nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM).

Kako bi dokazali tu ključnu vezu, tim je razvio poseban alat nazvan mitoDREADD-Gs. On funkcioniše poput prekidača za "paljenje" mitohondrija, a aktivira se pomoću leka klozapin-N-oksid (CNO).

Preokretanje simptoma u laboratoriji

Ovaj inovativni mehanizam testiran je na genetski modifikovanim miševima koji su pokazivali simptome slične demenciji, kao i na ljudskim ćelijama uzgojenim u laboratoriji. Rezultati su bili izvanredni: problemi s pamćenjem i motorikom, koji su bili izazvani disfunkcijom mitohondrija, uspešno su preokrenuti.

Shutterstock/emiridikut

Naučnici su otišli i korak dalje. Prvo su miševima lekovima namerno ograničili aktivnost mitohondrija, a zatim su pomoću svog alata uklonili ta ograničenja. Time su dodatno potvrdili da su upravo mitohondrije u središtu problema.

Put prema novim terapijama

Iako razvijeni alat sam po sebi nije lek za ljude, eksperimenti su pružili neprocenjive spoznaje koje bi mogle da budu temelj za buduće terapije.

"Alat koji smo razvili mogao bi da nam pomogne da identifikujemo molekularne i ćelijske mehanizme odgovorne za demenciju i olakša razvoj delotvornih terapijskih ciljeva", ističe biolog Etine Hebert Čatelain sa Univerziteta Monkton u Kanadi.

Istraživači planiraju da testiraju ovaj pristup i na drugim vrstama neurodegenerativnih bolesti, pa čak i na psihijatrijskim poremećajima. Sledeći korak biće razvoj sigurnih lekova za ljude koji bi mogli da oponašaju učinak ovog alata. S obzirom na složenost demencije i brojne faktore rizika, istraživanje mitohondrija otvara potpuno novi ugao gledanja na problem.

Dugoročni potencijal

Jedno od ključnih pitanja na koje naučnici sada traže odgovor jeste kako bi "superpunjenje" mitohondrija funkcionisalo dugoročno i da li je to realna opcija za lečenje bolesti poput Alchajmera.

"Naš rad sada se sastoji od pokušaja merenja učinaka kontinuirane stimulacije mitohondrijske aktivnosti kako bismo videli utiče li to na simptome neurodegenerativnih bolesti i, na kraju, da li odlaže neuronski gubitak ili ga čak sprečava ako se mitohondrijska aktivnost obnovi", zaključuje neuronaučnik Luiđi Belocio iz INSERM-a.

Celokupno istraživanje objavljeno je u prestižnom časopisu Nature Neuroscience.