Veliko otkriće naučnika: Ovo bi mogao da bude ključan saveznik u borbi protiv Alchajmerove bolesti

Rešenje se, kako tvrde, krije u skromnom metalu - litijumu, koji je dosad bio najpoznatiji kao lek za stabilizaciju raspoloženja, piše CNN.

Istraživači su prvi put dokazali da je litijum prirodno prisutan u ljudskom telu u malim količinama te da je, slično vitaminu C ili gvožđu, neophodan telesnim ćelijama za normalno funkcioniranje. Čini se da igra i ključnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga.

• Kina uspešno testirala prvi implantat u mozgu čoveka
• Naučnici otkrili: Evo šta se dešava sa mozgom kada ne koristite tri dana mobilni telefon
• Ove večernje navike hitno menjajte: Štete mozgu
• Ovaj znak demencije može da se javi i 20 godina pre dijagnoze

 

Ključni eksperimenti na miševima

U seriji eksperimenata, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature, istraživači s Harvarda i Univerziteta Rush otkrili su da smanjenje litijuma u ishrani zdravih miševa uzrokuje upalu u mozgu i promene povezane s ubrzanim starenjem.

Kod miševa genetski modifikovanih da razviju promene u mozgu identične onima kod ljudi s Alchajmerovom bolešću, ishrana siromašna litijumom ubrzala je nakupljanje lepljivih proteina koji stvaraju gasove i ubrzala gubitak pamćenja. S druge strane, održavanje normalnog nivoa litijuma tokom starenja zaštitilo je miševe od promena povezanih s Alchajmerom.

Ako dalja istraživanja potvrde ove nalaze, to bi moglo da otvori vrata novim metodama lečenja i dijagnostičkim testovima za Alchajmerovu bolest, koja samo u SAD-u pogađa oko 6,7 miliona starijih osoba.

Teorija koja bi mogla sve da objasni

Ovo istraživanje nudi jedinstvenu teoriju koja pomaže da se objasne pitanja na koja naučnici već decenijama traže odgovore.

"Ovo možda objašnjava mehanizam koji dovodi do multisistemske degeneracije mozga koja prethodi demenciji", izjavio je dr Brus Jankner, profesor genetike na Harvardu koji je vodio studiju.

Istraživanje je otkrilo i mehanizam delovanja: beta-amiloidni plakovi, lepljive naslage koje začepljuju mozak obolelih, vežu se za litijum i zadržavaju ga. Time se iscrpljuje litijum dostupan obližnjim ćelijama, uključujući mikrogliju, ključnog čistača mozga.

Kada je mozak zdrav, mikroglija uklanja beta-amiloid pre nego što se nakupi. Međutim, kod miševa s manjkom litijuma, sposobnost mikroglije da čisti plakove bila je smanjena, stvarajući tako začarani krug.

Ne pokušavajte ovo kod kuće

Naučnici su testirali i spoj litijum orotat, koji se ne veže za amiloid, i otkrili da je kod miševa smanjio plakove i poboljšao kognitivne funkcije. Ipak, Jankner naglašava da ljudi ne bi trebali samoinicijativno da uzimaju dodatke litijuma: "Miš nije čovek. Niko ne bi trebao da uzima ništa samo na temelju studija na miševima".

Dodao je da su doze korišćene u studiji i do 1.000 puta niže od onih koje se propisuju za bipolarni poremećaj, a koje mogu biti toksične za štitnjaču i bubrege.

"Moramo da pronađemo pravu dozu za ljude", zaključio je Kankner.

Sve više dokaza o ulozi litijuma

Novo istraživanje nadovezuje se na ranije studije koje su upućivale na vezu litijuma i Alchajmerove bolesti. Studija iz Danske 2017. pokazala je da ljudi koji piju vodu s višim nivoima litijuma ređe obolevaju od demencije. Janknerov tim je u uzorcima moždanog tkiva pacijenata s Alchajmerom pronašao dosledno niže nivoe litijuma u poređenju sa zdravim osobama.

Glavni izvor litijuma za većinu ljudi je ishrana, a nalazi se u lisnatom zelenom povrću, orašastim plodovima i mahunarkama - namirnicama koje se već preporučuju za zdravlje mozga.

"Često se u nauci dogodi da stvari imaju učinak, a vi mislite da tačno znate zašto, ali se kasnije ispostavi da ste potpuno pogrešili u vezi s razlogom", rekao je Jankner.