Trudnički dijabetes je povezan sa većim rizikom od ovih bolesti kod dece

Iako naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja, autori upozoravaju da je tokom trudnoće važno pažljivo pratiti nivo šećera u krvi.

Metaanaliza objavljena u časopisu "The Lancet" obuhvatila je čak 202 ranije sprovedene studije sa ukupno više od 56 miliona trudnoća. Od toga, 110 studija se fokusiralo na gestacijski dijabetes, oblik koji se razvija isključivo tokom trudnoće i obično nestaje nakon porođaja, dok je 80 studija analiziralo trudnice koje su već imale dijabetes tipa 1 ili tipa 2 pre trudnoće.

Rezultati su pokazali da su deca majki sa dijabetesom tokom trudnoće imala 28 odsto veći rizik od razvoja bilo kakvog neurorazvojnog poremećaja u poređenju sa decom majki koje nisu imale dijabetes. Ovo se pokazalo kao tačno čak i u studijama koje su uzimale u obzir druge moguće faktore.

Veći rizik za autizam, ADHD i intelektualne poteškoće

Detaljnijom analizom pojedinačnih poremećaja naučnici su otkrili da je rizik za autizam veći za 25 odsto, za ADHD 30 odsto, a za intelektualne poteškoće 32 odsto. Rizici su bili izraženiji kod žena koje su imale dijabetes pre trudnoće, u poređenju sa onima koje su ga razvile tokom trudnoće.

Naučnici su naglasili koliko je bitno pažljivo i redovno pratiti nivo glukoze u krvi tokom trudnoće.

"Prema našim saznanjima, ovo je prvi sveobuhvatan sistematski pregled koji razmatra neurorazvojne posledice dece čije su majke imale specifične oblike dijabetesa", rekli su autori. Ipak, upozorili su da rezultate ipak treba tumačiti s oprezom.

Stručnjaci pozivaju na oprez, ali potvrđuju važnost rezultata

Profesorka Lusil Poston sa Kraljevskog koledža u Londonu, specijalizovana za zdravlje majke i fetusa, takođe je prokomentarisala rezultate. Ona je istakla da je analiza dobro sprovedena i pohvalila autore što pokušavaju da isključe druge moguće uticaje, kao što su gojaznost ili socioekonomski status majke.

"Iako rezultati sugerišu da su deca rođena od majki sa dijabetesom u većem riziku od razvojnih poremećaja, sve uključene studije su bile opservacione, bez ikakvih pokušaja intervencije, tako da se ne može tvrditi da postoji uzročna veza", rekla je profesorka Poston.

Međutim, dodala je da neka druga istraživanja, uključujući ona sprovedena na životinjama, podržavaju ideju da dijabetes majke može direktno uticati na razvoj mozga deteta.

"Postoje i podaci magnetne rezonance koji pokazuju promene u strukturi i funkciji hipotalamusa kod dece izložene dijabetesu tokom trudnoće, a ovaj deo mozga je ključan za mentalno i fizičko zdravlje."

Zbog svega ovoga, zaključuje profesorka Poston, prevencija, rano otkrivanje i pravilno lečenje dijabetesa ostaje izuzetno važno – ne samo za zdravlje majke, već i za zdravlje deteta.