Zadihanost nakon penjanja uz stepenice nije za zanemarivanje: Doktor otkrio kada je vreme za zabrinutost

Penjanje zahteva podizanje celokupne telesne težine suprotno sili gravitacije, zbog čega je znatno napornije od hodanja po ravnoj površini. Ipak, lekari upozoravaju da zadihanost može da ukazuje na zdravstvene probleme.

Uzrok može da bude slabija fizička kondicija, ali i bolesti srca ili pluća, anemija, poremećaji rada štitaste žlezde ili anksioznost.

Internista dr Harša Mule objašnjava da je ubrzano disanje nakon penjanja na jedan ili dva sprata uobičajena reakcija organizma.

"To je normalna reakcija čak i kod ljudi koji su u dobroj kondiciji i samo po sebi nije razlog za zabrinutost", ističe on za magazin Parade.

Kada zadihanost može da bude razlog za zabrinutost?

Dr Ali Koen, reumatološkinja i internistkinja, upozorava da posebnu pažnju treba obratiti na otežano disanje, zviždanje u grudima i osećaj stezanja u grudnom košu.

Ovi simptomi mogu biti povezani sa bolestima poput hronične opstruktivne bolesti pluća ili atrijalne fibrilacije, odnosno poremećaja srčanog ritma.

Anatoliy Cherkas/Shutterstock

Dr Luk Sorel dodaje da je neophodno odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć ako se pojave stezanje u grudima koje ne prolazi, mučnina ili nesvestica.

Lekari naglašavaju da je važno prepoznati da li je zadihanost uobičajena reakcija na napor ili se pojavila tek nedavno. Ako je reč o novom simptomu, preporučuju lekarski pregled.

Dr Sorel objašnjava da pregled može da obuhvati EKG, analize krvi, a po potrebi i dodatne pretrage srca i pluća kako bi se utvrdio uzrok tegoba.

Za lakše penjanje uz stepenice, dr Koen preporučuje postepeno povećavanje intenziteta fizičke aktivnosti, dok dr Sorel savetuje redovno hodanje, vožnju bicikla ili plivanje, kao i vežbe poput čučnjeva i iskoraka.

"Počnite penjanjem na jedan sprat, a zatim svake nedelje dodajte još jedan. Većina ljudi primeti značajnu razliku nakon četiri do osam nedelja", zaključuje dr Sorel.