Srce ne mora da boli da bi upozorilo: Fokus na skrivenim simptomima

Svetski dan srca obeležava se danas pod sloganom "Bolest srca može biti neprimetna: Uhvati ritam srca! Ne propusti nijedan otkucaj!", s fokusom na prepoznavanje skrivenih simptoma, edukaciju populacije i aktivnosti ka donosiocima odluka kako bi obezbedili univerzalan pristup kardiološkoj nezi i preventivnim skrininzima.

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da se javnost širom sveta informiše o značaju i merama prevencije bolesti srca i krvnih sudova.

Prema najnovijim podacima Svetske federacije za srce (SFS) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju globalni vodeći uzrok smrtnosti, odnoseći oko 20,5 miliona života svake godine, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Procenjuje se da danas više od 620 miliona ljudi živi sa nekim kardiovaskularnim problemom, pri čemu su najčešći akutni infarkt miokarda i moždani udar.

U Republici Srbiji situacija prati ovaj globalni trend i podaci Instituta za javno zdravlje Srbije potvrđuju da je gotovo 50 odsto svih uzroka smrti u našoj zemlji posledica kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, i do 80 odsto prevremenih kardiovaskularnih događaja može se uspešno sprečiti, pa su posebno važne aktivnosti javnog zdravlja.

Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom "Bolest srca može biti neprimetna: Uhvati ritam srca! Ne propusti nijedan otkucaj!", a fokus je usmeren na prepoznavanje skrivenih, nemih simptoma srčanih bolesti koji često prolaze neprimećeni, edukaciju populacije o atipičnim i skrivenim simptomima srčanih problema, kao što su tiha hipertenzija, neobjašnjiv umor, blage aritmije, i aktivnosti ka donosiocima odluka da implementiraju zvanične nacionalne strategije i obezbede univerzalan pristup kardiološkoj nezi i preventivnim skrininzima.

Shutterstock/ pixelaway

Među najznačajnije faktore rizika koji direktno doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti (KVB) ubraja se grupa metaboličkih i bihejvioralnih poremećaja. Vodeće mesto zauzima povišen krvni pritisak (hipertenzija), koji se smatra pojedinačno najvećim pokretačem i uzrokom preko 10,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou.

Slede upotreba duvanskih proizvoda, koja je odgovorna za više od osam miliona smrtnih ishoda, kao i povišen nivo šećera u krvi i hronična fizička neaktivnost, pri čemu svaki faktor pojedinačno doprinosi globalnom mortalitetu sa oko šest odsto.

Na kraju, prekomerna telesna masa i gojaznost ne samo da predstavljaju značajan rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, već i uzrok 3,7 do pet miliona prevremenih smrtnih ishoda godišnje.

Važno je naglasiti da savremene epidemiološke studije sve veći značaj pridaju i ekološkim faktorima, prvenstveno aerozagađenju, koje se danas klasifikuje kao vodeći faktor rizika u životnoj sredini sa blizu četiri miliona povezanih kardiovaskularnih smrti godišnje, zaključuje se u saopštenju.