Lekari otkrili koje je najgore vreme za odlazak na spavanje

Stručnjaci za spavanje upozoravaju da kasniji odlazak na spavanje može da poremeti cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji 24-časovni sat koji reguliše san i budnost, ali utiče i na hormone, metabolizam, imunitet i obnovu organizma.

Ne postoji jedno idealno vreme za spavanje koje odgovara svima, ali stručnjaci smatraju da redovno odlazak u krevet nakon ponoći može biti nepovoljan, naročito ako nije usklađen sa prirodnim ritmom organizma.

San mora da prati unutrašnji sat

"Vreme spavanja trebalo bi da bude što usklađenije sa vašim cirkadijalnim ritmom", objašnjava stručnjakinja za spavanje Čelsi Roršajb.

Na unutrašnji sat posebno utiču svetlost i tama. Zbog toga problem nije povremeno kasno leganje, već situacija kada takav raspored postane navika i nije usklađen sa prirodnim ritmom tela.

Važnu ulogu imaju i hormoni melatonin i kortizol. Melatonin uveče raste i telu šalje signal da je vreme za spavanje, dok njegov nivo tokom noći postepeno opada. Kortizol, s druge strane, počinje da raste u ranim jutarnjim satima i priprema organizam za buđenje.

Shutterstock/Photo Contributor

Lekar Aleks Dimitriju upozorava da odlazak na spavanje posle ponoći može značiti da pokušavamo da zaspimo u trenutku kada melatonin već počinje da opada, dok se približava period kada raste kortizol.

Zašto je važan dubok san?

Duboki, odnosno sporotalasni san, jedna je od najvažnijih faza za fizički oporavak organizma. Tada se obnavljaju tkiva, obrađuju uspomene i odvijaju brojni procesi važni za mozak.

Najveći deo dubokog sna događa se u prvoj polovini noći, zbog čega veoma kasno leganje može uticati na njegovu količinu.

Čak i ako provedete dovoljno sati u krevetu, možete se probuditi umorni ukoliko je san neusklađen sa prirodnim ritmom.

Prema Čelsi Roršajb, ljudi koji dugoročno spavaju u vreme koje nije usklađeno sa njihovim cirkadijalnim ritmom mogu imati veći rizik od problema poput kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, gojaznosti i depresije.

Kako da poboljšate san?

Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih navika:

•     Idite na spavanje i budite se približno u isto vreme svakog dana, uključujući vikende.
•     Ujutru provedite neko vreme na prirodnom svetlu kako biste „podesili“ unutrašnji sat.
•     Uveče prigušite svetla i smanjite korišćenje telefona, televizora i drugih ekrana sat do dva pre spavanja.
•     Izbegavajte kofein u kasnim poslepodnevnim i večernjim satima.
•     Ne koristite alkohol kao sredstvo za lakše uspavljivanje, jer može pogoršati kvalitet sna tokom noći.
•     Spavaću sobu držite prijatno hladnom, jer niža temperatura pogoduje prirodnom procesu uspavljivanja.

shutterstock/Drazen Zigic

Ne postoji isto vreme za svakoga

Ipak, stručnjaci naglašavaju da ne postoji univerzalno "najgore" ili "najbolje" vreme za odlazak u krevet.

Neki ljudi prirodno funkcionišu bolje ako ležu ranije, dok su drugi skloniji kasnijem ritmu. Veći problem nastaje kada osoba redovno odlazi na spavanje veoma kasno, a istovremeno mora rano da ustaje, ili kada je njen raspored dugoročno u sukobu sa prirodnim ritmom organizma.

Zato je, pored samog broja sati sna, važno voditi računa i o tome kada spavamo i koliko je naš raspored stabilan.