Vrućina ne jenjava: Ovi lekovi mogu biti smrtonosna zamka tokom vrelih dana

Naime, neki lekovi koji se uzimaju na recept, ali oni koji se izdaju bez recepta mogu povećati osetljivost na sunce i otežati telu regulaciju temperature.

Sa temperaturama koje ne padaju, milioni ljudi izloženi su povećanom riziku od dehidratacije, toplotnog udara i pojačane osetljivosti na sunčevu svetlost. Dok za većinu vremenska prognoza znači uživanje na otvorenom uz hladno piće, visoke temperature ne dolaze bez zdravstvenih upozorenja.

Zdravstveni zvaničnici redovno podsećaju sve koji uzimaju određene lekove na recept ili one koji se izdaju bez recepta da terapiju nipošto ne smeju prekidati na svoju ruku, prenosi LADBible.

"Neki često korišćeni lekovi mogu uticati na sposobnost tela da ostane hidrirano, reguliše temperaturu ili se zaštiti od izlaganja suncu", izjavila je glavna direktorka za bezbednost u MHRA, dr Alison Kejv.

Prema njenim rečima, osobe koje uzimaju određene grupe lekova treba da budu posebno oprezne tokom predstojećih vrućina. Mehanizmi kojima lekovi povećavaju rizik su različiti: neki podstiču izlučivanje tečnosti, drugi utiču na deo mozga zadužen za termoregulaciju, dok treći smanjuju osećaj žeđi ili sposobnost znojenja, ključnog mehanizma za hlađenje tela.

Među najrizičnijim lekovima su diuretici, poznati i kao "tablete za izmokravanje", koji se često propisuju za pomoć bubrezima u izlučivanju viška soli i vode.

Shutterstock/Studio Romantic

Iako snižavaju krvni pritisak i pomažu osobama sa srčanim problemima, povećani gubitak tečnosti čini dehidrataciju znatno verovatnijom, što predstavlja opasnost kojoj je telo ionako izloženo tokom toplotnog talasa. Sličan oprez potreban je i kod drugih lekova za snižavanje krvnog pritiska, poput beta-blokatora, koji mogu usporiti rad srca i otežati prilagođavanje krvotoka visokim temperaturama.

Takođe, lekovi koji se koriste za lečenje mentalnih stanja poput depresije, anksioznosti i psihoze, kao što su antidepresivi i antipsihotici, mogu dovesti do poteškoća u regulaciji telesne temperature. Ovi lekovi utiču na hipotalamus u mozgu, centar za termoregulaciju, što može izazvati pojačano znojenje i dodatno ubrzati dehidrataciju.

U ekstremnim slučajevima, to može dovesti do razvoja toplotnog udara. Uobičajeno propisivani antidepresivi uključuju SSRI lekove kao što su sertralin, citalopram i fluoksetin, dok u rizične antipsihotike spadaju olanzapin, klozapin, kvetiapin i risperidon.

Pored rizika od dehidratacije i pregrevanja, mnogi lekovi mogu izazvati i fotosenzitivnost, stanje u kojem koža postaje izrazito osetljiva na sunčeve zrake, što povećava rizik od opekotina. U ovu grupu spadaju određeni često propisivani antibiotici, poput doksiciklina i tetraciklina, koji se koriste za lečenje različitih bakterijskih infekcija.

Spisak se nastavlja lekovima za akne, kao što su izotretinoin i lokalni retinoidi, kao i antigljivičnim lekovima poput vorikonazola. Oprez je potreban i kod antireumatika koji menjaju tok bolesti (DMARD), poput metotreksata i azatioprina, koji se često koriste za lečenje reumatoidnog artritisa i lupusa. Čak i neki lekovi koji se mogu nabaviti bez recepta, poput inhibitora protonske pumpe (PPI) za lečenje refluksa kiseline i gorušice, kao i lekova protiv bolova poput ibuprofena i naproksena, mogu povećati rizik od osetljivosti na sunce.

EPA/FILIP SINGER

Prepoznajte simptome na vreme

Ključno je na vreme uočiti znakove koje telo šalje. Prema preporukama zdravstvenih službi, simptomi toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara na koje treba obratiti pažnju uključuju umor, vrtoglavicu, glavobolju, mučninu ili povraćanje, prekomerno znojenje uz bledu i lepljivu kožu, grčeve u rukama, nogama i stomaku, kao i osećaj jake žeđi i razdražljivosti.

Ako telo ne uspe da se ohladi u roku od 30 minuta, to može biti znak toplotnog udara, ozbiljnog zdravstvenog stanja koje zahteva hitnu intervenciju. Simptomi toplotnog udara uključuju veoma visoku temperaturu, vrelu kožu bez znojenja, ubrzano disanje i rad srca, zbunjenost i nemir, a u najtežim slučajevima napade i gubitak svesti.

Za sve koji su zabrinuti zbog mogućih komplikacija, dr Kejv preporučuje jednostavne, ali efikasne mere. Najvažnije je ostati hidriran redovnim unosom tečnosti, izbegavati boravak na suncu tokom najtoplijeg dela dana, obično između 10 i 17 časova, i koristiti zaštitnu odeću, pokrivala za glavu i kremu za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom.

Stručnjaci posebno naglašavaju da pacijenti ne bi trebalo samoinicijativno da prekidaju ili menjaju terapiju, već da se o eventualnim prilagođavanjima posavetuju sa svojim lekarom ili farmaceutom. "Jednostavne mere opreza mogu napraviti značajnu razliku", zaključila je dr Kejv.