Šta ako svet pogodi nova pandemija?

Politički lideri koji su se sastali na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UNGA) obnovili su svoju posvećenost tome da svet učine bezbednijim od budućih pandemija, naglašavajući potrebu za kontinuiranim i pravednijim ulaganjima i delovanjem u oblasti prevencije, pripravnosti i odgovora na pandemije (PPPR).

Generalna skupština UN održala je i drugi sastanak na visokom nivou o prevenciji, pripravnosti i odgovoru na pandemije, nakon prvog takvog sastanka održanog 2023. godine, kao odgovor na izazove koje je donela pandemija Kovida 19 i na uočene nedostatke u globalnoj zdravstvenoj bezbednosti. Zemlje su istakle da jačanje PPPR-a nije samo pitanje zdravstva – ono zahteva pristup koji uključuje celu vladu i celo društvo, uz učešće zajednica i svih relevantnih sektora.

Lideri su prepoznali napredak ostvaren tokom prethodne tri godine u jačanju globalnih sistema za otkrivanje, pripremu i odgovor na pandemijske pretnje, uključujući usvajanje Sporazuma SZO o pandemijama i izmene Međunarodnih zdravstvenih propisa (2005), saopštili su iz SZO.

Kapaciteti i infrastruktura za PPPR takođe su prošireni uspostavljanjem globalnih centara posvećenih epidemiološkom i pandemijskom nadzoru, razmeni patogena i lokalnoj proizvodnji vakcina, lekova i dijagnostičkih sredstava.

Obraćajući se učesnicima današnjeg sastanka, generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Gebrejesus, međutim, rekao je da su potrebne kontinuirane aktivnosti i ulaganja kako bi se održao dosadašnji napredak i svet bolje pripremio za odgovor na pretnje poput kovida.

EPA-EFE/ZOLTAN BALOGH

Pandemija je, prema navodima SZO, bila povezana sa više od 20 miliona dodatnih smrtnih slučajeva između 2020. i 2023. godine i dovela do gubitka više od 10 biliona američkih dolara iz svetske ekonomije.

"Pandemija COVID-19 razotkrila je i dodatno produbila slabosti globalne zdravstvene bezbednosti i naučila svet mnogim bolnim lekcijama", rekao je dr Gebrejesus.

"Politička posvećenost iskazana danas odražava te lekcije i uključuje važne obaveze za sprovođenje konkretnih, merljivih i hitnih aktivnosti kako bi se izgradili i ojačali lokalni i nacionalni kapaciteti, ulagalo u otporne zdravstvene sisteme i proširio pravičan pristup proizvodima, alatima i resursima."

Zemlje su takođe naglasile hitnu potrebu da se uspešno okončaju pregovori o aneksu Sporazuma SZO o pandemijama, kojim bi se uspostavio sistem pristupa patogenima i podele koristi (PABS), o kojem trenutno pregovaraju države članice SZO.

Cilj PABS aneksa jeste da operacionalizuje sistem za pravovremenu razmenu patogena sa pandemijskim potencijalom, kao i koristi koje proizlaze iz njihovog korišćenja.

To bi omogućilo istraživanje i razvoj, kao i pravovremenu i pravičnu distribuciju vakcina, lekova, dijagnostičkih sredstava i drugih zdravstvenih proizvoda nastalih na osnovu tih patogena.

Usvajanje Aneksa na predstojećoj Svetskoj zdravstvenoj skupštini u maju 2027. godine neophodno je kako bi države članice SZO mogle da započnu nacionalne procedure za ratifikaciju Sporazuma SZO o pandemijama.

"Sistem pristupa patogenima i podele koristi, o kojem se trenutno pregovara, od ključnog je značaja za ostvarivanje punog potencijala Sporazuma SZO o pandemijama. Nema vremena za gubljenje", rekla je gospođa Amina Muhamed, zamenica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, govoreći u ime generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.

"Pozivam države članice da ubrzaju ove aktivnosti. Hajde da to završimo. Hajde da isporučimo Sporazum o pandemijama koji svet čeka."

U Deklaraciji se naglašava da se nacionalna zdravstvena bezbednost može postići samo uz globalnu solidarnost i da je međunarodna saradnja od ključnog značaja za zaštitu zajednica i država od prekograničnih pretnji.

Prepoznajući da prevencija pandemija počinje mnogo pre izbijanja epidemije, Deklaracija ističe značaj pristupa "Jedno zdravlje" (One Health), koji se bavi povezanošću zdravlja ljudi, životinja i životne sredine.

Na otvaranju sastanka, dr Kalilur Rahman, predsednik 81. Generalne skupštine UN, rekao je da je međunarodna saradnja od suštinskog značaja za zaštitu sveta od neizbežnih budućih pandemija kroz pravičan i pravovremen pristup vakcinama, dijagnostičkim sredstvima, terapijama i drugim neophodnim medicinskim potrepštinama, jače zdravstvene sisteme i zatvaranje postojećih finansijskih praznina kako bi se osnažili ljudi i zajednice.

"Imamo znanje, imamo alate, imamo nauku i stručnost, kao i bolne lekcije iz pandemije Kovida, rekao je dr Rahman učesnicima sastanka. "Iskoristimo ih za sebe, svoje porodice i svoje najmilije. Ali i u znak sećanja na one koje smo izgubili i kao priznanje svima koji su patili, a nisu morali."

Ambasador Amar Bendžama, predsednik Ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija (ECOSOC), rekao je da su prevencija, pripravnost i odgovor na pandemije od ključnog značaja za ostvarivanje Agende 2030 i napredak u svim ciljevima održivog razvoja.

"To zahteva integrisano i adekvatno finansirano delovanje, uz pravičnost i kontinuirana ulaganja u otporne zdravstvene sisteme, pristup tehnologiji, prevenciju i sisteme ranog upozoravanja", rekao je ambasador Bendžama, navodi se u saopštenju SZO.

"ECOSOC ima ključnu ulogu u okupljanju država članica, sistema Ujedinjenih nacija i drugih zainteresovanih strana radi jačanja usklađenosti politika i koordinisanog delovanja u ovoj oblasti."

Kako su se diskusije tokom dana nastavljale, lideri koji su učestvovali na sastanku na visokom nivou naglašavali su da prevencija, pripravnost i odgovor na pandemije moraju ostati trajni politički prioritet, ne samo tokom kriza već i tokom godina između njih. Istakli su da će zaštita sveta od budućih pandemija zahtevati kontinuirano političko vođstvo, međunarodnu saradnju i dugoročna ulaganja.