Šok upozorenje: Ova navika uništava mozak, a većina je svakodnevno pravi

Dugo se verovalo da su masti u ishrani štetne. Trend nemasnih dijeta i godine saveta o izbegavanju masnoća stvorili su utisak da ih treba unositi što manje. Međutim, mozak je organ koji se sastoji od oko 60 odsto masti i one su mu neophodne za izgradnju ćelija i prenos nervnih signala. Iako previše masnoća nije dobro za zdravlje, ni njihov premali unos nije bez posledica, piše EatingWell.

Nisu sve masti iste, posebno kada je reč o zdravlju mozga. „Mozgu su potrebne nezasićene masti, dok unos zasićenih i trans-masti treba ograničiti“, objašnjava lekarka Keli-En Niotis. Nutricionistkinja Megi Mun dodaje da bi masti trebalo da čine 20 do 35 odsto dnevnog unosa kalorija, pri čemu bi većina trebalo da dolazi iz nezasićenih izvora, poput omega-3 masnih kiselina.

Slabija koncentracija

Masti nisu samo izvor energije već i važan deo strukture mozga. Kada ih nema dovoljno, komunikacija između nervnih ćelija postaje manje efikasna, pa mogu oslabiti koncentracija, donošenje odluka i rešavanje problema. Posebno je važan dovoljan unos omega-3 masnih kiselina DHA, EPA i ALA, koje telo ne može samo da proizvede.

Shutterstock/nadianb

Problemi s pamćenjem

Premali unos zdravih masti može uticati i na pamćenje, naročito na prisećanje svakodnevnih događaja. „Kada nema dovoljno esencijalnih masnih kiselina, ćelije u hipokampusu, delu mozga zaduženom za pamćenje, slabije funkcionišu“, kaže Mun. Dugoročno, ishrana bogata nezasićenim mastima može pomoći u očuvanju kognitivnih sposobnosti.

Promene raspoloženja

Zdrave masti važne su i za raspoloženje jer utiču na upalne procese i rad mozga. Osim toga, neophodne su za apsorpciju vitamina D i drugih nutrijenata koji učestvuju u stvaranju serotonina, jednog od ključnih neurotransmitera povezanih s raspoloženjem.

Veći rizik od demencije

Izbor masti u ishrani može uticati i na rizik od kognitivnog propadanja. Omega-3 masne kiseline pomažu u smanjenju upala, snižavanju triglicerida i očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova, što doprinosi boljem снабдевању mozga krvlju i može smanjiti rizik od demencije.

Najbolji izvori zdravih masti

Namirnice koje se preporučuju u okviru MIND dijete, koja kombinuje mediteransku i DASH ishranu, posebno su korisne za zdravlje mozga. Među najboljim izvorima zdravih masti je masna riba poput lososa, skuše i sardine, bogata omega-3 masnim kiselinama. Preporučuje se da se jede bar jednom nedeljno.

Dobar biljni izvor omega-3 masnih kiselina i joda su alge, dok je ekstra devičansko maslinovo ulje bogato mononezasićenim mastima i antioksidansima, pa je odličan izbor za svakodnevnu upotrebu.

Orasi sadrže ALA omega-3 masnu kiselinu, a njihova konzumacija povezuje se sa boljim kratkoročnim pamćenjem. Čia i lanene semenke takođe su odličan biljni izvor omega-3 masnih kiselina, posebno za osobe koje ne jedu ribu.

Avokado je bogat mononezasićenim mastima koje doprinose zdravom protoku krvi u mozgu. Semenke perile manje su poznate, ali predstavljaju veoma bogat biljni izvor ALA omega-3 masnih kiselina.

Mozgu su potrebne zdrave masti

Mozgu su potrebne zdrave, nezasićene masti kako bi normalno funkcionisao. Dovoljan unos omega-3 masnih kiselina može pomoći u očuvanju koncentracije, pamćenja i raspoloženja, kao i u smanjenju rizika od kognitivnog propadanja na duže staze. Zato je važno u ishranu redovno uključivati masnu ribu, maslinovo ulje, orašaste plodove, semenke i avokado.