Čak osam psihijatrijskih poremećaja ima isti uzrok FOTO

Studija objavljena ove godine identifikovala je specifične varijante među tim zajedničkim genima i pokazuje kako se oni ponašaju tokom razvoja mozga.

Američki tim je otkrio da mnoge od ovih varijanti ostaju aktivne tokom dužeg perioda, potencijalno utičući na više razvojnih faza - i nudeći nove ciljeve za tretmane koji bi mogli da se bave nekoliko poremećaja odjednom.
 

"Proteini koje proizvode ovi geni takođe su u velikoj meri povezani sa drugim proteinima", objasnio je genetičar Univerziteta Severne Karoline Hjedžung Von.

• Ova vrsta voća najbolje utiče na mozak: Neurolozi je preporučuju
• Evo koja vrsta vežbanja održava naš mozak mladim: Nije trčanje, ni hodanje
• Neizlečiva bolest koja izaziva neizdrživi bol zbog kog su mnogi izvršili samoubistvo VIDEO
• Veliko otkriće naučnika: Ovo bi mogao da bude ključan saveznik u borbi protiv Alchajmerove bolesti

"Promene u ovim proteinima, posebno, mogle bi se proširiti kroz mrežu, potencijalno izazivajući široko rasprostranjene efekte na mozak", dodao je on.

Više od 100 gena povezano sa psihijatrijskim poremećajima

Još 2019. godine, međunarodni tim je prvi identifikovao 109 gena povezanih u različitim kombinacijama sa osam psihijatrijskih poremećaja: autizmom, ADHD-om, šizofrenijom, bipolarnim poremećajem, velikim depresivnim poremećajem, Turetovim sindromom, opsesivno-kompulzivnim poremećajem i anoreksijom.

Ovo može objasniti zašto se ova stanja često javljaju zajedno - na primer, do 70 procenata osoba kojima je dijagnostikovan autizam ili ADHD imaju i drugi pormećaj, kao i zašto se ovi psihijatrijski problemi često grupišu u porodicama.

• Slavni glumac se bori s ozbiljnim poremećajima: "Zastrašujuće je..." FOTO
• Ana Divac pati od neizlečivog poremećaja VIDEO
• "Želela sam da me nema": Aleksandra zbog anoreksije tri puta bila u bolnici, pa pobedila sve probleme VIDEO
• Boldvinu dijagnostikovan poremećaj posle incidenta na snimanju filma "Rust"

Svako od ovih osam stanja takođe ima genske razlike koje su jedinstvene za njih pojedinačno, pa su Von i tim uporedili jedinstvene gene sa onima koje dele poremećaji.

Uzeli su skoro 18.000 varijacija zajedničkih i jedinstvenih gena i stavili ih u ćelije prekursore koje postaju naši neuroni kako bi videli kako bi mogle uticati na ekspresiju gena u ovim ćelijama tokom ljudskog razvoja.

Ovo je omogućilo istraživačima da identifikuju 683 genetske varijante koje su uticale na regulaciju gena i da ih dalje istraže u neuronima miševa u razvoju.

"Veoma korisna strategija"

Genetske varijante koje stoje iza više naizgled nepovezanih osobina, ili u ovom slučaju stanja, nazivaju se pleiotropne. Pleiotropne varijante su bile uključene u mnogo više interakcija proteina sa proteinom nego genske varijante jedinstvene za specifična psihološka stanja, i bile su aktivne u više tipova moždanih ćelija.

Pleotropne varijante su takođe bile uključene u regulatorne mehanizme koji utiču na više faza razvoja mozga. Sposobnost ovih gena da utiču na kaskade i mreže procesa, kao što je regulacija gena, mogla bi da objasni zašto iste varijante mogu doprineti različitim stanjima.

"Pleotropija se tradicionalno smatrala izazovom jer komplikuje klasifikaciju psihijatrijskih poremećaja", rekao je Von.

"Međutim, ako možemo da razumemo genetsku osnovu pleiotropije, to bi nam moglo omogućiti da razvijemo tretmane usmerene na ove zajedničke genetske faktore, što bi zatim moglo da pomogne u lečenju više psihijatrijskih poremećaja zajedničkom terapijom".

Ovo bi bila veoma korisna strategija s obzirom na to da Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da jedan od osam ljudi (skoro milijarda stanovništva) živi sa nekim oblikom psihijatrijskog stanja.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Cell, a preneo ga je portal sciencealert.com.