"Želela sam da me nema": Aleksandra zbog anoreksije tri puta bila u bolnici, pa pobedila sve probleme VIDEO

Devetnaestogodišnja Aleksandra Vujačić u bolnicu je prvi put otišla sa svega 33 kilograma, a danas redovno jede i ide u teretanu.

Ovoj devojci život je potpuno okrenula anoreksija. Tri puta je bila u bolnici, borila se i sa depresijom, ali svoju priču danas deli kao devojka koja normalno živi, jede i trenira.

Aleksandra je prevremeno rođena, u sedmom mesecu, sa 1050 grama. 

"Imala sam kliničku smrt i svi su mislili da neću preživeti. Ja sam mislila da je to genetski, da moja mršavost uopšte nema veze sa anoreksijom. Uvek sam imala do 33 kg, a nikada preko toga. I kada sam već došla u te neke godine gde bi trebalo da se kilaža povećava,  nisam uspevala. Posle toga sam dobila i mučnine i išla na razne preglede gde mi je konstatovana anoreksija", ispričala je Aleksandra za TV Prva.

Najpre je saznala šta je zapravo anoreksija. Kako kaže, bojala se da jede jer je mislila da će povratiti.

"Počela sam da odbijam hranu i imala sam želju da sama sebi naudim, želela sam da me nema", navela je Aleksandra.

Ona je tako u jednom trenutku počela da vodi borbu i sa depresijom, a najvažnije je da je imala ljude oko sebe koji su joj pomogli.

"Saznajući stvari da je anoreksija jedan od najbržih i najbolnijih načina umiranja, ja sam odabrala taj način i počela sam da se izgladnujem. Pet dana nisam jela i nadala sam se da ću se onesvestiti, da će me u školi pokupiti hitna pomoć, da ću biti u bolnici, da će neko videti moj problem zapravo", navodi Aleksandra.

Uz to dodaje i najteže misli sa kojima se borila. "Imala sam i suicidalne misli i pokušaje, što mislim da većina nas koje to ima, ne želi da priča o tome, a mislim da treba da se priča i da je to jedan veoma ozbiljan problem koji treba da se reši", podelila je ova devojka u razgovoru u emisiji 150 minuta.

Promenila je Aleksandra svoj stil života, a i fizički se pokrenula, ide u teretanu a prati i režim ishrane. Kako je navela, u jednom trenutku je došlo i do prejedanja pa mora da vodi računa.

Redovno ide kod psihologa i ističe da bez psihološke pomoći kao i podrške razredne, ne bi uspela da se izbori sa problemima.