Od ove bolesti pati tri milona ljudi u Srbiji: Prevencija je ključna

To je izjavio direktor Pejsmejker centra Goran Milašinović povodom 17. maja – Međunarodnog dana borbe protiv hipertenzije.

Prema njegovim rečima, ovogodišnja kampanja "Merkaš li ti svoj puls", još je značajnija, jer apostrofira važnost pulsa, koji predstavlja znatno veći rizik za kardiovaskularne bolesti ako je veći od 80 u minuti.

"Do sada kod merenja pritiska nismo stavljali toliko značajan akcenat na puls, ali u poslednje vreme vidimo da je značajno veći rizik za svakog pacijenta za oboljevanje od bolesti krvnih sudova srca, mozga, aorte, ako je puls preko 80 u minuti", naveo je Milašinović, koji je direktor referentnog Pejsmejker centra Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničko-bolničkog centra Srbije.  

Prema njegovim rečima, važno je da se puls meri kada je čovek umiren kako bi se na osnovu rezultata moglo zaključiti da li bi pacijent imao neke koristi od lekova.

To su, kako kaže, veoma moćni lekovi, kao što su beta-blokatori, koji na isti način preveniraju sve ozbiljne bolesti koje danas imamo.

Milašinović je naglasio da je Međunarodni dan borbe protiv hipertenzije odlična prilika za podsećanje na "epidemiju" hipertenzije koja je zavladala od Drugog svetskog rata.

Sva istraživanja pokazuju da skoro svaki drugi čovek stariji od 50 godina ima neki oblik hipertenzije, naveo je Milašinović i naglasio da je povišen krvni pritisak značajan faktor koji dovodi i do najozbiljnijih sve prisutnijih bolesti – kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, moždanog udara, kao i bolesti aorte.

Prema njegovim rečima, zato je veoma važno da se posebna pažnja obrati na zdrav način života, preventivne preglede posle 50. godine, a za one koji imaju faktore rizika ili nasleđe kao predispoziciju i posle 40, ali i na lečenje savremenim lekovima u kontroli hipertenzije.

U Srbiji su kardiovaskularne i cerebrnovaskularne bolesti i dalje najvažnije bolesti, rekao je i dodao da u zapadnom svetu već dolazi do promena patologije u smislu demencije i malignih bolesti, dok su u Srbiji kardiovaskularne bolesti i dalje najvažnije bolesti.

Za prevenciju su važne informacije i saveti koji znatno menjaju svest, a to potvrđuje, kako je dodao, i istraživanje rađeno pre 20 godina sa jednostavnim pitanjem – da li pušenje i zdrava ishana imaju vezu sa zdravljem, koje je pokazlao da je 60 odsto ljudi mislilo da nema nikave veze.

"Četiri godine kasnije ponovili smo isto ispitivanje i bilo je potpuno obrnuto. Kampanja, informisanje, sračunati ne samo za lekare nego i za opštu javnost, sigurno će ostaviti pozitivan efekat", kazao je Milašinović.

Danas, kako je dodao, postoji paradoks u medicini. Životni vek je sve duži, ali ljudi sve ranije prihvataju loše navike.

"Imamo pejsmejkere, stentove, bajpaseve, a uz to i paradoks – istovremeno oboljevanje i umiranje u veoma mladim godinama", kazao je on i dodao da se taj paradoks objašnjava načinom života i faktorima rizika i lošim navikama koje se usvajaju veoma rano, zbog čega se pacijenti sa hipertenzijom, sa dijabetesom, javljaju već u drugoj–trećoj deceniji.

"Veoma mladi ljudi nam dolaze sa komplikacijama i rizicima i tim više je neophodno informisanje, zdrav način života i vođenje života koji podrazumeva apsolutno izbegavanje stresa", rekao je Milašinović.

Svetska statistika pokazuje da od osoba preko 65 godina, 25 odsto ima hipertenziju koja mora da se leči, a još 25 odsto hipertenziju u graničnoj formi, upozorio je Milašinović i dodao da, ako se ti podaci preslikaju na Srbiju, to govori da ima tri miliona ljudi koji imaju hipertenziju, od kojih veliki broj to i ne zna.