Od ove bolesti pati tri milona ljudi u Srbiji: Prevencija je ključna

To je izjavio direktor Pejsmejker centra Goran Mila&scaron;inović povodom 17. maja &ndash; Međunarodnog dana borbe protiv hipertenzije. &quot;Tri miliona ljudi u Srbiji ima hipertenziju, a veliki broj nije ni svestan, jer se ne kontroli&scaron;e. Svi oni imaju značajan rizik i imaće skraćen životni vek, ako ne budu vodili računa&quot;, kazao je Mila&scaron;inović za Tanjug i ukazao na značaj pravilnog merenja pritiska, ali i na važnost pulsa.Prema njegovim rečima, ovogodi&scaron;nja kampanja &quot;Merka&scaron; li ti svoj puls&quot;, jo&scaron; je značajnija, jer apostrofira važnost pulsa, koji predstavlja znatno veći rizik za kardiovaskularne bolesti ako je veći od 80 u minuti.&quot;Do sada kod merenja pritiska nismo stavljali toliko značajan akcenat na puls, ali u poslednje vreme vidimo da je značajno veći rizik za svakog pacijenta za oboljevanje od bolesti krvnih sudova srca, mozga, aorte, ako je puls preko 80 u minuti&quot;, naveo je Mila&scaron;inović, koji je direktor referentnog Pejsmejker centra Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničko-bolničkog centra Srbije. Prema njegovim rečima, važno je da se puls meri kada je čovek umiren kako bi se na osnovu rezultata moglo zaključiti da li bi pacijent imao neke koristi od lekova.To su, kako kaže, veoma moćni lekovi, kao &scaron;to su beta-blokatori, koji na isti način preveniraju sve ozbiljne bolesti koje danas imamo.Mila&scaron;inović je naglasio da je Međunarodni dan borbe protiv hipertenzije odlična prilika za podsećanje na &quot;epidemiju&quot; hipertenzije koja je zavladala od Drugog svetskog rata. &quot;Izmenjen način života, ishrana i vi&scaron;e stresa nego ranije uslovili su da hipertenzija danas bude najznačajnija kardiovaskularna bolest. Bolest, nažalost, pogađa skoro pola čovečanstva. Pola starijih od 50&ndash;60 godina pati od hipertenzije i ni&scaron;ta nije bolje ni u Srbiji&quot;, kazao je Mila&scaron;inović.Sva istraživanja pokazuju da skoro svaki drugi čovek stariji od 50 godina ima neki oblik hipertenzije, naveo je Mila&scaron;inović i naglasio da je povi&scaron;en krvni pritisak značajan faktor koji dovodi i do najozbiljnijih sve prisutnijih bolesti &ndash; kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, moždanog udara, kao i bolesti aorte.Prema njegovim rečima, zato je veoma važno da se posebna pažnja obrati na zdrav način života, preventivne preglede posle 50. godine, a za one koji imaju faktore rizika ili nasleđe kao predispoziciju i posle 40, ali i na lečenje savremenim lekovima u kontroli hipertenzije. &quot;Danas savetujemo da se pritisak pravilno kontroli&scaron;e, i da to čini svaki čovek. Potrebna su tri merenja, a ne jedno. Postoji gre&scaron;ka kod merenja pritiska &ndash; prva izmerena vrednost se ne računa, ona se odbacuje, a srednja vrednost drugog i trećeg meranja je zapravo relevantna vrednost pritiska&quot;, naveo je profesor.U Srbiji su kardiovaskularne i cerebrnovaskularne bolesti i dalje najvažnije bolesti, rekao je i dodao da u zapadnom svetu već dolazi do promena patologije u smislu demencije i malignih bolesti, dok su u Srbiji kardiovaskularne bolesti i dalje najvažnije bolesti.Za prevenciju su važne informacije i saveti koji znatno menjaju svest, a to potvrđuje, kako je dodao, i istraživanje rađeno pre 20 godina sa jednostavnim pitanjem &ndash; da li pu&scaron;enje i zdrava ishana imaju vezu sa zdravljem, koje je pokazlao da je 60 odsto ljudi mislilo da nema nikave veze.&quot;Četiri godine kasnije ponovili smo isto ispitivanje i bilo je potpuno obrnuto. Kampanja, informisanje, sračunati ne samo za lekare nego i za op&scaron;tu javnost, sigurno će ostaviti pozitivan efekat&quot;, kazao je Mila&scaron;inović.Danas, kako je dodao, postoji paradoks u medicini. Životni vek je sve duži, ali ljudi sve ranije prihvataju lo&scaron;e navike.&quot;Imamo pejsmejkere, stentove, bajpaseve, a uz to i paradoks &ndash; istovremeno oboljevanje i umiranje u veoma mladim godinama&quot;, kazao je on i dodao da se taj paradoks obja&scaron;njava načinom života i faktorima rizika i lo&scaron;im navikama koje se usvajaju veoma rano, zbog čega se pacijenti sa hipertenzijom, sa dijabetesom, javljaju već u drugoj&ndash;trećoj deceniji.&quot;Veoma mladi ljudi nam dolaze sa komplikacijama i rizicima i tim vi&scaron;e je neophodno informisanje, zdrav način života i vođenje života koji podrazumeva apsolutno izbegavanje stresa&quot;, rekao je Mila&scaron;inović.Svetska statistika pokazuje da od osoba preko 65 godina, 25 odsto ima hipertenziju koja mora da se leči, a jo&scaron; 25 odsto hipertenziju u graničnoj formi, upozorio je Mila&scaron;inović i dodao da, ako se ti podaci preslikaju na Srbiju, to govori da ima tri miliona ljudi koji imaju hipertenziju, od kojih veliki broj to i ne zna.

Od ove bolesti pati tri milona ljudi u Srbiji: Prevencija je ključna

0 Komentari