Šta su botovi zbog kojih je Mask odustao od kupovine Twittera?

Naime, Twitter tvrdi da je oko pet odsto naloga na toj mreži pod kontrolom botova, dok Mask tvrdi da je broj znatno veći i kreće se oko 20 procenata. Izgleda da je upravo ta razlika u broju presudila i naterala Maska da odustane (barem privremeno) od kupovine Twittera.

Ali, što su zapravo "botovi" i o čemu se tačno radi?

Jednostavno rečeno, "bot" je automatizovani softver koji odrađuje specifične zadatke ili aktivnosti u ime korisnika. Taj korisnik može biti osoba ili kompanija ili organizacija. Botovi se najčešće koriste za slanje promotivnih poruka (bile one željene ili ne), a na društvenim mrežama sve se češće koriste za provokacije, podsticanje svađe ili promovisanje neke ideje, proizvoda ili osobe.

U zavisnosti od toga kako su programirani, botovi mogu automatski da zaprate različite profile na društvenim mrežama, retvituju ili dele sadržaj, čak i šalju direktne poruke (naravno, najčešće neželjene). Mogu stvarati lažne lajkove i pratioce, a svojom aktivnošću mogu i pokrenuti lažne trendove, rasprave pa čak i svađe.

Tako se pominje korišćenje botova tokom kampanje za predsedničke izbore u SAD-u, koji su dodatno polarizovali biračko telo i podsticali na svađe i rasprave na društvenim mrežama.

Međutim, ne moraju svi botovi biti loši. Neki botovi mogu se iskoristiti kako bi vam skrenuli pažnju na nešto, podsetili vas na važan datum ili vam prikazali vesti koje bi vas mogle zanimati.

Problem je što je većina botova na Twitteru, one prve, loše vrste pa umesto da vas upoznaju sa zanimljivim profilima, zatrpavaju vaš zid oglasima, lažnim informacijama ili sumnjivim linkovima koji mogu naštetiti vašem uređaju.

Kako prepoznati botove?

Postoji nekoliko načina koji vam mogu pomoći da prepoznate botove.

Pre svega, potrebno je obratiti pažnju na sam profil s kojeg sumnjive objave dolaze. S obzirom na to da se botovi stvaraju u velikim količinama, ljudi koji ih programiraju, najčešće nemaju vremena da popunjavaju podatke o "korisniku" na profilu. Tako najčešće profili kojima upravlja bot imaju generičku fotografiju, nemaju nikakve podatke o korisniku, objavljuju puno sličnih objava, objavljuju u pravilnim razmacima i slično.

Istraživanje koje su napravili naučnici sa Univerziteta Indijana, otkrilo je da se aktivnost botova pojačava kada su u pitanju određene teme. Najpre se radi o temama koje izazivaju kontroverze i u kojima plasiranje lažnih informacija (što botovi rade jako dobro i jako brzo) može u potpunosti promeniti stav javnosti - kao što su kriptovalute, politička pitanja ili pitanje zdravlja (npr. pandemija, vakcinacija i slično).

Nažalost, koliko god oprezni bili, teško možemo izbeći susret s botom na društvenim mrežama. Ali, postoje alati koji mogu pomoći u njihovom detektovanju. Na primer, BotSight je iOS i web aplikacija koja radi u Chromeu, a koja automatski proverava tvitove kako korisnik skroluje kroz Twitter i prikazuje postotak verovatnoće da je neki profil zapravo bot.

Ako je vaš profil na Twitteru odjednom privukao velik broj čudnih pratilaca, možete sprovesti reviziju svojih pratitelja pomoću FollowerAudita i proveriti da li ste zaista postali popularni ili vas je "otkrio" bot.

Naučnici sa Univerziteta Indijana ističu da je gotovo nemoguće tačno odrediti koliko je botova na Twitteru (a i na drugim društvenim mrežama).

Čak i kad bi bilo moguće tačno proceniti koliko je lažnih naloga, to ne bi rešilo problem njihovog postojanja. Značajan korak bio bi priznavanje kompleksne prirode ovog problema. To bi pomoglo društvenim mrežama i političarima da razviju pravi odgovor na ovaj problem, ističu naučnici sa Univerziteta Indijana.

U prevodu, koliko god oprezni bili, nećete moći da izbegnete susret s botom. Na korisnicima je da ih prepoznaju na vreme i reaguju prijavom ili blokadom (u zavisnosti od društvene mreže) kako bi smanjili njihov uticaj na druge korisnike. I naravno, nemojte slepo verovati svemu što pročitate na društvenim mrežama. Nikad ne znate da li iza te objave stoji čovek ili bot.