"Između liberalne Mile i nacionalističkog Mila, srpski narod izabrao Aleksandra Vučića"

Tekst prenosimo u celosti: &quot;Poku&scaron;aj da se u Srbiji tokom proteklih sedam meseci izvede jo&scaron; jedna &#39;obojena revolucija&#39;, po modelu poznatom iz 5. oktobra 2000. godine, zavr&scaron;io se u potpunom političkom rasulu. Čitav spektar ideolo&scaron;ki nespojivih aktera &ndash; od ultralevičarske Mile Pajić do ultradesničarskog profesora Mila Lompara &ndash; na&scaron;ao se na istom koloseku, ali bez ikakve političke lokomotive, programa, cilja ili ozbiljne podr&scaron;ke naroda.Na ulicama, koje su trebale da budu &#39;teren promena&#39;, ostali su samo kontejneri. Doslovno &ndash; zapaljeni, izvrnuti, pretvoreni u simbol otpora koji to nikada nije postao. Opozicioni lideri su poku&scaron;ali da ožive retoriku i simbole 5. oktobra, ali bez realne političke snage, bez jasne hijerarhije i sa katastrofalnim kadrovima, pokret se raspao sam od sebe. Građani Srbije su, nakon godina manipulacija, prepoznali &scaron;upljinu takvih kampanja i jednostavno odbili da učestvuju u jo&scaron; jednom političkom eksperimentu bez pokrića.Politički bućkuri&scaron; koji je nastao spajanjem liberalne histerije, NVO agende i nacionalističke retorike vi&scaron;e ne pije vodu ni kod onih koji su ranije svesrdno podržavali svaki poku&scaron;aj destabilizacije. Sa jedne strane, zatečena javnost je gledala opskurne poku&scaron;aje da se narod mobili&scaron;e oko parola koje nemaju dodir sa realno&scaron;ću, a sa druge &ndash; videla je kako Aleksandar Vučić, svesno i ve&scaron;to, ostaje po strani, dozvoljavajući da se politički protivnici sami kompromituju do neprepoznatljivosti.Od Mile Pajić, predstavnice urbanog liberalnog aktivizma, do Mila Lompara, zagovornika kulturnog suverenizma i nacionalne konzervativne misli &ndash; politički prostor je pro&scaron;ao kroz ideolo&scaron;ki sunovrat koji najbolje oslikava neuspeh da se Srbija izvede iz postkonfliktne i postautokratske učmalosti.Politički ideolo&scaron;ki spektar u Srbiji danas deluje kao konfuzni bućkuri&scaron; bez jasnih orijentira. Nekada&scaron;nji zagovornici liberalne demokratije, građanskih prava i evroatlantskih integracija &ndash; u međuvremenu su ili izgubili relevantnost ili se radikalizovali u karikaturalne oblike levice ili liberalnog puritanizma. Istovremeno, desni spektar doživljava bujanje kroz populističke, suverenističke i tradicionalističke narative, ali bez realnog političkog kapaciteta ili koherentnog programa.Protesti protiv nasilja 2023. godine ili raniji ekolo&scaron;ki buntovi, iako brojem impozantni, nisu proizveli politički efekat jer iza njih ne stoji organizovana politička snaga, niti artikulisana ideolo&scaron;ka ponuda. U njima se često susreću mlaki evropejci, frustrirani levičari, ekolo&scaron;ki aktivisti i neartikulisani nacionalisti.U tom vakuumu, od Mile do Mila &ndash; ostaje samo politička praznina, ispunjena propagandom, lo&scaron;im performansima i simulacijom pluralizma. A sve ostalo &ndash; &#39;popalo je&#39;, kako precizno primećuje narodski govor.U tom haosu bez strukture, istine, strategije i identiteta, sve je popadalo. I desno i levo, i centar koji to nikada nije bio. Ujedinjenje ideolo&scaron;kih protivnika u ime &#39;promena&#39; bez sadržaja pokazalo se kao poslednji trzaj stare paradigme kojoj su građani Srbije konačno rekli &ndash; dosta.Vučićevo nečinjenje u ovom slučaju bila je najefikasnija politička taktika. Pustiti da se ideolo&scaron;ki Franke&scaron;tajn sam uru&scaron;i &ndash; potez za udžbenike političke strategije.Na sceni sada ostaje samo ti&scaron;ina. I spaljeni kontejneri. I u pozadini melodija: &#39;A sad adio, a sad adio i ko zna gde i ko zna kad!&#39;&quot;

"Između liberalne Mile i nacionalističkog Mila, srpski narod izabrao Aleksandra Vučića"

7 Komentari