Zeleno usijanje

Nema, nema višeg nivoa tenisa od ovog koji ćemo gledati u završnici 133. Vimbldona. I ovakav turnir jednostavno, zaslužuje takav kraj – spektakularan.

Dve nedelje žestokih borbi na prelepim travnatim terenima, dobijaju božanski epilog, Novak Đoković igraće u nedelju od 15 časova za trofej protiv Rodžera Federera.

Superklasik, super-uzbuđenje. Blokbaster. Njihov treći finalni okršaj, u Švajcarčevom 12, a Novakovom šestom finalu.

Čini se da vrelina još isparava sa centralnog terena posle sudara Federera i Nadala. Toliko je energije bilo prisutno na tom meču, toliko je bio jak taj emotivni naboj i sve je puklo, raspršilo se na najsitnije atome teniske magije.

Žreb, surov je žreb. Nema mesta za trojicu u finalu, a da je moguće, bilo bi najpravednije.

Takođe, teoretičari zavere, žao mi je – sada se ne može reći da je Novak imao teži deo posla i da je on morao na Federera ili Nadala pre finala. I dobro je što je tako, sve se u sportskoj pravdi negde izjednači, jer je mnogo puta njemu, čak i previše, zapadala ta teška muka, koju je Mats Vilander na Rolan Garosu onako slikovito opisao kao „igru protiv kaktusa“.

Kaktus je ovog puta bio Federer i to za Nadala, a Novak se sa onim malo manjim iz Španije, Bautistom Agutom, izborio onako kako samo šampion Vimbldona ume, strpljivo, mudro.

Ko god je mislio da će Bautista Agut biti lak zalogaj u polufinalu, prevario se. Sve što je Đoković predviđao uoči meča, obistinilo se. Dugi, ubitačni reliji, to je nešto što je Španac želeo da forsira, ali za tako nešto neophodno je imati stalan intenzitet, a to nije lako, naročito kada igrate sa Novakom.

Meč je dobro počeo, Novak je imao kontrolu prvog seta, Bautistina kula od karata lako je počela da podrhtava kako je Đoković vešto vadio ispod nje kartu po kartu, koristio pukotine u igri da uhvati đeljeni ritam i taj prvi set bio je čist. Što bi Englezi rekli, "stroll through the first set", šetnja kroz prvi set.

Ali nije Roberto ulazud stigao do polufinala, taj kvalitet je počeo da isplivava na površinu u drugom setu, kada je poput pauka navlačio Novaka u svoju mrežu dugih, iscrpljujućih relija.

Uspeo je da pokida Novakov startni ritam igre, Novaku su hitno bile potrebne makaze, uvukla se pomalo i nesigurnost u igru šampiona, morao je svaki poen, svaki gem žestoko da čupa iz ruku protivnika. I forhend bi, u tim momentima, neobjašnjivo zakočio.

Photo by Matthias Hangst/Getty Images

Dugo je tražio prave udarce, odgovarajuću agresivnost, ali kao što je Bautista Agut na kraju seta imao sreće da dobije poen kada se lopta odbila od vrha mreže na stranu Novaka, tako se sada kolo sreće okrenulo. Forsiranje bekhenda se isplatilo, iznurilo je Španca koji je počeo da se pridržava za konopce sredinom trećeg seta.

Novak je dugo i strpljivo „bušio“ da dođe do te zlatne žice. U šestom gemu trećeg seta, uspavao je Bautistu Aguta u tom forsiranju bekhenda, da bi potom sevnuo viner u forhend stranu protivnika, onda kada je posle 45 relija delovalo da će prebacivati do sutra!

I tu je bio početak kraja za "ostrašćenog razmenjivača". Sa trećim setom u džepu, koji je dobio tako što je loptica od mreže pala na stranu Španca, taman da pomogne Novaku kao što je u drugom setu pomogla Robertu.

Žilavi su ti momci iz Španije. Puni neke borilačke strasti, nema predaje, ’vamos, vamos’, stalno je sebe bodrio Bautista Agut, ali i Novak, rikom lava, zaurlao je preko Centralnog terena prestrašivši publiku! Tako je Nole, mora se tako ovde, znaš ti to dobro kao što znaš i kome su naklonjeni.

Posle brejka u trećem gemu četvrtog seta, svi na stadionu mogli su samo duboko da uzdahnu i konstatuju – priča u prvom polufinalu je gotova.

"Ne bih o tome koliko me podržavaju ovde. Mislim da sam imao dovoljno podrške svih ovih godina", rekao je Novak na temu navijanja protiv njega na Centralnom terenu.

Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Šampionski, diplomatski. Taktički. Zna šta dolazi, zna šta ga u ovoj "zelenoj činiji" od Centralnog terena još jednom očekuje.

Ali nije to ništa novo, ništa strano, zar je drugačije bilo u tim finalima sa Rodžerom 2014. i 2015? I pitam vas, ko je tada pobedio?

Otišao sam posle Novakovog meča da pogledam makar deo tog klasika Federera i Nadala i osetim tu spontanu energiju koja vibrira svom dužinom i širinom Centralnog terena kada su njih dvojica na njemu.

Publika "na lancu", samo što ne uleti i neko od njih da uzme reket u ruke, toliko su se uživeli u ulogu samih aktera da nemaju strpljenja da se poen završi.

I opet, imali smo sudar stilova, sile i elegancije. Tas je, ovog puta zahvaljujući nestvarno dobroj igri momka u godinama, pretegnuo na stranu Federera.

Preporučujem Novaku da uoči ovog finala još jednom pogleda "Gladijatora" i Rasela Kroua u glavnoj ulozi, možda će mu i to biti motiv pred finale.

Jer ne mogu da se otmem utisku da je Novak ovde, doduše u nešto drugačijoj situaciji, poput neomiljenog gladijatora, koji se bori protiv suverena, imperatora kom je naklonjen ceo koloseum, koji je uvek protivnik više.

Scenario je poznat, Novak će igrati protiv Rodžera i protiv celog stadiona i zato, samo zato dragi prijatelji, Novakove titule, osvojene bilo gde, ali naročito na ovom mestu, na ovoj svetoj travi i vrede barem toliko – dvostruko! Jer su ostvarene protiv barem dva protivnika, rivala na terenu i publike.

Osetim onu nervozu u stomaku, kada vam neki leptirići šaraju po telu, valjda od neizvesnosti, nestrpljenja da dođe ta nedelja, iako je pre toga subota i dan za devojke i njihovo finale.

Nedelja će biti dan koji može odrediti bližu i dalju tenisku budućnost. Nedelja će Novaka približiti ili odaljiti od krajnjih ciljeva, da bude ispred Federera kada se jednog dana bude podvlačila crta i sve sabiralo.

Može li biti uzbudljivije? Može li biti impresivnije? Kontrast stilova, kontrast ličnosti. Dva teniska čarobnjaka, svaki na svoj način.

Usijanje u zelenom. Šampanjska opojnost tenisa! Magija. Da Miroslave Radojčiću, još jednom si bio u pravu...