Vreme je za Dejma! Ne trepćite, propustićete nešto

O njemu se priča već neko vreme, izgradio je ime u najjačoj ligi sveta i to je nešto što je sve sem jednostavno, a tokom ovogodišnjeg plej of izdanja uspeo je mnoge da natera da ustanu sa sedišta i da mu aplaudiraju, uspeo je da izazove eksploziju u Moda centru.

Pol Džordž baš i ne misli tako, pošto je ipak rekao da je taj šut koji je išao preko njegove ruke bio nerezonski i loš. Šut je bio precizan, lopta je ušla u koš, a Portland je eliminisao Oklahomu. I to sve zahvaljujući njemu – Demijanu Lilardu.

Znate, Lilardova priča je nesvakidašnja i ono što je najzanimljivije za sve to se izborio potpuno sam. Glavna reč u ovoj rečenici je izborio, pošto je njegov put bio trnovit, ali to je ono što ga je i stvorilo. Naporan rad, krv i znoj.

Photo by Christian Petersen/Getty Images

Demijan Lilard se rodio 1990. godine u jednom od najozlogašenijih gradova u Americi. Ouklendu. U to vreme, nasilje, putevi droge, prostitucija i ostale loše stvari bile su svakodnevnica u ovom delu SAD-a.

Takvo mesto nikako nije podobno za nekoga ko raste u normalnoj porodici, porodici čiji je cilj da decu iškoluju i nauče ih pravim životnim vrednostima umesto da ih ostave ulici na milost i nemilost.

U takvim okolnostima, važno je imati čvrstu ruku u svom životu. Osobu sa autoritetom koja će umeti da te pogura u momentima kada kreneš stranputicom, a Demijan je to imao.

Njegov otac, Hjuston Lilard jedan je od najvažnijih ljudi u Dejmovom životu, u pitanju je čovek koji je u životu mnogo toga prošao i baš zbog toga je umeo da se ophodi sa tim problemima u okruženju na ispravan način.

"Previše je negativnog uticaja u mom kraju, kriminal, droga, prostitucija, ubistva, otmice... Mogu do sutra da nabrajam... Moj otac je o svemu tome znao baš mnogo, pošto je imao porodicu, prijatelje ili poznanike koji su vodili takav život, pa je imao dobro razumevanje za tu igru. Sve to je preneo i na mene, pa sam na vreme naučio kako da se sklonim od problema"

Photo by Jonathan Ferrey/Getty Image

Dejm je oduvek voleo košarku. U porodičnoj kući je na drvetu imao napravljen koš, doduše jedna od grana na tom drvetu mu je bila prepreka, pa se Dejm trudio da šutira preko nje praveći se kako je u pitanju ruka defanzivca.

Kasnije, njegov deda je to drvo isekao, pa je Dejm napravio novi koš na obližnjoj banderi, tako da je sada imao novi problem. Nije mogao da koristi tablu kao ispomoć, pa je svaki šut morao da uđe "bez koske".

Demijan nikada nije bio prgav tip, nikada nije bio momak koji će tražiti problem, ali se od problema nikada nije sklanjao. U Americi je veliki problem nasilja u osnovnim školama, a Dejm je takođe bio žrtva.

Redovno je bio prebijan i opljačkan, ali znate šta? Nikada nije ustuknuo. Nikada se nije predavao i gotovo uvek su nasilnici morali da se pomuče da bi dobili ono što su hteli. Dejm je tako bio naučen. Naime, u detinjstvu se bavio i rvanjem, čak je smislio i svoje WWE umetničko ime, ali hvala Bogovima košarke pa se to nije obistinilo.

Zbog prečestih konflikata kako u školi tako i na terenu, Dejmovi roditelji odlučili su da ga pošalju u jednu drugačiju školu, kulturniju ako smem tako da se izrazim. U pitanju je bio program koji je košarkaškoj publici iznedrio jednog Džejsona Kida, a u to vreme je imao Brendona Dženingsa, koji je ipak imao prednost u odnosu na Lilarda. Zvuči čudno sa ove distance, zar ne?

EPA-EFE/STEVE DIPAOLA

Lilard je dobijao jako malo vremena na parketu, a to ga je motivisalo da radi još jače, pa je tako u lokalnoj dvorani po čitav dan trenirao, čak i sa odraslima koji su ga tukli kako su stigli, a on nije odustajao.

Zatražio je transfer u Ouklend Srednju školu, gde je radio pod patronatom trenera Orlanda Votkinsa. Votkins je imao jako čudne navike. Pokupio je neke "fazone" od legendarnog Džerija Tarkanijana, pa je tako treninge držao u dvorani koja nije imala nikakav rashladni sistem.

Njegove vežbe sa loptom i bez nje su bile izuzetno iscrpljujuće, pogotovo kada se radi na defanzivnim zadacima, a jedna od najpoznatijih je definitivno i jedna od najbizarnijih.

Na treninzima Orlanda Votkinsa, igrači su nosili cigle i trčali krugove po paklenim uslovima, a neretko su te cigle na sebi imale crve, bubašvabe ili tako neke ne baš prijatne insekte. Iako je njegov život pun gangsterskih filmova, gangsterske muzike, koja nam je i pokazala ko je Dejm Dola, taj život je imao i onu drugu stranu medalje. Kada se jedne večeri vraćao sa treninga, na autobuskoj stanici su mu prišla tri mladića.

Bili su negde njegove visine, njegovih godina, ali fizički daleko inferiorniji, a po načinu odevanja i tetovažama, reklo bi se da su u pitanju momci koji su ili u bandi ili žele da postanu njeni članovi.

Opkolili su Demijana i zahtevali od njega da isprazni džepove, što je on odbio i pokušao je da udari jednog od napadača, pošto je bio sam, a njih trojica ubrzo se našao na zemlji. Samo što je od napadača dobio i jedno iznenađenje.

Repetiran pištolj naslonjen na čelo. Dok je metalna cev pritiskala vrh Lilardove glave, oblivao ga je hladan znoj i on je mirno ležao dok su ga napadači pljačkali i na sreću, nisu ga povredili. Samo su otišli.

Demijan je bio prestravljen. Trebao je da upiše fakultet, da igra košarku i uči, a ne da mu na spomeniku pišu ime i donose cveće na grob jer je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Od tog dana, uvek je bio neko ko ga je vozio sa treninga. Bolje sprečiti nego lečiti.

Photo by Thearon W. Henderson/Getty Image

Kada je došlo vreme za fakultet, svi su ga preskočili. Na stolu je imao ponudu samo jednog univerziteta. Viber stejt iz mesta Ogden u Juti. Dejm je to prihvatio i iz Ouklenda se preselio u Ogden, gde će provesti naredne četiri godine.

Da, sve četiri godine, što je u današnjem svetu prava retkost. Svi su sumnjali u njegove kvalitete, govorili su da nije dovoljno dobar za prvu diviziju koledž košarke, a njemu je bila dovoljna samo ta jedna godina, samo ta jedna mala prilika da pokaže koliko ume i zna. I sve to sa Skotom Bamfortom kao najboljim saigračem. On je trenutno član Dinamo Sasarija i sa tom ekipom je osvojio FIBA Eurokup.

Kažu da je Demijanova radna etika na Viber stejtu okupljala razne trenere, koji su gledali šta radi i neprestano se divili njegovom požrtvovanju. Bio je frešmen godine, sa prosekom do 20 poena i jednim velikim trenerom koji ga juri.

Džonom Kaliparijem. Naravno, uskoro su se i ostali priključili, ali su kao i Trener Kal dobili negativan odgovor. Viber stejt je verovao u njega kada niko nije i on će im ostati veran. Naravno, potcenjivanje Demijana Lilarda nije prestalo. Govorili su da se iz tako slabe konferencije ne ide u NBA, da student Viber stejta nema šta da traži na velikoj sceni, a onda je na red došao Portland.

Blejzersi su ga "podigli" sa šestog mesta na NBA draftu i dali mu šansu da pokaže koliko je zaista dobar. Lilard je zadužio nulu na svom dresu i putovanje je počelo. E sad, zašto baš nula?

Nula je jako slična slovu O, koje reprezentuje sve njegove ekipe, kao i rodno mesto. Ouklend, Ogden i Oregon (država u kojoj se Portland nalazi). Zanimljivo je da ga je izabrao čovek čije prezime počinje na slovo "O". Nil Ošli.

Veliku scenu je jako brzo prigrlio i postao prava NBA senzacija. Beležio je preko 19 poena prosečno i jednoglasno je proglašen za "rukija godine". Jednoglasno. Momak koga su zamalo ubili zbog nekoliko dolara, kome su govorili da ne može da postane profesionalni košarkaš, koji je morao da sedi na klupi i dodaje lopte Brendonu Dženingsu.

Taj momak je srušio rekord Stefa Karija po broju postignutih trojki i sa 1500+ poena i 500+ asistencija upisao tek treću ruki sezonu u istoriji NBA lige. Prva dvojica su Oskar Robertson i jedan od Lilardovih idola – Alen Ajverson.

Kada je dobio nagradu za rukija i saznao da je to uradio jednoglasno, takođe je primio informaciju da je jednoglasnom odlukom ruki godine postalo još samo tri igrača – Ralf Sampson, Dejvid Robinson i Blejk Grifin.

Lilard nije mogao da skine osmeh sa lica, a nisu ni navijači Portlanda pošto je poslednji njihov igrač kome je ovo laskavo priznanje pripalo bio Brendon Roj. Lilard nije bio jedan od onih "one hit wonder" igrača, njegova čarolija nije trajala do ponoći i nije morao da juri staklenu cipelicu. Doći će ona sama kada je zaslužiš. A Dejmova druga godina u NBA je definitivno bila bajka.

Sezonu je počeo u Arizoni, gde su Portland Trejl Blejzersi igrali protiv Finiks Sansa. Bio je to duel Terija Stotsa i Džefa Hornaseka, odnosno Demijana Lilarda i Erika Bledsa. Mnogi su mislii da će Bledso "pojesti" Lilarda, ali se desilo upravo suprotno. Dejm je "spakovao" 32 poena uz 50% šuta iz igre i najavio da je njegovo vreme došlo. Čak je stigao i prvi poziv na "Ol Star".

Naime, ovo nije bila njegova najbolja partija, niti ona koja se najviše pamti iz ove sezone. Kingsima je ubacio 41 poen uz 7 skokova, a Pejsersima 38 uz 11 asistencija, ali ne, to nije ono najbolje što nam je Dejm pružio.

Kako kažu u Igri prestola, stiže zima, tako u NBA kažu da stižu doigravanja. Spremite se. Hjuston Roketsi imali su prednost domaćeg terena i okršaj sa Portland Trejl Blejzersima u prvoj rundi.

Portland ih je šokirao stekavši prednost od 2:0, da bi Džejms Harden pokazao sve svoje vrline u trećem meču i sa 37 poena smanjio na 2:1 u seriji. Portland je dobio sledeći, a meč nakon ovoga pripao je Hjustonu i utakmica broj 6 se preselila u Moda centar.

Photo by Steve Dykes/Getty Images

Da, to je ta utakmica. Utakmica koja je stvorila NBA zvezdu, momenat kada se žito odvaja od kukolja. Poslednji je minut utakmice i Hjuston ima 2 poena razllike, a Portland ima posed koji teškim šutem rešava Nikolas Batum.

Sada je nerešeno. Harden je želeo da reši ovaj napad, ispalio je "er bol", skok hvata Dvajt Hauard, biva izblokira, Lilard hvata skok,ali gazi aut liniju. Harden je ponovo želeo da bude heroj, promašio je trojku, zatim Parsons hvata ofanzivni skok i donosi prednost Hjutonu 98:96.

Nakon tajm auta, lopta je sa strane za ekipu Portlanda, dobija je Lilard na nekih 8-9 metara od koša, podiže se na šut i – pogađa! Vreme je za Dejma! Vreme je za Portland!

Oregon je slavio Lilarda kao heroja i od njega su se očekivale velike stvari, da njegova generacija doživi ono što je uspela generacija Bila Voltona – da donesu trofej Lerija O'Brajena. Te sezone, takav uspeh nije bio moguć pošto ih je eliminisao San Antonio u pet utakmica. Baš kao što je Pepeljuga dobila svoju cipelicu, tako je i Lilard dobio svoju patiku. Samo što njegova obuća nije došla od princa sa ponudom za brak nego od adidasa sa priličnom lepom novčanom svotom.

Baš kao što jednoj zvezdi njegovog kalibra i priliči. U toj sezoni je Lilard ponovo dobio poziv na Ol Star, a u naredne dve nije. A evo gde leži ironija. Te dve sezone su bile dve najbolje sezone koje nam je Lilard pružio, sa 25 odnosno 27 poena u proseku i za njega nije bilo mesta zbog prejake konkurencije.

To je sve što Dejm ne želi da čuje. Ne želi da mu iko kaže da za nešto nije dovoljno dobar, da neće uspeti u nečemu, pa je sa dodatnom motivacijom Lilard prikazao fenomenalne partije, dokazao da Dejmovo vreme i dalje traje i vratio se u to elitno društvo.

Znate, Portland je sa Lilardom samo jednom ispustio plej of. U njegovoj ruki sezoni. Tri puta su ispadali u prvom kolu, jednom od Golden Stejta, jednom od Memfisa i jednom od Nju Orleansa. Samo za ovaj poslednji su ga krivili.

Pričali su da se "raspao" da je to najlošija partija jednog superstara u doigravanjima i slično. Sve to je Lilard primio k znanju, vredno radio i ćutao i vratio se u plej of silno motivisan. Naravno da su počele priče o pritisku kom je Lilard podlegao zajedno sa svojim saigračima. Govorili su kako nije dorastao tom pritisku i kako ga je čitava plej of drama progutala, a baš tada je bio popularan ovaj njegov citat iz 2017. godine.

"Pitisak, ne. Vidi, familijo, mi ovde igramo košarku. Pritisak je na beskućniku koji ne zna kada i gde će pojesti naredni obrok. Pritisak oseća samohrana majka, koja grebe poslednjim atomom snage trudeći se da plati račune. Plaćeni smo enormne svote novca da bismo igrali ovu igru, ali nemoj me shvatiti pogrešno ni ovaj posao nije lak. Ali reći kako smo mi pod nekim pritiskom je samo uvreda za običnog čoveka"

Photo by Jonathan Ferrey/Getty Images

Duel Portlanda i Oklahome u ovosezonskom plej ofu doneo je prilično veliku galamu. Vestbruk i Džordž su iskoristili jedno malo slabije veče Demijana Lilarda i uzeli jednu pobedu, a Lilard je neko ko ne voli da gubi.

Rasel Vestbruk je preuzeo odgovornost na sebe da čuva Demijana Lilarda. Početkom treće četvrtine, Mekolum je uručio loptu Lilardu, preuzeo ga je Pol Džordž i Lilard je trojku ubacio sa velike udaljenosti baš preko njega. Zvuči poznato?

I treba. Lilard je taj isti šut, preko istog čoveka pogodio u samoj završnici utakmice i tim šutem je eliminisao Oklahoma Siti Tandere iz ovogodišnjeg plej ofa. Sa učinom od 50 poena, 7 skokova i 6 asistencija zapušio je usta i Tanderima i ostalima koji su u njega sumnjali. Dobro, ne baš svim Tanderima. Denver je bio bolji protivnik u prvom meču u Pepsi centru. Nikola Jokić je imao nestvaran meč i nosio Nagetse do prvog trijumfa nad Blejzersima, kojima nije bilo dovoljno ni 39 poena koje je postigao Demijan Lilard.

Međutim, meču broj dva smo videli drugu priču. Lilard i Mekalum su sa ukupno 34 poena bili lideri Portlanda u pobedi nad Denverom u Koloradu, što je seriju "vratilo na nulu", pa nas sad čekaju dva uzbudljiva meča u Moda Centru.

Ukoliko Lilard uspe da svoju ekipu izdigne do tog nivoa, da bez Jusufa Nurkića i sa nedovoljno oporavljenim Enesom Kanterom eliminiše fantastični Denver iz plej ofa, njegova ostavština u Oregonu biće dugo prepričavana.

Lilard je običan momak, fin, lepo vaspitan. Voli hip hop, itekako ga voli, čak ima i snimljen album. Umetničko ime mu je Dejm Dola, a ime albuma "Confirmed" (u prevodu Potvrđeno).

Demijan je i sam rekao da ima tu lošu naviku da obožava burgere i da bez njih ne može, pogotovo beze te čuvene kombinacije sa pomfritom i koka kolom. Ne baš nešto na šta su nas NBA zvezde navikle.

Stefan Nikolić