Novakov pad ili prolazna kriza?

Posle poraza na Rolan Garosu i Vimbldonu, prvi teniser sveta izgubio je i u Sinsinatiju od Amerikanca Džona Iznera.

Konačan rezultat u četvrtfinalu bio je 2:1 (7:6, 3:6, 7:5), a Đoković je propustio priliku da kompletira sve turnire iz Masters serije.

Osim toga, novim neuspehom doveo je u pitanje i prvo mesto, jer ukoliko Rafael Nadal osvoji turnir doći će u odličnu poziciju da godinu završi na čelu ATP karavana.

Šansa da uđe u tenisku istoriju bila je dodatno opterećenje za Novaka, ali od jednog poraza više brine slaba igra koju Đoković prikazuje već duže vreme.

Pre nekoliko nedelja, posle poraza u finalu Vimbldona od Endija Marija, pisali smo o problemima na mentalnom planu koje je Novak imao u poslednje dve sezone. Ovoga puta, probaćemo da analiziramo koji su uzroci krize kroz koju prolazi srpski teniser i sa kakvim šansama putuje u Njujork, na poslednji Gren slem sezone.

Posle neuspeha u finalu Vimbldona, očekivali smo da Novak zablista na američkoj turneji i konačno podigne nivo igre. To se nije desilo, a sada jedino što može da spasi drugi deo godine je titula na Flešing Medouzu.

Prvi put posle tri godine, čini se da Đoković u ‘Veliku jabuku’ ne stiže kao jedan od dvojice najvećih favorita, po trenutnoj formi Rafael Nadal i Endi Mari za korak su ispred njega. No, prvo da vidimo šta ga je koštalo pobede protiv Iznera.

Novak je, po ko zna put, loše ušao u meč i dozvolio protivniku da stekne prednost seta. Do sada je u ovim 'malim' mečevima često uspevao da dođe do preokreta, ali sada to nije bio slučaj. Srpski teniser ove godine ima samo jednu titulu iz serije 1000 i to u Monte Karlu, a ovo mu je već četvrti put da ispada pre polufinala.

Od samog starta duela videlo se da je Đoković nervozan, da nema pravi ritam i ne pronalazi tajming kod udaraca. Servis visokog Amerikanca ionako je teško vratiti, ali ono što je neshvatljivo je da je Novak gubio mnogo energije nervirajući se zbog neuspelih ritern udaraca.

Kao i na prošlom turniru, servis nije bio na visokom nivou u uvodnim delovima meča, pa je Đoković drugom duplom servis greškom poklonio jedini mini brejk Izneru, koji je to iskoristio da povede sa 1:0. Međutim, ono što je u prvom setu predstavljalo veći problem jeste nedovoljno agresivna igra.

Kada je uspevao da vrati servis, njegove loptice bile su kratke, bez oštrine i sa puno top spina čime nije mogao da ugrozi Iznera. U većem delu meča stajao je daleko iza osnovne linije, a svako ko iole prati tenis zna da to nije Novakova igra. Stiče se utisak da srpski igrač nema dovoljno samopouzdanja da 'pusti ruku', a defanzivnim pristupom nikada nije napravio neki veći uspeh.

Još jedna stvar koja čudi jeste da nije menjao ritam kao što ume, retko je koristio slajs i drop šot što je protiv visokih igrača odlična taktika. Nije razvlačio protivnika po terenu, niti ga terao da trči, iako je znao da je Amerikanac najslabiji baš u takvim poenima.

Uspeo je Đoković da podigne nivo igre u drugom setu i dođe do brejka koji je bio dovoljan za izjednačenje. Kada se očekivalo da u trećem konačno zaigra i slomi otpor Iznera, on je ponovo pao i doživeo poraz u identičnom meču kao onom iz Indijan Velsa 2012. godine.

Trenutnu formu i psihičko stanje Đokovića jasno oslikava poslednji gem meča. Poveo je srpski teniser sa 30:0, imao dve gem lopte, ali je greškama doveo sebe u problem. Prvo je duplom greškom omogućio protivniku drugu meč loptu, a onda lošim bekhendom i završio meč.

Za trenutak ćemo se odvojiti od američke turneje i spomenuti propuštenu šansu da Novak uđe u istoriju. Kada ste profesionalni sportista, osnovni cilj vam je da osvojite što više titula. Međutim, tenis je i po tome specifičan sport, jer svake godine igrate iste turnire.

2011. godina bila je najbolja u Đokovićevoj karijeri (treća najbolja u istoriji tenisa), kada je osvojio tri Gren slema. Od tada se zna da mu je osnovni cilj titula na Rolan Garosu, a u međuvremenu stigao je do trofeja u Kneževini čime je Sinsinati ostao jedini neosvojen Masters. Ono što već pune dve godine 'upada u oči' jeste Novakova 'nesposobnost' da tempira formu za te najveće ciljeve.

U Monte Karlu prošle godine pogodila ga je vest o smrti dede, pa je izgubio u finalu. Ove sezone tokom Rolan Garosa saznao je da je preminula Jelena Genčić, njegov prvi trener. I pored toga, na pomenutim turnirima Novak je bio fizički istrošen i nije delovao kao neko ko može da stigne do pehara. Potvrda je stigla u Sinsinatiju 2012. kada je u finalu, veoma lako, izgubio od Federera sa 2:0.

Znatno slabiji rezultati ove sezone i neuspesi u velikim i važnim mečevima, dosta su uticali na samopouzdanje najboljeg tenisera sveta. Novak je izgubio oštrinu udaraca, a ne uspeva u kontinuitetu ni da pogađa uglove kratkim dijagonalama što je radio 2011. Često mu se tokom mečeva dešava da 'gura' lopticu, igra pasivno i čeka grešku. Nema neophodnu dubinu kojom je izluđivao protivnike, ali mu često i sreća okrene leđa u prelomnim situacijama.

Gledajući rezultate u Montrealu i Sinsinatiju vidi se još jedna atipična stvar za Đokovića – velike oscilacije tokom turnira. Prošle nedelje nastup u Kanadi započeo je ekspresnom pobedom nad Majerom, da bi se potom mučio protiv Istomina. Kada je u narednoj rundi deklasirao Gaskea, čekali smo da tako nastavi i protiv Nadala, ali je ipak odigrao slabije i ispao posle velike borbe.

Sa igrom toplo-hladno nastavio je i na zapadu Amerike. Krenuo je Nole 'kilavim' trijumfom nad Monakom, pa sjajnim izdanjem protiv Gofana, a završio katastrofalnom partijom i porazom od Iznera.

Svima je jasno da u tenisu sve polazi od 'glave'. Sada ćemo videti koliko je pad samopouzdanja uticao na Đokovićev tenis.

Servis – Novak nikada nije bio igrač čija je igra zavisila od servisa, ali je na njega mogao da se osloni. Turniri po Americi doneli su nekoliko sjajnih izdanja što se početnog udarca tiče, ali i nekoliko veoma loših. Posebno se u toj grupi izdvaja polufinalni duel Montreala protiv Nadala, kada je posle sedam odigranih gemova imao čak pet duplih servis grešaka. Podsećamo, jedna takva koštala ga je prvog seta protiv Iznera, a druga je Amerikancu donela meč loptu.

Forhend – Navikli smo da Đoković svoj tenis bazira na raznovrsnim udarcima, među kojima su se često izdvajali ravni i agresivni forhendi. Njih u poslednje vreme nije bilo u dovoljnoj meri, što je uticalo na broj vinera. Đoković se češće odlučivao za udarce sa dosta spina, koji na tvrdoj podlozi nisu toliko delotvorni kao, na primer, na šljaci.

Bekhend – Omiljeni udarac srpskog tenisera definitivno je bekhend paralela, ali nje maltene da nije bilo tokom američke turneje. Nije se Đoković usuđivao da toliko često napadne iz tog udarca, a to ponovo govori o poljuljanom samopouzdanju. Jedna od karakteristika koja odvaja Novaka od ostalih tenisera je njegova raznovrsnost u igri, i česte promene ritma. Ovoga puta, i slajseve iz bekhenda videli smo samo u iznuđenim situacijama, pa je često Nole ostajao zakucan u igri koja odgovara protivniku.

Kretanje – Uvek prvi Novakov adut. Uz dobar odmor pres US Open povratiće brzinu i eksplozivnost koja ga krasi, pošto je u nekoliko situacija u Sinsinatiju bio kraći za pola koraka.

Voleji – Najslabiji segment Đokovićeve igre definitivno je igra na mreži. Voleji i smečevi skupo su ga koštali tokom karijere, a ni u Sinsinatiju nije blistao. Jedan relativno lak volej na 30:15 u poslednjem gemu Novak je poslao u mrežu, čime je najavio poraz o Iznera.

Šta možemo očekivati u Njujorku?

Novak na ovogodišnjem US Openu brani finale, a posle iznenađujuće loših rezultata na betonu moraće dobro da zapne kako bi sačuvao bodove.

Prva stvar koju Đoković mora da uradi jeste da se psihički stabilizuje i da potpuno koncentrisan stigne u Njujork. Bilo bi poželjno da se maksimalno fokusira na tenis, a da sve ostale stvari ostavi sa strane.

Takođe, moraće da za jedan stepen podigne nivo agresivnosti, i pokuša da povrati igru sa starta sezone, jer su najveći konkurenti sada jako blizu.

Rafael Nadal stiže na US open u velikom naletu, ako još osvoji Sinsinati značiće da ove godine nema poraz na betonu. To će mu biti odlična prilika da dođe na korak od prvog mesta, pošto ne brani ništa do kraja sezone.

Britanac Endi Mari nije blistao na turnirima po Americi, ali opet dolazi u Njujork kao jedan od najvećih favorita. Problem može da mu predstavlja što prvi put u karijeri brani titulu na nekom Gren slemu.

Rodžer Federer polako je počeo da diže formu, što se videlo i ove nedelje kada je tesno poražen od Nadala. Posle eksperimentisanja sa novim, većim reketom, sigurno želi da se na terenima Flešing Medousa vrati na stari put.

Pored ove trojice, problem Đokoviću mogli bi da stvore i veoma raspoloženi Tomaš Berdih i Huan Martin Del Potro. S druge strane, srpskom igraču ne bi trebalo da ima poteškoća sa teniserima koji su slabije rangirani, jer se mečevi igraju na tri dobijena seta.

Ukoliko se Novak konsoliduje i počne da pruža partije na gornjoj granici svojih mogućnosti, nećemo imati razlog za brigu. Uz nešto malo sreće u žrebu, nadamo se da može da prevaziđe trenutnu krizu i napravi dobar rezultat u Njujorku.

Kakvo je Vaše mišljenje - koji su uzroci Novakove trenutne krize? Sa kakvim očekivanjima stiže na US Open i koliko daleko može da dogura? Odgovore i mišljenja ostavite u komentarima.