Novakova titula za istoriju i budućnost

Do nedelje je Rafael Nadal bio neprikosnoveni vladar Monte Karla, čovek koji je od 2005. godine osvojio osam titula.

Saša Ozmo
Podeli

Do nedelje je Nadal u Kneževini imao 46 uzastopnih pobeda, a da je pri tom izgubio samo sedam setova. Do nedelje je Nadal u aprilu imao 81 pobedu u nizu.

Sve te serije prekinuo je Novak Đoković, koji je sa 6:2, 7:6 (7-1) savladao najboljeg tenisera svih vremena na zemljanim podlogama. Novak je tako ispisao još jednu stranicu istorije - šta je odlučilo i zašto je ova pobeda važna za budućnost?

Ko dugo gleda Đokovića, zna da se mnogo o njegovoj igri određenog dana može doznati na osnovu stava na samom početku meča. Novak je protiv Nadala izašao na teren sa odlučnim izrazom lica, raširenim ramenima i od prvog gema je odličnim servisima odredio ritam celog meča.

Taktiku je Đoković savršeno sprovodio u delo – ušao je u teren, hvatao loptice u penjanju i oterao je Nadala daleko iza osnovne linije, ne dozvolivši mu ni periodično da bude agresivan, što Španac voli.

Upadljivu prednost u odnosu na Nadala srpski teniser uživa na bekhendu – njime može da bude ofanzivniji, naročito paralelom, koja mu je i donela prvi brejk na meču. Takođe, ’metkom’ iz bekhend dijagonale Novak je stvorio brejk šansu u četvrtom gemu, na sličan način na koji je ’probijao’ forhend Španca u Rimu i Madridu 2011. godine.

Da Nadalov bekhend nije napadački potentan kao Novakov, to smo znali i ranije. Ipak, ono što je bilo novo jeste da Rafaelov bekhend nije ni izbliza bio stabilan kao inače – pogotovo u prvom setu, kada je napravio veliki broj nekarakterističnih grešaka tim udarcem.

Uslovi su, i prema Novakovim rečima, njemu pogodovali, pošto loptice posle Nadalovog spina nisu imale odskok visok kao inače. Đoković je očas posla poveo sa 5:0, Nadal je vezao dva gema i spasao sedam set lopti, ali je na osmoj odservirao duplu grešku.

Takođe, treba istaći da je Đoković bio agresivan, ali da nije žurio – kreiranjem različitih uglova, prevashodno forhend dijagonalama, omogućio je sebi da čeka idealni trenutak za napad, bez opasnosti da će izgubiti inicijativu u poenu. Uz Nadalov veći broj grešaka od očekivanog, Novak je dobijao i većinu dugih poena.

Početkom drugog Nadal je vidno podigao nivo igre i tako naterao Novaka na greške. Videvši da mu bekhend ne funkcioniše, Španac se još češće izmicao na forhend, postao je znatno agresivniji i osećalo se da ’momentum’ prelazi na njegovu stranu.

Iako je u trećem gemu Novak spasao dve vezane brejk šanse, u petom mu to nije pošlo za rukom – sa nekoliko grešaka iz forhenda poklonio je brejk Nadalu.

Bio je to najlošiji gem u meču za Đokovića, ali to ga nije pokolebalo, naprotiv. I tu dolazimo do druge velike prednosti koju Novak ima u odnosu na Nadala, a to je odnos servis/ritern.

Novakov ritern jedan je od najboljih na svetu, Nadal takođe mnogo teških loptica uspeva da vrati u polje, ali Đokovićevi riterni po pravilu su dublji, oštriji i njima neretko preuzima inicijativu u poenu.

U tom smislu posebno je ilustrativna statistika na drugi servis – Nadal je osvojio samo 31% (7-22) poena kada se igralo na njegov drugi servis. Još kada Đoković servira raznovrsno i sa mnogo vere u sebe, kao što je to bilo u nedelju, Rafaelu se šanse za trijumf drastično smanjuju.

Upravo zbog toga Novak je uspeo da vrati brejk u drugom setu, pa onda da to učini još jednom, u 12. gemu kada je Nadal servirao za izjednačenje u setovima. Tada je Novak napravio brejk bez izgubljenog poena, prevashodno zahvaljujući ravnoj forhend paraleli, koju je neuporedivo češće i uspešnije koristio nego u nekim prethodnim duelima sa Rafaelom.

Nadala je psihički ’ubio’ novi pretrpljeni brejk i u taj brejku nije ličio na sebe. Forhend, koji ga je odlično služio tokom celog drugog seta, u potpunosti ga je izdao i njime je napravio četiri greške koje su odlučile duel. Delovalo je kao da smo se vratili u prvi set – nesigurni Nadal i goropadni Đoković.

Na kraju, još jedna Novakova briljantna forhend paralela za ogromno slavlje – 6:2, 7:6 (7-1) za 112 minuta igre. Osvajanjem titule u Monte Karlu, turnir u Sinsinatiju postao je jedini iz Masters 1000 serije koji Đoković nije osvojio, a četiri puta je gubio u finalu.

Osim značaja same pobede nad Nadalom u Monte Karlu , ovaj trijumf može da bude važan i sa drugih aspekata. Prvo, posle razočaravajuće američke turnire (polufinale u Indijan Velsu i četvrto kolo u Majamiju), Đoković je protiv najvećeg rivala osvojio novu titulu i povratio samopouzdanje.

Drugo, prekinuo je niz od tri poraza od Nadala i na perfektan način započeo je sezonu na šljaci, koja će kulminirati Rolan Garosom. Do Gren slem turnira u Parizu ima još dosta da se igra, tu su Madrid i Rim, ali u eventualnom okršaju na Garosu duel iz Kneževine sigurno će biti u glavama obojice tenisera.

Treće, Nadal je poljuljan, a poraz u Monte Karlu sigurno ga boli još više zbog pređašnje superiornosti u Monaku. Istina je da se Rafael tek nedavno vratio na teren, ali i u tom kratkom periodu pokazao je da je bolji od svih na svetu. Osim Novaka Đokovića.

Kakvo je Vaše mišljenje – koji je faktor u nedelju bio odlučujući? Koliko je ova pobeda Đokovića značajna za ostatak sezone?

P.S. Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa).

Analize

strana 1 od 2 idi na stranu