’Mekdrimi’ zbog Poršea ostavio Meredit

Njih obično privuče neki sport koji vole podjednako kao svoj osnovni, a jedan od retkih kojim mogu da se bave u godinama kada završe svoju, može se reći, prvu karijeru je auto-moto sport.

Primera o sportistima koji su prešli iz jednog u drugi sport je bezbroj, ali smo se mi sada odlučili da vam predstavimo neke koji su svoju drugu mladost pronašli na četiri točka. Poslednji u nizu sportista koji su to učinili je ser Kris Hoj, najtrofejniji britanski sportista u istoriji Olimpijskih igara.

Na toj listi se nalaze i osvajač Kristalnog globusa u alpskom skijanju, koji je potom trijumfovao na Dakaru, jedan od najboljih fudbalskih golmana svih vremena i ski skakač čije ime je zlatnim slovima ispisano u istoriji tog sporta. Njima smo dodali i jednu globalnu zvezdu, koja slavu nije stekla u svetu sporta, već u Holivudu, pošto je dao prednost automobilizmu u odnosu na glumu. Ali, krenimo redom...

Lik Alfan

Getty Images

Definitivno, Lik Alfan je jedan od retkih sportista na svetu koji može da se pohvali da je u oba svoja sporta bio najbolji. Francuz je prvobitno bio skijaš, i to specijalista za brzinske discipline, posebno za spust. U toj disciplini je osvojio male Kristalne globuse 1995. i 1996. godine, pre svoje najbolje sezone u Svetskom kupu. U sezoni 1996/97 bio je apsolutno dominantan u spustu i superveleslalomu, a to mu je donelo i veliki Kristalni globus.

Po osvajanju titule, Alfan se povukao iz skijanja, a karijeru je završio sa 12 pobeda, odnosno ukupno 23 podijuma. Nedugo zatim, preorjentisao se na svoju drugu strast – automobilizam. Već 1998. godine je debitovao na Dakaru, a nekoliko godina kasnije postao je i redovan učesnik legendarne trke 24 časa Le Mana.

Na najtežem reliju na svetu je trijumfovao 2006. godine, a iste godine je ostvario i svoj najbolji rezultat u Le Manu, osvajanjem sedmog mesta. Automobilizmu se možda čak i ozbiljnije posvetio nego skijanju, ali mu je nesreća koju je doživeo vozeći motor 2009. godine prekinula karijeru. Uspeo je da se oporavi posle nje, ali su ga problemi sa leđima, koji su ga pratili posle nesreće, zaustavili u pohodu na još veće uspehe.

Kris Hoj

Getty Images

Za Krisa Hoja može da se kaže da je apsolutni vladar velodroma. Na njemu je osvojio ukupno sedam olimpijskih medalja, od toga šest zlatnih, što ga čini najuspešnijim britanskim sportistom svih vremena kada su Olimpijske igre u pitanju. Koliko je to veliko dostignuće govori i činjenica da ga je kraljica Elizabeta II 2012. godine, posle Igara u Londonu, na čijem otvaranju je nosio zastavu svoje zemlje, odlikovala titulom viteza.

Velodrom u Glazgovu je nedugo zatim dobio njegovo ime, a zanimljivo je da mu je prilikom ulaska u njega tokom Igara Komonvelta jedan od redara tražio identifikaciju, pošto mu nije poverovao da je Kris Hoj. To možda govori da biciklizam uprkos velikim uspesima Britanaca u tom sportu nije još nije dostigao popularnost kakvu zaslužuje u Velikoj Britaniji.

Hoj se sa velodroma povukao 2012. godine, a svoju automobilsku karijeru započeo je pre tri godine. Od tada se takmičio u GT seriji, a još tada je najavljeno da će trogodišnji program imati kulminaciju na ovogodišnjem izdanju trke 24 časa Le Mana. Škot će se takmičiti u drugoj po jačini klasi na legendarnoj trci, vozeći model Ližije JS P2, sa Nisanovim motorom, zajedno sa Andreom Picitolom i Majklom Manmanom.

Sven Hanavald

Getty Images

Da bilo koga pitate da navede imena trojice ski skakača koji mu prvi padnu na pamet, Sven Hanavald bi bio među njima. Možda ga nisu svi voleli, ali niko nije mogao da porekne da je definitivno jedan od najboljih skakača svih vremena. Razlog za to je činjenica da mu je pošlo za rukom nikome drugom nije – da trijumfuje na sve četiri stanice turneje Četiri skakaonice.

Hanavald je to uspeo u sezoni 2001/02, kada je redom pokorio Oberstdorf, Garmiš-Partenkirhen, Insbruk i Bišofshofen. Dva puta je bio šampion u ski letovima, a po jednom olimpijski i svetski vicešampion u skokovima, ali je u Svetskom kupu dva puta ostao ’kratkih rukava’. Skakao je do 2004. godine, a tada je kao razlog naveo da više ne želi da se izlaže stresu koji donosi profesionalni sport.

Od tada je imao velike probleme sa poremećajima u ishrani, što je, može se reći, karakteristično za ski skakače. Kada je uspeo da se izbori sa tim problemima, zaigrao je fudbal u redovima nemačkog niželigaša Burgaua, da bi se od 2010. godine prebacio na auto-moto sport. Za sada se takmičio samo u nekim nemačkim šampionatima, ali mnogi veruju da bi jednog dana mogao da se nađe i u Le Manu.

Fabijan Bartez

Getty Images

Tokom igračke karijere, Fabijan Bartez je bio poznat po svom temperamentnom ponašanju i sjajnim odbranama. Branio je boje Tuluza, Olimpika iz Marseja, Monaka, Mančester Junajteda i Nanta, kao i reprezentacije Francuske. Ljubitelji fudbala ga možda najviše pamte po periodu koji je proveo u redovima ’Crvenih đavola’, ali je u Marseju došao do najvrednijeg klupskog trofeja – pehara Lige šampiona 1993. godine.

Svoje najbolje partije pružao je na golu reprezentacije Francuske, sa kojom je osvojio sve što se osvojiti može. Prvo je pokorio svet, na domaćem terenu 1998. godine, a dve godine kasnije i ’Stari kontinent’, na šampionatu u Belgiji i Holandiji. Zaslužio je i titulu francuskog viteza, pošto je 1998. godine dobio orden ’Legije časti’.

Samo godinu dana po završetku fudbalske karijere, Bartez je započeo automobilsku. Prvo se takmičio u francuskom Porše Karera kupu, pre nego što se prebacio na GT šampionat, da bi 2004. godine debitovao na 24 časa Le Mana. Prošle godine je zajedno sa Olivijeom Panijem, bivšim vozačem Formule 1, pokrenuo svoj tim koji se takmiči u evropskoj Le Man seriji, a legendarni golman je jedan od vozača.

Naser Al-Atijah

Getty Images

Za razliku od Lika Alfana, Naser Al-Atijah je uspeo da paralelno bude u samom vrhu u dva sporta – automobilizmu i streljaštvu. Katarski automobilista je 2011. godine trijumfovao na svom prvom Dakaru, a samo godinu dana kasnije je osvojio bronzu u streljaštvu na Olimpijskim igrama u Londonu.

Time se njegova paralelna karijera nije završila, pošto je Al-Atijah pre godinu dana ponovo pokorio najteži reli na svetu, a sada se sprema za Igre u Rio de Žaneiru, koje su na programu u avgustu. Ukoliko se kvalifikuje, to će biti njegove četvrte Igre, pošto je 2004. godine u Atini bio četvrti u gađanju glinenih golubova, a četiri godine kasnije je u Pekingu za dva kruga ostao bez finala.

Džon Sartiz

Getty Images

U svetu auto-moto sporta, Džon Sartiz se izdvaja od svih pošto je jedini čovek koji je uspeo da osvoji titulu u Svetskom šampionatu u motociklizmu i Formuli 1. Uprkos tome, može se reći da je u svojoj domovini potcenjen, pošto ta dostignuća nisu bila dovoljna da dobije titulu viteza od kraljice Elizabete II.

Sartiz je sedmostruki svetski šampion u motociklizmu, a karijera na dva točka mu je trajala samo devet sezona. U klasi do 350 kubika je bio nezaustavljiv od 1958. do 1960. godine, dok je titule u klasi do 500 kubika, koja je do 2001. godine bila najjača, osvojio 1956, 1958, 1959. i 1960. godine.

U Formuli 1 je debitovao 1960. godine i pokazao je da nije nemoguće biti maestralan i na dva i na četiri točka. Nove stranice istorije ispisao je posle samo četiri godine, osvajanjem titule, a do tada, ni od tada, niko nije uspeo ništa slično, a praktično niko nije ni pokušao. I upravo zato, Sartiz je zaslužio da se nađe na ovoj listi, iako je jednu kategoriju auto-moto sporta zamenio drugom.

Feliks Baumgartner

Bernhard Spöttel/Red Bull Content Pool

Mnogi za Feliksa Baumgartnera nisu ni znali do 14. oktobra 2012. godine, kada je u okviru projekta Red Bul Stratos skočio sa ivice svemira. Do tada, za Austrijanca su znali uglavnom samo ljubitelji ekstremnih sportova, pošto je slavu stekao svojim BASE skokovima. Baumgartner je tada postao prva osoba koja je premašila brzinu zvuka, postigavši brzinu od 1.357,64 km/h prilikom skoka sa visine od 39 kilometara.

Iako je posle tog skoka rekao da se više neće baviti opasnim poslom, to ga nije dugo držalo. Pre tri godine se priključio Audiju, za koji je vozio nekoliko trka u nižim šampionatima, da bi 2014. godine uzeo učešće na trci 24 časa Nirburgringa. Na legendarnom i opasnom Nordšlajfeu, Baumgartner je sa svojim timskim kolegama zauzeo deveto mesto u generalnom plasmanu i najavio da to samo početak njegove auto-moto karijere.

Stefan Peterhansel

Getty Images

Slično kao Džon Sartiz, Stefan Peterhansel se posle velikih uspeha na dva točka prebacio na četiri i postao najuspešniji vozač u istoriji Dakara. Peterhansel je na najtežem reliju na svetu debitovao 1998. godine i od tada je ostvario ukupno 12 pobeda, po šest u konkurenciji motociklista i automobilista.

Među motociklistima, sada već legendarni Francuz je bio najbolji u 1991, 1992, 1993, 1995, 1997. i 1998. godine. Na četiri točka se prebacio posle svog šestog trijumfa na dva i samo šeto godina mu je bilo potrebno da dođe do prve pobede. Od tada je slavio još 2005, 2007, 2012, 2013. i ove godine.

Adam Mališ

Getty Images

Još jedan ski skakač koji je zamenio svoj sport automobilizmom je Adam Mališ. Poljak je sigurno bio jedan od najomiljenijih svim ljubiteljima ski skokova, a mnogi su mišljenja da se i prerano povukao – sa 34 godine. Vrlo brzo posle povlačenja, okrenuo se auto-moto sportu, konkretno reliju i već je postao stalni učesnik Dakara.

Četvorostruki osvajač Svetskog kupa i trostruki olimpijski vicešampion je najbolji rezultat ostvario na svom trećem učešću, kada je zauzeo 13. mesto. Za ovogodišnje izdanje prestižnog relija istakao je da mu je bilo najteže iskustvo tokom cele karijere, a na kraju je kao 52. prošao kroz cilj. U odnosu na Hanavalda, mnogo ozbiljnije se posvetio novom izazovu, a Poljake je obradovalo što posle Roberta Kubice imaju za koga da navijaju na svetskoj sceni.

Patrik Dempsi

Getty Images

Jednom prilikom, Patrik Dempsi je rekao da bi napustio glumu kada bi mogao da se u potpunosti posveti auto-moto sportu. Tako je prošle godine slomio srca milionima žena kada je napustio seriju „Uvod u anatomiju“ i ulogu ’Mekdrimija’ i posvetio se svojoj trkačkoj karijeri. Dempsi je poznat kao veliki ljubitelj automobila, a u pauzama između snimanja filmova i te serije takmičio se na brojnim trkama.

Sve se promenilo poslednjih godina, kada je odlučio da bi trkanje trebalo da mu bude glavna preokupacija u životu, a gluma sporedna. Osnovao je svoj tim, dobio punu podršku Poršea i počeo da učestvuje na najvećim trkama na svetu, među kojima su one u Dejtoni i Le Manu.

Najbolji rezultat na 24 časa Le Mana ostvario je prošle godine, kada je bio drugi u GTE Am klasi, a 22. u generalnom plasmanu. Trenutno se priprema za naredno izdanje legendarne trke i najavljuje još bolji rezultat, a usput sve dame mogu da odahnu, pošto se vraća na veliko platne u nastavku serijala o Bridžet Džons.

Ako se vi setite još nekoga ko je neki sport zamenio automobilizmom, slobodno napišite to u komentarima...

Jelena Trajković (@zvezdica)