Pešić je imao šta da vidi – Pariz je još daleko, ali DNK je tu

Svetislav Pešić ugradio je DNK u igrače koji brane boje Srbije što smo najbolje mogli da vidimo u Manili gde je napravljen sjajan rezultat, a sada smo se ponovo uverili u prvom “prozoru“ kvalifikacija za EP.

Odbrana na ivici faula, igra u tranziciji, protok lopte i poštovanje protivnika i igre, sve to, a i mnogo toga drugog, viđeno je u nastupu Srbije tokom utakmica protiv Finske i Gruzije.

Očekivano igra nije bila savršena, u ovakvim okolnostima kada se ekipa usred sezona sastane i odradi nekoliko treninga nemoguće je biti na nivou na kojem bi svi želeli, ali ako smo nešto naučili tokom brojnih kvalifikacija jeste da su samo i isključivo važne pobede.

Ova godina rezervisana je za Olimpijske igre i svi koji prate i vole košarku odavno sitno broje do početka košarkaškog turnira, ali pre toga našu selekciju čekale su važne februarske kvalifikacije za Evrobasket.

FIBA

Srbija, a i druge evropske košarkaške velesile, u prošlosti je neretko do poslednjeg kola kvalifikacija strepela za plasman na FIBA takmičenje, pa je poučena iskustvom maksimalno odigrala obe utakmice.

Igra protiv Finaca tokom tri četvrtine nije izgledala najsjajnije, ali na kraju dana to uopšte nije važno, jer je tokom kvalifikacija najvažnije pobeđivati, ružno, lepo, apsolutno nebitno kada se zna da ekipa nije u najjačem sastavu i da to na velikom takmičenju izgleda apsolutno drugačije.

Ruku na srce, prvi “prozor“ kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2025. godine bio je jedinstven jer su po prvi put u februarskim kvalifikacijama bili dostupni “svi“ evroligaši. To je verovatno i jedan od glavnih razloga zašto su “orlovi“ upisali ubedljive pobede protiv Finske i Gruzije.

Pod navode smo stavili “svi“, jer su neki bili odsutni zbog povreda ili iz privatnih razloga, ali ukupno gledano rekordan broj košarkaša iz Evrolige igrao je na startu kvalifikacija za šampionat Starog kontinenta.

Tako je Srbija imala čak sedmoricu košarkaša koji su na Svetskom prvenstvu u septembru 2023. godine ostvarili sjajan rezultat osvojivši srebrnu medalju. Među njima su bili – Aleksa Avramović, Marko Gudurić, Ognjen Dobrić, Vanja Marinković, Dejan Davidovac, Filip Petrušev i Dušan Ristić.

Baš ti košarkaši izneli su najveći teret, ali ne smemo zaboraviti ni ostatak tima, poput kapitena Luke Mitrovića, koji je dao odličan doprinos da se savladaju Finska i Gruzija.

Kapiten kapitenski, Aleksa kao u Manili

Utakmica protiv Finske nije bila sjajna, mučila se naša selekcija dobrih trideset minuta i nikako nije uspevala da slomi otpor žilavih Skandinavaca. Međutim, na kraju kvalitet uvek prevlada, pa je tako bilo i na utakmici odigranoj 23. februara.

Kapiten je odigrao kapitenski, Luka Mitrović je pokazao da Pešić ozbiljno može da računa na njega za Olimpijske igre i bio je najzaslužniji što je Srbija bila u egalu tokom tri četvrtine. Mitrović je držao ekipu, a potom je Avramović sjajnom energijom, baš kao u Manili, preuzeo stvari u svoje ruke.

Aleksa još jednom pokazuje koliko mu znači igranje za nacionalni tim i u trenucima kada se lomilo on je bio taj koji je slamao otpor rivala. Ukradene lopte, laka polaganja iz kontre, zatim nekoliko pogođenih šuteva sa poludistance – Avramović je bio odličan, a to možda najbolje pokazuje kategorija +/- (+31).

Srbija je savladala Finsku sa +16, a sa Aleksom na parketu rezultat je bio +31. Ovaj statistički parametar često nije najbolje merilo, jer ne može uvek da pokaže realno stanje, ali u ovom primeru nema greške, sa Avramovićem na parketu igra je izgledala sjajno.

Sa te utakmice trebalo bi izdvojiti i partije Davidovca i Petruševa koji su donosili veoma racionalne odluke na oba kraja terena, a u dobrom svetlu pokazao se i Dušan Beslać. Srbija nije briljirala, ali koga briga, posao je završen kako treba i to je ono što dalo na sampouzdanju igračima tri dana kasnije u Tbilisiju.

Očekivala se teža utakmica nego u Beogradu, ali gledajući utakmicu kraj malog ekrana utisak je bio da je Srbija mnogo zrelije i bolje odigrala u prestonici Gruzije.

Prednost se od prve četvrtine nijednom nije ispuštala, bilo je više raspoloženih igrača u poređenju na duel sa Finskom i samim tim ostvarena je – usudićemo se da kažemo – lakša i lepša pobeda.

Pešić je skratio rotaciju u poređenju na duel sa Finskom, to je dalo rezultata i pitanje pobednika nijednom se nije dovodilo u pitanje.

Najbolji pojedinac utakmice bio je Filip Petrušev kojem su lično mnogo značili minuti na parketu, jer u ovoj sezoni nije odigrao mnogo utakmica. Bio je dobar protiv Finske, a protiv Gruzije još bolji – 11 poena, osam skokova, tri asistencije, 33 minuta na terenu, 21 indeks.

Petrušev je sjajno koristio prednost u brzini koju je imao u odnosu na visoke igrače Gruzije, a odličan je bio i u zaštiti reketa sa tri blokade i pomenutih osam skokova. Odlične dve utakmice za 23-godišnjeg igrača Olimpijakosa i nema sumnje da ima garantovano mesto u timu za Pariz, ako bude zdrav.

FIBA

U Tbilisiju je briljirao i Vanja Marinković sa 15 poena, a jedan više dao je Marko Gudurić koji nije imao najbolje prvo poluvreme, ali je zato u drugom pogurao “orlove“ ka pobedi.

Ključ u pobedi Srbije u Gruziji treba tražiti u pristupu i zalaganju reprezentativaca, ni ovoga puta nije bilo sve savršeno, pogotovo krajem druge četvrtine, ali borba i odbrana nikada nije bila upitna.

“Veoma važna pobeda za nas, plan igre je bio kao i uvek, da dobro organizujemo odbranu. Mislim da su igrači odradili odličan posao na bekovima i važnim igračima Tomasonu i Šengeliji. Kada se pogleda statistika napravili su 20 poena iz tranzicije. igrači su bili motivisani defanzivno. Pomagali su jedan drugom da igraju i individualnu i timsku odbranu. Generalno, srećni smo zbog pobede, trijumf kod kuće i na strani u ovom prozoru, nešto što možeda odluči sudbinu u kvalifikacijama.“

"Ovo nije novo za nas. U većini mečeva to nije bitno. Moramo da budemo spremni da shvatimo svoju poziciju. To nam znači da mi budemo više motivisani, posebno jer nas očekuju u Olimpijske igre. Igrači žele da pokažu da su spremni. Siguran sam da će ove dve pobede biti velika motivacija za sve da daju svoj maksimum, da igraju dobro, da treniraju i da se pripreme za sledeći izazov, a to su Olimpijske igre", poručio je selektor.

Takođe, Avramović je radio sjajan posao u distribuciji lopte sa sedam asistencija, dok se Dušan Beslać, iako nije imao poen iz igre, ozbiljno “tukao“ sa Šengelijom.

Svako ko je kročio na parket je dao doprinos i to je nešto što krasi ekipe Svetislava Pešića. Kari ima zbog čega da bude zadovoljan, napravljen je veliki korak ka Evropskom prvenstvu, a i lep uvod u sve ono što nas čeka tokom jula i avgusta ove godine.