"Super hodači" žive duže: Ova brzina hodanja smanjuje rizik od starenja mozga

Grupa ljudi koje su istraživači nazvali &quot;super hodačima&ldquo; godinama privlači pažnju, a nova studija objavljena u časopisu &quot;Neurology&quot; pruža uverljive dokaze: osobe u osamdesetim godinama koje hodaju brzinom prosečnog pedesetogodi&scaron;njaka sporije stare i generalno su boljeg zdravlja.Kao &quot;super hodači&quot; definisani su pojedinci čija je brzina hodanja znatno veća od proseka za njihovu starosnu grupu. Rezultati pokazuju da oni ne samo &scaron;to žive duže, već imaju i 48 odsto manji rizik od kognitivnog propadanja.Nauka o brzini hodanjaVeza između načina hodanja i kognitivnog zdravlja u medicini je poznata decenijama, a promene u hodu često se javljaju godinama pre nego &scaron;to postane vidljiv pad mentalnih sposobnosti. Nova studija, koja je obuhvatila gotovo 5.000 starijih mu&scaron;karaca i žena, potvrdila je da &bdquo;super hodači&ldquo; duže zadržavaju kognitivnu o&scaron;trinu. U slučajevima kada su se znaci slabljenja ipak pojavili, njihovo stanje napredovalo je znatno sporije.&Scaron;ta to znači za one koji vi&scaron;e vole laganu &scaron;etnju? Da li su brzi hodači jednostavno u boljoj formi ili svesno ubrzavanje koraka zaista može da produži život? Odgovor na to dala je Džoana Hol, sportska naučnica i osnivačica metode &bdquo;WalkActive&ldquo;, za magazin &quot;Hello!&quot;.Shutterstock/BignaiZa&scaron;to je brzo hodanje pokazatelj zdravog starenja?&quot;Brzinu hodanja volim da uporedim sa kontrolnom tablom tela. Ona ne meri samo jednu komponentu kondicije, već odražava rad vi&scaron;e sistema koji istovremeno deluju&quot;, kaže Hol.&quot;Dok hodate, mozak obrađuje okolinu i koordinira pokrete, kardiovaskularni sistem obezbeđuje energiju, a mi&scaron;ići proizvode i kontroli&scaron;u snagu. Uz to, sistem za ravnotežu održava vas uspravnim, dok zglobovi moraju da budu pokretljivi kako bi kretanje bilo efikasno. Kada ubrzate, svi ti sistemi su pod većim opterećenjem. Zato je brzina hodanja tako dobar pokazatelj zdravog starenja. Nije samo reč o tome koliko se brzo krećete, već o uvidu u sposobnosti celog organizma.&quot;Da li sama brzina &scaron;titi ili je samo znak boljeg zdravlja?&quot;To je verovatno najvažnija razlika koju treba naglasiti. Na osnovu ovih studija ne možemo zaključiti da će osoba koja namerno ubrza hod automatski smanjiti rizik od demencije ili živeti duže. Istraživanja to ne pokazuju&quot;, ističe Hol.&quot;Vrlo je verovatno da ljudi koji zadržavaju prirodno brz tempo hodanja to mogu zato &scaron;to njihovo srce, mi&scaron;ići, ravnoteža, koordinacija i mozak izuzetno dobro stare. Brzina hodanja je, dakle, spolja&scaron;nji pokazatelj unutra&scaron;njeg stanja. Možemo da utičemo na snagu, kondiciju, ravnotežu i tehniku pokreta. Zato nikome ne bih savetovala da juri za brzinom kao jedinim ciljem. Umesto toga, treba graditi fizičke temelje koji će omogućiti da se brzina razvije prirodno i bezbedno. Brzina treba da bude posledica sposobnosti, a ne ne&scaron;to &scaron;to se forsira.&quot;Kako znati koliko brzo hodamo?&quot;U istraživanjima se brzina hodanja meri veoma precizno. Postoje i dobri podaci o kadenci, odnosno broju koraka u minuti. Oko 100 koraka u minuti često je orijentir za hodanje umerenog intenziteta kod zdravih odraslih osoba. Ipak, to je samo smernica, a ne magičan broj. Godine, kondicija i zdravstveno stanje pojedinca ključni su faktori.&quot;Za većinu ljudi postoji jednostavniji test: možete li bez problema da ubrzate kada je to potrebno? Na primer, kada žurite na voz, penjete se uzbrdo ili morate bezbedno da pređete ulicu. To nije kliničko merenje, ali je koristan pokazatelj fizičke sposobnosti za koji vam nije potreban skup uređaj.Može li se brzina hodanja pobolj&scaron;ati treningom?&quot;Godine i zdravlje svakako utiču na brzinu, ali mislim da ne bi trebalo da prihvatimo da starenje automatski znači sporost i smanjenu sposobnost. Mnoge komponente hodanja mogu da se treniraju. Ipak, umesto da nekome samo kažem da hoda brže, prvo bih proverila kako ta osoba hoda.&quot;&quot;Ako osnove nisu dobre, samo ubrzavanje neće re&scaron;iti problem. Na kraju ćete samo brže izvoditi lo&scaron;e obrasce kretanja i dodatno opteretiti delove tela koji već kompenzuju nepravilnosti.&quot;&Scaron;ta obja&scaron;njava vezu između brzine hodanja i zdravlja mozga?&quot;Taj deo istraživanja mi je posebno zanimljiv. Hodanje doživljavamo kao jednostavnu fizičku aktivnost, a zapravo je neurolo&scaron;ki izuzetno složen proces. Mozak učestvuje u svakom koraku. Dok se krećete, on neprestano obrađuje vizuelne informacije, va&scaron; položaj u prostoru, kontakt stopala sa tlom, ravnotežu, promene podloge i sve oko vas.&quot;&quot;Istovremeno koordinira mi&scaron;iće i pokrete potrebne za kretanje. To ne znači da je brzo hodanje čarobna za&scaron;tita od demencije i bilo bi neodgovorno tako ga predstaviti, ali veza je fascinantna. Način na koji hodamo daje nam jednostavan uvid u to kako na&scaron; mozak i telo zajedno stare.&quot;Koliko često treba brzo hodati?&quot;Mislim da rasprava ne bi trebalo da se svede na to da li su važniji količina ili intenzitet. Potrebno je i jedno i drugo. Važno je redovno se kretati, manje sedeti i vežbati odgovarajućim intenzitetom. Umesto da se pitate kako da radite vi&scaron;e, razmislite kako da izvučete vi&scaron;e iz hodanja koje već praktikujete.&quot;To može da znači pobolj&scaron;anje tehnike, svesno menjanje tempa tokom &scaron;etnje ili aktiviranje celog tela. Ne bi trebalo broj koraka zameniti brzinom, već pro&scaron;iriti pristup. Većina ljudi broji korake, a ja želim da počnu da razmi&scaron;ljaju o kvalitetu tih koraka.Brza &scaron;etnja ili prirodan tempo?&quot;Da, i ta razlika je važna. Kada namerno idete u brzu &scaron;etnju, svesno pojačavate intenzitet i koristite hodanje kao trening. S druge strane, prirodno brz tempo u svakodnevnom životu pokazuje ne&scaron;to drugo &ndash; odražava fizički kapacitet kojim osoba raspolaže. Smatram da su za zdravo starenje oba aspekta dragocena.&quot;Kako početi hodati brže?&quot;Ako neko nakon čitanja o &#39;super hodačima&#39; pomisli da odmah mora da ubrza, savetovala bih drugačiji pristup&quot;, kaže Džoana.&quot;Počnite od držanja. Pre nego &scaron;to ubrzate, pazite da se ne naginjete napred i ne jurite bez kontrole. Nastojte da hodate uspravno i sa otvorenim grudnim ko&scaron;em. Tek kada vam takva tehnika postane prijatna, počnite da eksperimenti&scaron;ete sa tempom.&quot;Ključ je, prema njenim rečima, uvođenje kratkih intervala tokom kojih svesno ubrzavate u toku &scaron;etnje, nakon čega se vraćate na uobičajeni tempo. Cilj nije juriti pri svakom koraku, već održavati i razvijati sposobnost brzog hodanja tokom meseci, godina i decenija.

"Super hodači" žive duže: Ova brzina hodanja smanjuje rizik od starenja mozga

0 Komentari

Najnovije

Totalna katastrofa; Preminulo više od 5.000 ljudi od vrućine

Večeras gledamo meč kakav sledeće sezone sigurno nećemo

Izbio požar u hrvatskoj fabrici; Veliki broj vatrogasaca izašao na teren FOTO

Poznati hotel na Jadranu ide na prodaju: Procenjen na 30,7 miliona evra

Stiže novi Raikonen

"Super hodači" žive duže: Ova brzina hodanja smanjuje rizik od starenja mozga

0 Komentari

B92 na društvenim mrežama

Najnovije

Totalna katastrofa; Preminulo više od 5.000 ljudi od vrućine

Večeras gledamo meč kakav sledeće sezone sigurno nećemo

Izbio požar u hrvatskoj fabrici; Veliki broj vatrogasaca izašao na teren FOTO

Poznati hotel na Jadranu ide na prodaju: Procenjen na 30,7 miliona evra

Stiže novi Raikonen