Pad

Gotovo nijedan igrač iz crno-belog tabora nije zaslužio prelaznu ocenu za prikazano u četvrtak uveče.

Istina, belgijska ekipa je najjača od svih koje su došle u Humsku ove evro-jeseni, ali to ne opravdava činjenicu da je "parni valjak" pao bez ispaljenog metka.

Stoji i utisak da osim poklonjenog gola, a koji moramo tako nazvati zbog kardinalnog propusta Igora Vujačića dozvolivši da najniži igrač na terenu postigne gol glavom sa peterca, Gent nije pokazao puno toga što bi njegov trijumf (1:0) opravdano proglasilo zasluženim.

U tome leži najveći Partizanov problem, jer je bio potpuno bezopasan, bezidejan i, opet se vraćamo na reč iz naslova, u evidentnom padu forme i kvaliteta u odnosu na period pre poslednje reprezentativne pauze.

Nije ovo poraz koji će preterano boleti izabranike Aleksandra Stanojevića, ali bi sam trener Partizana mogao i morao da se zamisli i pronađe razlog zašto je njegova ekipa bila malokrvna u napadu, a u odbrani nastavila da niže greške.

Foto: StarSport

Igor Vujačić je bio centralna figura sinoćne utakmice. Od njegovog udarca prečka se i dalje trese, a i koji minut nakon toga je glavom mogao da se iskupi za reakciju kod jedinog gola koja je bila na ivici skandala.

Potpuno je neshvatljivo da jedan reprezentativni štoper reaguje toliko početnički i, u situaciji kada mu je igrač na petercu, ni ne pomisli da uđe u duel i "oduva" ga visinom i skočnošću, već odluči da ide unazad i čučne?!

Da li mislite da je to moglo da se desi igraču Genta sa brojem pet, Majklu Ngadeu-Ngađuiju (oprostite ako nismo precizno napisali prezime), koji je tokom 96 minuta igre pokupio sve moguće i nemoguće lopte?

Naravno da nije. Crnogorski defanzivac je navikao da zavija Partizan u crno u Evropi, pa da se iskupljuje. Sećamo se dobro, učinio je to na gostovanju Santa Klari kod oba primljena gola, pa se izvukao pogotkom za 2:1.

Prethodno je očajno reagovao i kod gola Sočija u Beogradu, a kasnije pogodio odlučujući penal za prolaz u plej-of fazu.

Ovog puta nije imao sreće da se iskupi i, kada se saberu svi njegovi plusevi i minusevi, prevaga odnosi tas na negativnu ocenu. I tu bi nešto trebalo promeniti.

Foto: StarSport

Dugo se nije desilo da jedan domaći igrač dobije zvižduke u Humskoj, a to se desilo u 64. minutu kada je Ivan Obradović napuštao teren.

Toliko je bio loš da je Stanojević morao da žrtvuje izmenu (iako bi ih napravio još pet da je mogao) i uveo daleko defanzivnijeg Slobodana Uroševića. Videla se u par navrata ideja Stanojevića da bekovi ulaze više ka sredini, nešto nalik onome što je Italija na Evropskom prvenstvu činila sa Leandrom Spinacolom, ali je u Obradovićevom slučaju ta kretnja često čak bila i komična.

Da ne govorimo o situaciji kod jedinog gola na meču kada mu je ceo stadion ukazao na to da priđe igraču sa loptom i izađe na centaršut. On je bio predaleko i sekundu kasnije lopta je bila u mreži.

Foto: StarSport

Bibars Natho je još jednom bio pročitan i "ugušen" u malom razmaku između linija ekipe Genta.

Trudio se, razigravao, često to činio i lepim potezima za oko. Ali nije bilo delotvorno. Njegov učinak sve je manji u evropskim mečevima.

Kao po navici, svi na stadionu znali smo minut kada će Izraelac izaći iz igre, s tim da ovog puta nije bilo Sejdube Sume da ga zameni i kroz ulogu "džokera" probije rivala.

A izgledalo je kao da je kompletan scenario i momenat bio "nacrtan" da Suma uđe i reši utakmicu u svom stilu. Na vic i majstorstvo.

Umesto toga, "ključeve tima" u ruke je dobio Miloš Jojić i još jednom pokazao da on to nema u nogama, te da (više) nije na nivou dovoljnom za rešavanje velikih utakmica.

Foto: StarSport

Zbog svega toga, trpeo je i Rikardo Gomeš koji je i ovaj meč završio jedva stojeći na nogama i hramljući po terenu u poslednjih 15 minuta.

Nosio je na leđima vrlo snažne defanzivce Belgijanaca i, koliko god bio atletski dominantan i fizički spreman, golgeter crno-belih nije mašina i trpi to što igra u svakoj utakmici.

Bilo da je Kup, prvenstvo ili Evropa, Gomeš je uvek na terenu. Šokantno zvuči da je jedini igrač u ekipi koji je startovao i odigrao svaku utakmicu ove sezone.

Zamena za njega ne postoji i ništa nismo otkrili kada kažemo da je on Partizanovo najveće oružje, ali bi u slučaju eventualne povrede moglo da se pretvori u oružje za samouništenje.

A već nedeljama svaki meč igra pod injekcijama...

Foto: StarSport

Upozoravali smo da Stanojević mora da poradi na greškama odbrane koje nisu plaćene protiv Sočija i Santa Klare (pa i Dunajske Strede), ali sada jesu.

Problem više je što je zakazao i napad, koji je jalovost nagovestio protiv Flore, ali nikada nije izgledao ovoliko bespomoćno.

Dakle, ovaj ispit Partizan je pao. Srušen je od strane belgijskih profesora i poslat u sledeći ispitni rok.

Godina još uvek nije u opasnosti i mogla bi da bude "očišćena u roku", ali je potrebno dobrano "zagrejati stolicu".

Iza ugla čeka ranjeni TSC, potom sledi zaostali duel sa Metalcem, pa derbi sa Čukaričkim i na kraju put u Belgiju.

Raspored je zgusnut, ponos poljuljan, a problemi opstaju.

Reakcija je neophodna.

Autor – Stefan Smuđa