"Mlečne" zvezde

Odgovor je jasan. Ima, i te kako. I reč je o igračima koji će tek ispisivati stranice teniske istorije, doduše ne na način na koji su to činila pomenuta tri majstora.

Jer svi znamo da je tako nešto gotovo neverovatno, da će se teško ponoviti takva trojka u jednoj teniskoj eri.

Svaka generacija ima neke svoje idole, rivalstva, ali to što su od 2005. do danas činili Srbin, Švajcarac i Španac, nikada nije viđeno.

Igrači njihovih generacija, mogu se smatrati istovremeno i srećnicima i sasvim suprotno, nesrećnima, prvo što su imali čast da dele teren sa takvim asovima, a drugo, naspram toga, što pored njih nisu mogli da ostvare svoje dečačke teniske snove.

Žo Vilfred Conga je jednom, u naletu iskrenosti priznao kako mu je Novak Đoković uništio karijeru, ali ruku na srce, koliko je igrača koji mogu da kažu da nije?

Isto važi i za Federera i Nadala koji su za Novakom zajedno osvojili neverovatnih 58 grend slem titula.

Učinili su da svet velikih turnira postane njihov dominion, mesto gde su se međusobno razračunavali i sve ostale terali na epizodne uloge.

Poneko je svih ovih godina, u momentima kada bi neko od njih ili bio povređen ili van uobičajene forme, poput Endija Marija, Huana Martina del Potra, Stana Vavrinke, Marina Čilića ili Dominika Tima jesenas u Njujorku, uspeo nešto da kljucne, ali to su bile mrvice preostale na stolu posle gozbe džinova.

Ali i džinovi dolaze do linije neminovnog kraja i silaska sa pozornice i na nekim drugim igračima je da nastave taj teniski „lanac ishrane“, u kojem oni veliki uvek pobeđuju onje manje kvalitetne i dolaze do svojih titula.

Tenis je sport u kom nema primirja, nema nerešenog ishoda - svaki meč je borba „ili – ili“. Prolazi samo jedan, svaki meč je prilika za nokaut onog drugog.

"Nekst gen" i šta njih čeka

Foto: EPA-EFE/DEAN LEWINS

Generacija igrača koju predvode Danil Medvedev, Aleksander Zverev, Stefanos Cicipas, Andrej Rubljov, Mateo Beretini, Feliks Ože-Alijasim i Denis Šapovalov, naš Miomir Kecmanović, kao oni koji su se do sada najviše izdvojili i nametnuli teniskoj publici širom sveta, odavno se smatra grupom koja bi trebalo da skine sa trona „veliku trojku“.

Neko od njih će, sasvim sigurno, biti broj jedan. Ko, to je na njima da odluče u nekom vremenu pred nama.

Danil Medvedev, najuporniji i najodvažniji među njima, uspeo je da se umeša u priču plasmanima u dva grend slem finala i usponom na drugo mesto, što se nije dogodilo više od 15,5 godina.

Rezultat Rusa je naznaka prirodnog procesa starenja velikih zvezda i rađanja novih, ali sa sigurnošću može da se kaže da su svi oni već pretrpeli dosta udaraca od Novaka, Rafe i Rodžera.

Oduzeli su im brojne prilike da u ranim fazama karijere dođu do najvećih trofeja, a kako stvari stoje, i kako igraju pre svih Nadal i Đoković, pitanje je koliko će ih još osećati "kao teg" kog ne mogu da se oslobode.

Ako je izvesno da će po odlasku Novaka, Rafe i Rodžera u penziju, neko od ovih igrača uspeti da dosegne prvu poziciju, postavlja se pitanje koliko će oni uspeti da ponove silinu rivalstava i rezultate slavnih prethodnika?

I da idemo još iza njih, dublje, u mlađe generacije – ko će biti nosioci "trećeg talasa"?

Oni dolaze

Foto: EPA-EFE/David Guzman

Postoji i ta grupa igrača koje je već stupila na scenu ili koja tek stupa, a koja će, kako stvari stoje biti van dosega moći članova velike trojke.

Ili u prevodu, kada Novak, Rodžer i Rafa budu uživali u čarima svoje zaslužene igračke penzije, oni će se boriti za najznačajnije pehare u svetu tenisa.

U tenisu je uvek najteže bilo davati dugoročne, čak i bilo kakve prognoze, jer naprosto, nema pravila. Mnogi veliki šampioni su sve do ulaska na scenu dugo ostajali ispod radara stručnjaka, da bi kasnije pravili ršum.

I Novak Đoković, kao junior, nije igrao previše velikih takmičenja, i malo ko je verovao da će se takva teniska lavina sručiti sa „krova Srbije“, Kopaonika, na terene širom sveta. Ali, dogodilo se.

Jednako tako i sada, na ko zna kom terenu, lopticu u zid udara mladac koji će uzeti hrpu slemova i ispisati nove stranice istorije.

Ko su za sada momci koji daju naznake da su baš oni, u stvari, te zvezde u nastajanju? Zapravo, mlečne teniske zvezde?

Hamad, Novakov naslednik

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Ljubitelje tenisa u Srbiji najviše zanima ko bi mogao da krene stopama Novaka Đokovića.

Ma koliko da je to nezahvalno reći, a pogotovo od nekog mladog igrača tražiti, postoji momak u kog se s pravom polažu velike nade, a u pitanju je 17-godišnji Hamad Međedović.

Dečko iz Novog Pazara je od malih nogu navikao da osvaja trofeje. Bio je vicešampion Evrope u konkurenciji do 14 godina, više puta bio šampion Srbije. Ima i srebro sa pojedinačnog prvenstva Evrope 2017. za igrače do 14 godina, igrao u finalu čuvenog juniorskog turnira u Tarbu, koje se smatra nezvaničnim prvenstvom sveta za igrače do 14 godina.

Osvajao je ITF turnire u Nju Delhiju, Berlinu, osvojio bronzu na Svetskom ekipnom prvenstvu do 16 godina. Može se još nabrajati, ali i ovo je sasvim dovoljno da se shvati da ipak imamo mlade igrače koji će nam priređivati još radosti.

Jedno je jako bitno – Hamad nikada ne sme na svojim leđima da oseća teret Novakove slave i to što dolazi posle njega.

On mora ići svojim šampionskim putem, i srazmernmo tome koliko bude uspeo u tome, imaće i uspeha.

Da se radi o ogromnom talentu, tu nema spora, ali svakom dijamantu, kao što znamo, potrebno je pažljivo brušenje kako bi dao pun sjaj.

Siner i Museti

Foto: Profimedia

Italija s pravom ima čemu da se nada u naredne dve decenije.

Ako je Janik Siner, sa 19 godina, već 31. igrač sveta i neko kom svi svetski stručnjaci predviđaju blistavu karijeru, on je samo jedan deo te italijanske priče.

Siner ima dve titule u karijeri, pobednik je onog „Nekst gen“ turnira iz 2019. u Milanu, ljubitelj je igre Rodžera Federera i svi smatraju da njegovo vreme tek dolazi.

Ali, ne sme se zaboraviti još jedno ime – trenutno 94. na svetu, Lorenco Museti, Sinerov vršnjak, momak koji nam dolazi iz toskanske regije, iz čuvene Karare.

Mesto u koje je slavni Mikelanđelo Buonaroti dolazio po najkvalitetniji mermer tog vremena, početkom 16. veka, kako bi isklesao grandioznu Pijetu i druge čuvene skulpture, mogao bi u neko dogledno vreme da proslavi i mlađani Museti.

Ko zna, pod tim finim brdima toskanskog mermera, možda se rodio jedan biserno sjajan šampion, koji će možda baš sa Sinerom i Mateom Beretinijem voditi velike pojedinačne bitke, a istovremeno, donositi Italiji uspehu u Dejvis i ATP kupu.

Prošle nedelje u Akapulku prošao je kvalifikacije, pobedio između ostalih i Dijega Švarcmana, Frensisa Tijafoa i Grigora Dimitrova, da bi bio zaustavljen u polufinalu od Cicipasa.

Jesenas u Rimu je pobedio Vavrinku i Nišikorija, dakle prilično bogat ulov za nekog ko tek stupa na veliku scenu.

View this post on Instagram

A post shared by Carlos Alcaraz Garfia (@carlitosalcarazz)

Alkaraz – novi Nadal

Rafael Nadal i Španci ne moraju da brinu. "Armada" uvek ima spremnog igrača da nastavi niz uspeha i tako nešto mnogi vide u 17-godišnjem Karlos Alkarazu.

Momak kom je trener bivši broj jedan, Huan Karlos Ferero po mnogo čemu podseća na Rafaela Nadala koji mu je uzor i omiljeni igrač.

Igrač iz El Palmara, kraj Mursije je dešnjak, a ne levak kao Nadal, ali po mnogo čemu je karbonska kopija igre šampiona iz Manakora.

„Sećam se kada sam ja imao 17 godina i kada sam se pojavljivao kako je to bilo. On već sad igra neverovatan tenis. Prognoziram da će do 2024. biti u Top 10, dakle za tri godine, kad bude imao 20. Imaće dugu i uspešnu karijeru i imaćemo još mnogo mečeva. Ima izuzetno jaku ruku, forhend posebno. Podseća me na Nadala iako je dešnjak, ali težina te loptice je veoma slična. Može samo da napreduje“, ocenio ga je nedavno Aleksander Zverev.

Alkaraz je trenutno 127. na svetskoj listi, ali pazite kako će igrati narednih nedelja i meseci na turnirima na šljaci.

Nedavno ga je hvalio i Nadal.

"Vrlo je mlad, ima sve uslove da napreduje. Već je tu, na velikoj sceni, ima mnogo jakih stvari u svojoj igri. Stvarno verujem da je on neko ko će imati veliku budućnost jer je dobar momak, vrlo je vredan i skroman. Ima mnogo pozitivnih stvari", rekao je Rafa u Melburnu.

View this post on Instagram

A post shared by Emil Ruusuvuori (@emilruusuvuori)

Skandinavci, da li se vraćaju?

Mnogima nedostaje to vreme kada su svetom tenisa vladali posebni džentlmeni ove igre, Skandinavci, vikinzi.

Bjern Borg, Mats Vilander, Stefan Edberg, švedska trijada prvih na svetskoj listi, grend slem šampiona.

Godinama unaza nema asova sa tih severnih prostora, ali možda ne zadugo.

Borg ima sina, Lea, koji ima 17 godina i trenira u akademiji Rafe Nadala, u Manakoru. U februaru je imao debi na čelendžeru u Bergamu gde ga je pobedio bivši junior broj jedan, Kinez Čun-hsin Ceng.

Šveđanin je 12. junior sveta i nedavno je osvojio juniorski turnir u Porto Alegreu, ali njegovo vreme tek dolazi.

Leo Borg likom zaista podseća na slavnog oca i bilo bi pravo osveženje videti da je i u svetu tenisa moguće da vidimo šamopionski izdanak.

Kada je reč o „severnjacima“, prodor 21-godišnjeg Finca Emila Rusuvorija, koji je trenutno 83. na svetskoj listi, samo govori da se i tamo sve ozbiljnije radi i da odatle treba očekivati još dobrih igrača.

View this post on Instagram

A post shared by Holger Vitus Nødskov Rune (@holgerrune)

Poput recimo Danca Holgera Vitusa Noskova Runea. Zapamtite to ime, iako se radi o momku koji takođe ima 17 godina i trenutno je 317. na ATP listi, ali je i trenutno prvi junior sveta.

Momak iz Kopenhagena je pre dve godine osvojio juniorski Rolan Garos i nedavno je u Santjagu u Čileu preslišao preiskusnog Benou Pera sa 6:2, 6:3.

Ne trebaju vam rune da predvidite da se Rune zaista biti ozbiljan igrač, a da ga već shvataju ozbiljno svedoči i to da se u ponedeljak pohvalio kako je Novak Đoković prihvatio da treniraju zajedno u Monte Karlu.

Kada se tome dodaju i imena nešto starijih, Francuza Uga Gastona (20), koji je oduševio sve jesenas igrama na Rolan Garosu, pa dvojice Amerikanaca, Brendana Nakašime (19) i Sebastijana Korde (20), sina Petra Korde, nekadašnjeg šampiona Melburna i broja dva na svetu, dodaje se novi vatreni kolorit na toj slici budućnosti.

Vremena se menjaju, jedni šampioni odlaze, na mlađima svet ostaje.

Nesumnjivo će u budućnosti na velikim turnirima biti sjajnih i uzbudljivih mečeva kao i do sada.

Ipak, generacije i generacije pamtiće i sa setom se prisećati vremena kada su teniskim arenama prašili Novak, Rodžer i Rafa.