Novak, Rafa, Endi, Stan: Početne pozicije pred Rolan Garos

Odavno jedan Gren slem turnir nije imao toliku specifičnu težinu kao predstojeći Rolan Garos.

Saša Ozmo |
Komentari 67
Getty Images
Getty Images

Hoće li Novak Đoković konačno kompletirati Gren slem? Da li će Pariz označiti definitivni povratak Rafaela Nadala u vrh? Ima li ’novi’ Endi Mari znanja i stabilnosti da dođe do titule, što je do pre dve godine delovalo nezamislivo? Šta očekivati od Stana Vavrinke, a ko može da iznenadi iz senke?

To su pitanja na koja ćemo dobiti odgovor, a hajde za početak da vidimo u kakvom raspoloženju favoriti dočekuju Rolan Garos.

Novak Đoković – odmor pred zalet na pehar

Getty Images
Getty Images

Generalno gledano, Đoković može da bude zadovoljan pripremom za Rolan Garos. Kao što smo već pisali, poraz u Monte Karlu nema nikakav negativni uticaj na Novakovo samopouzdanje, čak mu je i prijao i dodatno ga razbudio pred Madrid, gde je briljirao i osvojio svoju 29. Masters titulu.

Neki su smatrali da bi Novak čak trebalo da preskoči Rim kako bi se što bolje spremio za Pariz, ali uslovi u Madridu najviše se razlikuju u odnosu na Rolan Garos, tako da je srpskom teniseru bilo potrebno još mečeva na šljaci.

Turnir u ’večnom gradu’ bio je uspešan sa aspekta nivoa igre – Đoković je savladao Nadala, mada je posle dugo vremena između njih viđena borba dostojna verovatno najvećeg rivalstva svih vremena. Naizmenično su kontrolisali poene i uvodili ih u šablone koji njima odgovaraju, a onda je onaj drugi te šablone razbijao nekim spektakularnim udarcem.

Nadal je zaslužio set, bio je blizu da osvoji oba, ali Đoković je ponovo podigao nivo igre kada je bilo najpotrebnije i bio je za nijansu smireniji.

Usledio je okršaj sa Nišikorijem – Novak je sporo ’palio’, napokon je došao do svoje igre, ali bio je to jedan od dana kada je Kei u punom ritmu. Kada je tako, hvata loptice u penjaju i sa uspehom menja pravac, sada je vrlo dobro i servirao, pa je Đokoviću bilo potrebno tri sata da dođe do finala.

Getty Images
Getty Images

Ne samo sa Nadalom i Nišikorijem, i sa Roberom i Belučijem Novak je prošao naporne testove, pa mu nije ostalo snage za finale s Marijem, pogotovo što je imao samo 18 sati između polufinala i finala, dok je Škot imao mnogo lakše protivnike i mnogo ranije je okončao svoj meč.

Samopouzdanje je tu, nivo igre je tu, rezultati su tu, a sve i da su bili nešto lošiji, to ništa ne bi značilo. Jedini razlog za brigu jeste Novakova nervoza tokom cele sedmice u Rimu.

Ume Đoković povremeno da se iznervira, da baci reket i da opsuje – to je uglavnom čak i poželjno jer obično bolje igra kada izbaci frustracije iz sebe. Međutim, sada je primetna bila i mala doza autodestrukcije, Novak je u dužim intervalima bio ljut i besan, koncentracija mu je lutala, a raspravljao se sa sudijama i u četvrtfinalu (Bernardes) i u polufinalu (Lajani) i u finalu (Štajner).

Tekuća nedelja dobro će Đokoviću dođi za odmor i pripremu pred najvažniji turnir na šljaci, jedini Gren slem koji mu nedostaje.

Zato će Novak u Pariz doći smiren i sa jasnim ciljem – da osvoji trofej na turniru na kojem je glavni favorit.

Rafael Nadal – ima li završnog udarca?

Getty Images
Getty Images

Najveći dobitnik u prethodnih mesec dana upravo je ’Kralj Šljake’. Osvojio je turnir u Monte Karlu, u Madridu je izgubio od Marija u polufinalu, a u četvrtfinalu u Rimu poražen je od Novaka Đokovića.

Međutim, i Nadal je svestan da je u Rimu napravio korak napred i da ga je malo sreće i trunka staloženosti delila od još neizvesnijeg meča – u drugom setu stvorio je čak pet set lopti, a u jednom trenutku svi su već pomislili da je set gotov (kad je drop šot završio u vrhu mreže, a Đoković bio predaleko da stigne lopticu).

Rečeno je više puta – ako će se Nadal negde vraćati, to će učiniti na šljaci. Sada se kreće kao nekada, i s aspekta trčanja i s aspekta nameštanja na lopticu, a utisak je da je ponovo radio na mišićnoj masi, što samo znači da mu kolena trenutno nisu akutni problem.

Ono što Rafi i dalje nedostaje jeste završni udarac – da posle dugog poena demorališe protivnika forhend vinerom u drugom udarcu sledećeg poena, da češće pogodi forhend paralelu iz punog trka ili da izađe na mrežu i finim volejom osvoji poen.

Takvi udarci u važnim poenima u Nadalovoj prošlosti bili su oni koji su tok meča nepovratno prebacivali na njegovu stranu. Rafa se nada da će neki od njih doći u Parizu, gde će juriti svoju desetu titulu.

Endi Mari – preporođen na šljaci

Getty Images
Getty Images

Odlično se kreće, poseduje istančan osećaj za lopticu, jedan je od analitičnijih tenisera koji mnogo pažnje posvećuje taktici i izboru udaraca, a uz to može da igra ’do sutra’. Pri tom je sa 15 godina otišao na akademiju u Barseloni na kojoj je često trenirao na zemljanoj podlozi. Pa zašto onda Mari ranije nije bio prava pretnja na šljaci?

Dobar deo odgovora krije se u njegovom problemu sa leđima, koji je činio da se na šljaci mnogo bojažljivije kreće nego na ostalim podlogama. Krajem 2013. Mari je bio na operaciji leđa, dugo mu je trebalo da uhvati pravu formu, ali kada se to konačno desilo, postao je ozbiljan faktor i na šljaci.

Prošle godine osvojio je turnir u Madridu i u polufinalu Garosa igrao pet setova s Đokovićem, da bi ove sezone uzeo trofej u Rimu, uz finale u Madridu i polufinale u Monte Karlu.

Mariju će samopouzdanje podići pobeda nad Đokovićem, mada ne toliko koliko bi se možda očekivalo jer je i Škot bio svestan da nije naspram sebe imao pravog, odmornog Novaka. Uz to, ne zaboravljaju se baš lako svi silni porazi, bila je to tek druga Endijeva pobeda u poslednjih 14 mečeva sa srpskim teniserom.

Tehnički gledano, najveća promena u Marijevoj igri jeste što na šljaci igra čak i agresivnije nego na drugim podlogama, a u mečevima sa Nadalom i Đokovićem u prethodnih mesec dana bilo je očigledno da je smeliji na drugom servisu, svom tradicionalno najvećem nedostatku.

Stan Vavrinka – ne otpisujte šampiona

Getty Images
Getty Images

Branilac titule u Parizu nije imao baš blistav uvod u drugi Gren slem turnir sezone – prelako je izgubio od Nadala u četvrtfinalu Monte Karla, u svom prvom meču poražen je od Kirjosa u Madridu, a u Rimu je izgubio od povratnika Huana Monaka.

Vavrinka je igrač koji više od ostalih zavisi od trenutne inspiracije i zato ga ne treba otpisivati – uostalom, uprkos prilično slaboj sezoni za sada, stigao je da osvoji dve titule (Čenaj i Dubai), što znači da ga je teško zaustaviti kada krene.

U to smo se najbolje uverili prošle godine na Rolan Garosu, kada je meč karijere odigrao u finalu sa Đokovićem, a prethodno je izbacio Congu, Federera i Simona.

O Stanovoj igri sve se zna – izuzetno jak prvi servis, kao i udarci sa osnovne linije, a šljaka je podloga koja mu najviše odgovara jer ima dovoljno vremena da se namesti na udarce.

Kada igra loše, što u poslednje vreme nije retkost, česti su ogromni promašaji i tada deluje kao da je zalutao u vrh, a u suprotnom gledaoci ostaju otvorenih usta čudeći se šta sve i kako uspeva da pogodi.

Od čega zavisi kakav će se Stan pojaviti u Parizu niko ne može da zna, verovatno ni on sâm, ali bilo bi naivno otpisati ga.

Ko preti iz senke?

Getty Images
Getty Images

Berdih i Ferer su u padu, baš kao i Conga, mada njega Pariz ume da inspiriše, Čilića već neko vreme nema u ozbiljnim kombinacijama, a Raonića muče povrede i šljaka mu ne leži. Dakle, ko nam ostaje kao realna opcija za iznenađenje?

Prvi na listi je Kei Nišikori, mada on često ume da se ’ne pojavi na meču’ baš kada se očekuje da će napraviti dodatni iskorak. Nik Kirjos pokazao je da ume da bude strpljiv kada hoće i da svoja oružje ume da prilagodi i šljaci, mada mu brže podloge svakako više odgovaraju, a Dominik Tim takođe je sve zreliji, podseća na Vavrinku i voli šljaku.

Ne zaboravite ni Gaela Monfisa – taman je uhvatio kontinuitet, sjajno igrao u Monte Karlu i došao do finala, a onda se vratio u starog sebe ranim porazima od Kuevasa u Madridu i Belučija u Rimu. Ipak, ako uspe da sebi ne zagorčava život na startu turnira i tu prođe bez velikog utroška energije, mogao bi da zakomplikuje put nekom od glavnih favorita.

David Gofan igra možda i najbolje u karijeri u poslednjih nekoliko meseci, a Rolan Garos je mesto na kojem se probio 2011. godine, tada je šira javnost prvi put čula za njega.

Pod znakom pitanja je nastup Rodžera Federera – ove sezone mnogo se mučio sa povredama, nije igrao ni igrao u Madridu, a u Rimu po sopstvenim rečima nije bio spreman i ispao je u trećem kolu od Dominika Tima. I da je potpuno zdrav, Rodžer u Parizu više nije u glavnom krugu favorita, ali ako bude potpuno spreman i žreb mu se otvori, on će to znati da iskoristi.

Veći uticaj na ishod turnira nego inače imaće žreb, tako da svi sa nestrpljenjem očekujemo petak od 11.30 sati. A onda kreće dvonedeljno ludilo, na terenima Rolan Garosa, ali i ovde na stranama našeg sajta.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)