Fudbalski magovi – veliko vam hvala

Ko je čitao najavni tekst finala mora da prizna da je najavljeno upravo tom rečju – najspektakularnijim do sada, ali neću ovde kredit uzimati za sebe.

On pripada junacima epske bitke na stadionu "Lusail" i niko im to ne može oduzeti. Nama, stranstvenim ljubiteljima ove igre, ostaje samo da im se zahvalimo za noć koju su nam priredili.

Praviće se o ovoj utakmici razni filmovi, pisaće se tomovi knjiga, pričaće se deci i unucima. Nema tog čoveka među 88.966 duša na stadionu koji nije u jednom trenutku pomislio:

"Šta smo mi ovo upravo gledali?!"

Odgovor je sada svima jasan. Gledali smo Lionela Mesija kome su svi osporavali pobedu u GOAT trci uz argument da mu fali samo "zlatni globus" (nije "Boginja").

Nije ta trka sada završena, kako je samo lepo pogodio u metu moj dragi kolega Milutin, nego samo sada više niko nema argument da to ospori "Bogu iz Rosarija".

View this post on Instagram

A post shared by Sport na B92.net (@b92_sport)

Ali, bio bih zlonameran kada na istom ovom mestu ne bih istakao da smo gledali i vanzemaljsku partiju Kilijana Mbapea. Punih 80 minuta su ga Argentinci čuvali sa trojicom ili četvoricom igrača, provocirali i udarali bez lopte. Ali onda je "zver napustila kavez".

Realizovao je penal, pa postigao gol u situaciji u kojoj 98 odsto igrača ne bi šutiralo iz prve i na takav način. Susret je završio sa četiri lopte spakovane iza leđa Emilijana Martinesa, prvi je strelac het-trika u finalima još od 1966. godine, a o drugim dotaknutim rekordima suvišno je i pričati. Pošto, jel’te, ima samo 23 godine.

Spomenuo sam i Martinesa. Da, to je onaj momak koji zasluženo osvojenu "zlatnu rukavicu" stavlja na polni organ pred zvaničnicima FIFA, predsednicima država i, uostalom, celim svetom, a onda u svlačionici poziva na minut ćutanja za Kilijana Mbapea.

Znate već, to su one osobe zbog kojih ti baš i nije drago što će celog života moći da se hvali da je šampion sveta, jer je tim gestom uvredio sve do jednog poklonika fudbala.

View this post on Instagram

A post shared by Sport na B92.net (@b92_sport)

Od "Lusaila" do "Lusaila"

EPA-EFE/Friedemann Vogel

Sa ove distance deluje mi kao da je prvi duel Argentine na Mundijalu u Kataru bio pre šest meseci. Sećate se, Saudijska Arabija je "izbacila planetu iz orbite" preokretom i pobedom rezultatom 2:1.

Nakon tog duela bio sam očaran prvim upoznavanjem sa Mesijem i tada je nastao tekst "Oh mama, he visto Leo Messi“, u kom sam decidno napisao:

"Jedan od najboljih fudbalera ikada krenuo je u poslednji juriš na pehar koji mu jedini još nedostaje, sapleo se na prvom stepeniku, ali niko živ neće otpisati Argentinu posle ovoga. Jer imaju Njega".

Već u sledećem meču je Lionel Skaloni napravio pet promena u startnoj postavi i pronašao dobitnu kombinaciju sa uvođenjem mladih "lavova", Enca Fernandesa i Hulijana Alvaresa. I rivali su počeli da padaju kao od šale. Najpre u grupnoj fazi Meksiko (2:0) i Poljska (2:0), a onda u osmini finala i Australija (2:1).

Protiv Holandije je bilo 2:0 sve do samog finiša, da bi "lale" na foru uspele da dođu do protužetaka u 11. minutu nadoknade.

Sreća se još jednom osmehnula Argentincima u penal-seriji i dokazala da i ona igra veliku ulogu u svakom osvajanju titule. Na bilo kom turniru i u bilo kom sportu.

Na učvršćen bedem u odbrani i ratnike željnih krvi u veznom redu, nadovezao se Leo Mesi u životnoj formi u napadu, te je u saradnji sa Hulijanom Alvaresom previše lako srušio Hrvatsku i došao do velikog finala. Možda i najvažnije u celoj priči – sav taj uspon imperije dvojice Lionela pratila je horda navijača u Kataru, koja je iz dana u dan bivala sve brojnija, čak i među domaćim stanovništvom.

Do te mere su ponavljali pesme o trećoj tituli i postali "gladni" Mesijevog uspona na tron, da su postali pomalo i naporni za svakodnevno gledanje i slušanje na svakom koraku u Dohi.

Isto tako su bili naporni i u finalnoj utakmici, ali Francuzima, kojima su čak i pre prve sekunde meča ušli u glavu i potpuno ih paralisali od od samog starta.

EPA-EFE/Ronald Wittek

Fizička dominacija igrača Argentine bila je nestvarna, svaki duel su dobilii, a i kada nisu, potrudili su se da "trikolori" to debelo plate i zarade barem modricu ili ožiljak.

Sve to je materijalizovao Anhel Di Marija, koji je najpre sjajnim prodorom iznudio penal za Mesija, da bi se potom i sam upisao u strelce.

I zaplakao.

Tada sam shvatio da Argentina ovo mora dobiti, jer emocija sa kojom su svi do jednog ušli u ovaj meč definitivno nije normalna.

View this post on Instagram

A post shared by Sport na B92.net (@b92_sport)

Sa druge strane, Dešan je odlučio da se igra "pukovnika ili pokojnika", pa je još u prvom poluvremenu napravio dvostruku izmenu kakva se ne viđa ni na niželigaškim terenima.

I dok je izlazak skandalozno lošeg Dembelea imao rezona, izbacivanje Olivijea Žirua, rekordera svoje zemlje sa ovog Mundijala, mnogi su smatrali poniženjem.

Međutim, koliko god ulazak Kolo Muanija u tom momentu izgledao kao beznadežan potez, ispostavilo se da je baš ofanzivac Ajntrahta iz Frankfurta doneo promenu. Uz fantastičan doprinos, takođe sa klupe, Kingslija Komana.

Ali, njima dvojici, koliko god igrali za prelaznu ocenu, pisaće se da su promašili čist zicer u 121. minutu za titulu, odnosno, penal koji je u potpunosti usmerio tok serije na stranu Argentine.

EPA-EFE/Tolga Bozoglu

Na kraju su odlučili veće srce Argentinaca, uragan sa tribina i skandalozni Martines koji je napravio odbranu karijere u toj situaciji Kolo Muanijem, a zatim i oči u oči sa Komanom.

Čak se može svrstati pod ključan detalj i provociranje mladog Čuamenija, a onda bacanje lopte daleko od francuskog veziste, nakon čega je ovaj morao da ode po loptu kao klinac u školskom dvorištu i bude izbačen iz svakog vida koncentacija.

U toj situaciji, ali i u mnogim prethodnim, izostala je reakcija Simona Marčinjaka koji je Argentincima oprostio makar pet javnih opomena. Pre svih Akunji, koji je lako mogao pre vremena da završi utakmicu. A onda, ko zna... Na kraju, iako su 80 minuta bili na nekoj drugoj utakmici, moramo da kažemo veliko hvala Francuzima, jer su nam učinili ovo finale spektakularnim i nezaboravnim.

Posebna zahvalnost Mbapeu jer je ispoštovao svako slovo napisano o njemu uoči finala i dokazao da je nestvaran igrač. A najviše zato što je pokazao da ume da bude veliki čovek i u porazu, za razliku od Martinesa, koji onakvim gestom u svojoj pobedi nikada neće moći da bude veliki.

Na kraju, hvala ti Mesi, za prolazak kroz miks zonu, mig u mom smeru uhvaćen na kameri (iako je snimanje bilo zabranjeno) i zadovoljstvo da te gledam kako ostvaruješ svoj najveći san.

Neće se o ovome pričati samo danas. Neće ni za godinu dana, pet ili deset.

Ko od nas dočeka tamo neku 2062. godinu i dalje će slušati istinitu priču o tome kako je Mesi uspeo da pokori planetu i svima dokaže da je najbolji.

Veliko hvala, jer ću i ja moći "unucima" da dosolim uz neki sočan detalj sa lica mesta.