Iran – za čast i otadžbinu

Iranci su često znali da budu "nagazna mina", a poseno se moraju shvatiti ozbiljno u situaciji kada imaju motive koji prevazilaze sportske.

Zbog dobro poznatog odnosa Irana prema SAD i Engleskoj, odnosno generalno zapadnim silama, nema sumnje da će "persijanci" mečevima u ovoj grupi pristupiti kada je u pitanju borba na život ili smrt.

Ali, neće samo inspiracija da bude adut Iranaca, naprotiv, imaju oni kvalitet da budu konkurentni u borbi za drugu fazu u Iranu.

U Kataru ćemo svakako videti znatno drugačiji Iran u odnosu na izdanja na mundijalima 2014. i 2018. pod vođstvom defanzivno orijentisanog Karlosa Keiroša.

Pod dirigentskom palicom Dragana Skočića, Iranci su pokazali značajan talenat u ofanzivnoj liniji.

U prethodne dve godine su poraženi samo dva puta, uključujući jedan prijateljski meč, a pritom su retko primali golove.

A sa pojedincima poput Bajerovog Serdara Azmuna, Portovog Mehdija Taremija i Fejenordovog Alireze Džahanbakša imaju i individualni kvalitet neophodan za iskorak na velikim turnirima.

"Svetska prvenstva su uvek velika stvar za Irance. Očekuje da se uvek bore do kraja dok pokušavaju da ispišu istoriju svoje zemlje", kaže novinar Uri Levi, stručnjak za bliskoistični fudbal.