Ostali pustoš i sećanja – 40 godina od ZOI u Sarajevu VIDEO

Na mestu koje je u tom trenutku bilo centar sveta, sada su ostali samo pustoš i sećanja.

Zimske olimpijske igre u Sarajevu otvorene su 8. februara 1984. godine na stadionu "Koševo".

Četiri decenije kasnije na planinama koje okružuju prestonicu BiH ostali su samo tragovi borilišta na kojima su se najbolji sportisti sveta borili za najveća odličja u karijeri.

Sva su uništena tokom građanskog rata u BiH, a neka od njih ni do danas nisu rekonstruisana.

Bilo je najava da će se Sarajevo kandidovati za ZOI 2030, pa su u planu bila renoviranja skakaonice i nordijskih staza na Igmanu, te bob-staze na Trebeviću, ali je sredinom 2022. povrđeno da su to samo pusti snovi.

Na sarajevskim Igrama je učestvovalo 1.272 sportista iz 49 zemalja, a prvi put se u istoriji olimpijskih igara na njima pojavio i jedan afrički skijaš, Lamine Geje iz Senegala.

U programu Olimpijskih igara tada su bili alpsko skijanje, bob i sankanje, hokej i umetničko klizanje, bijatlon, nordijsko skijanje i ski-skokovi.

Takmičenja su se održavala u Zetri, Skenderiji, na Bjelašnici, Jahorini, Igmanu i Trebeviću, a olimpijsko selo je bilo na Mojmilu.

Organizacioni odbor ZOI 1984. je potrošio oko 150 miliona dolara, ali je Sarajevo dobilo promociju širom sveta i više se nije o njemu nije govorilo kao o mestu u kojem je počeo Prvi svetski rat.

Tokom 12 dana prodato je 250.000 ulaznica, a sarajevske Olimpijske igre je pratilo više od dve milijarde ljudi.

Za maskotu je izabran vuk Vučko, čije je legendarno i svugde prepoznatljivo "Sarajevooooo..." otpevao Zdravko Čolić.

Na početku februara te 1984. snega nije bilo "ni za leka". Dan pred početak Igara već su mnogi pomislili kako će uzalud biti sva priprema.

A onda se u noći sa 7. na 8. februar desilo čudo – sneg je padao tolikim intenzitetom da su se ujutro organizatori hvatali za glavu jer je snega bilo i previše.

Međutim, Sarajlije su se brzo organizovale i uz pomoć vojske ekspresno očistile sva borilišta na Jahorini, Bjelašnici, Igmanu i Trebeviću.

Tačno 1.600 ljudi je nosilo olimpijsku baklju, a čast da zapali olimpijski plamen pripala je Sandi Dubravčić.

Skijaš Jure Franko doneo je Jugoslaviji prvu olimpijsku medalju, srebro u veleslalomu.

Sarajelije su uživale u eleganciji Katarine Vit, koja je osvojila dva zlata za Istočnu Nemačku.

Bil Džonson je postao prvi Amerikanac koji je osvojio zlato u olimpijskom spustu.

Najviše medalja osvojio je Sovjetski Savez – 25, ali najviše zlatnih su uzeli takmičari Istočne Nemačke – devet.

Igre, koje su ocenjene kao najuspešnije organizovanim do tada, su zatvorene 19. februara u sarajevskoj hali "Zetri" pred 8.000 posetilaca uz legendarnu poruku tadašnjeg predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Huana Antonija Samarana: "lepo je bilo u Sarajevu, do viđenja u Kalgariju".